NAZOVI MILEVU AKO ĆEŠ DO MAGLIČA: Dve godine posetioci Tvrđave u "Dolini vekova" ne mogu da pređu na desnu obalu Ibra

Goran ĆIROVIĆ

25. 04. 2022. u 17:00

DVE pune godine otkako je nabujali Ibar srušio i odneo jedini pešački most u Magliču, podno istoimene srednjovekovne tvrđave tridesetak kilometara od Kraljeva, Mileva Luković (66) i njen životni saputnik Jovo Ćirica (73) do svog domaćinstva, jedinog sa desne strane reke, mogu da stignu samo - improvizovanom skelom!

НАЗОВИ МИЛЕВУ АКО ЋЕШ ДО МАГЛИЧА: Две године посетиоци Тврђаве у Долини векова не могу да пређу на десну обалу Ибра

Foto G. Šljivić

Vešto kroteći brzake ćudljivog Ibra, Mileva spretno upravlja skelom kako bi bar povremeno obišla Jovovo i svoje imanje, a na ovaj način često u susret izlazi i turistima i planinarima koji uprkos svemu žele da posete tvrđavu.

- Kada Ibar nabuja, ni ja ne idem preko reke. Nemam razloga da rizikujem. U zimskom i hladnom periodu živimo u Kraljevu, a kada se vreme prolepša dolazimo u Maglič. Pre dve godine bujica je srušila most i od tada je sa obale na obalu moguće preći samo skelom ili čamcem. Jovo je invalid i bilo mu je teško da prelazi i taj nekadašnji most, a sada mu je dvostruko teže. I, kada ga prevezem skelom, predstoji nam uspon do imanja, pa se organizujemo da ga traktorom prevezemo. Zbog toga više i ne držimo stoku, jer je mnogo komplikovano, a zimi ne možemo redovno da dolazimo - priča Mileva zagledajući visok vodostaj Ibra nakon kišnog vikenda.

Foto G. Šljivić

Prema njenim rečima, zbog nedostatka mosta tokom minule dve godine očekivano su se proredile nekada brojne turističke ture. Posetilaca srednjovekovnog Magliča, spomenika kulture od izuzetnog značaja, drastično je manje. Ima, ipak, i dalje onih kojima to nije prepreka, koji žele da se upuste u avanturu, pa Ibar pređu Milevinom skelom, a potom se strmim usponom popnu do tvrđave.

- Kada sam tu i kada mi to obaveze dozvole, a naročito kada je Ibar miran, prevezem turiste, planinare i radoznalce sa obale na obalu, a potom dogovorimo vreme povratka. Nije mi teško, a njima je gotovo nemoguće da zaobilazno pešače pet kilometara prugom, mada ima i takvih entuzijasta - dodaje Mileva.

- U skelu istovremeno može da stane petoro-šestoro ljudi, zavisno od kilaže. Kada ih ima više, kao nedavno kada je istovremeno pristiglo tridesetak planinara iz Smedereva, obavim više tura. Ima i onih koji me pozovu da zakažu prelazak, ali ja uvek volim da sačekam da najpre vidim stanje na Ibru. Naravno, mnogo je lakše tokom leta, kada je vreme stabilnije, a reka mirnija.

Foto G. Šljivić

Srednjovekovni Maglič, na oštroj okuci Ibra i nadmorskoj visini od 150 metara, sagrađen sredinom 13. veka nakon pustošenja Tatara koji su protutnjali ovim područjem, minulih decenija postao je atraktivna kulturno-istorijska i turistička destinacija ovog kraja, takozvane Doline vekova. Njegovu izgradnju započeo je kralj Uroš Prvi kako bi od osvajačkih i pljačkaških najezdi zaštitio obližnje manastire Žiču, Studenicu i Sopoćane. Uprkos tome što su krajem prošle decenije rekonstruisane pešačke staze i prilazi, nakon rušenja jedinog mosta ova tvrđava, u narodu poznata kao "Jerinin grad" (mada ga "prokleta" Jerina, odnosno Irina, žena despota Đurđa Brankovića nije ni gradila), pune dve godine nije dostupna svim posetiocima.

- Pričalo se da su sredstva obezbeđena, potom da para nema, pa da će izgradnju pešačkog mosta finansirati kraljevačka lokalna samouprava, ali se sve na tome i završilo. Mosta i dalje nema. Sada sam čuo da se sa tim projektom konkurisalo kod nekog ministarstva, ali bojim se slaba vajda. I dok je taj viseći most postojao, bio je godinama zabranjen za upotrebu, odnosno prelazili smo ga na sopstveni rizik. Tako je bilo sve dok ga Ibar nije odneo - kaže Jovo Ćirica, meštanin Magliča, rođen u obližnjem Bresniku.

Foto G. Šljivić

On dodaje i da broj poziva koji Mileva svake nedelje dobija da grupu ili pojedince "prebaci" skelom preko reke, najbolje svedoči o turističkom potencijalu koji Maglič poseduje.

- U toku su restauratorski radovi na tvrđavi, a izvođačima su kajakaši pomogli da prenesu građevinski materijal. Zaista je dobro što se Zavod za zaštitu spomenika kulture stara o tvrđavi, ali, sa druge strane, čovek mora da se zapita, a ko će i kada to biti u prilici da vidi - dodaje Ćirica.

- Mi smo već ljudi u godinama, Mileva će izlaziti u susret ljudima dok može, ali nezamislivo je da jedno ovakvo mesto posećuju samo entuzijasti i ljubitelji ekstremnih sportova. Novi most, bez ikakve dileme, glavni je preduslov da Maglič ostane pristupačna, istinska kulturna, istorijska i turistička destinacija.

NIŠTA BEZ MOSTA

I MEŠTANI Magliča u Ibarskoj klisuri koji žive sa leve obale reke ističu da je za razvoj ovog kraja neophodan most koji preko Ibra vodi ka tvrđavi.

- Bez toga su svi na gubitku. Tvrđavu će većina moći da gleda samo izdaleka dok kolima prolazi ibarskom magistralom ka drugim turističkim odredištima. Bila bi velika šteta da ostane tako.

PRELAZAK BEZ PROBLEMA

GRUPU planinara iz centralne Srbije Mileva je skelom uspešno u tri ture prevezla preko Ibra, a oni su se nakon dvočasovnog boravka među i oko zidina tvrđave, istim putem uspešno vratili nazad.

- Sve je proteklo u najboljem redu. Ibar je bio miran, prelazak nismo ni osetili. Veći problem je bio popeti se do tvrđave strmim usponom, ali je svakako vredelo doći ovde i provesti nekoliko nezaboravnih sati - zadovoljno su poručile Milevine "mušterije".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (1)

UKRAJINCI ODBILI DA SE VRATE U UKRAJINU: Sportska drama zbog rata