TEŠKO SE ODRIČU MOĆI I UTICAJA: Veliki broj biznismena ostaje na čelu kompanija u osmoj, devetoj, pa čak i u desetoj deceniji

IAKO su odavno prešli starosnu granicu za odlazak u penziju, novac, moć, ali i želja da ostanu aktivni i u trećem dobu, čini da veliki broj biznismena ostaje na čelu njihovih kompanija u osmoj, devetoj, pa čak i u 10. deceniji. Nezanemarljiv je broj starijih poslovnih ljudi koji su u radnom odnosu, medijski su eksponirani, o njima se dosta priča, a mnogi spadaju u red najbogatijih ljudi sveta.

Foto Shutterstock

U Srbiji je tako donedavno osnivač "Delta holdinga" Miroslav Mišković, koji ove godine puni 77 leta bio vrlo aktivan u poslu, a u stopu ga prati i Filip Cepter koji je sa 71 godinom i dalje na čelu svoje kompanije. Dragoljub Vukadinović, predsednik je uprave "Metalca" u 76, Nebojša Atanacković (79), počasni je predsednik Unije poslodavaca Srbije, Rodoljub Drašković sa 73, upravlja "Svislajonom"...

Na listi gospode koja radi rame uz rame sa kolegama mlađim od njih po 40 i više godina veliki je broj svetskih biznismena. Voren Bafet ove godine puni 92 i dalje je na čelu kompanije Berkshire Hathaway, najveći je i najuspešniji investitor na svetu. Tu je i Brajan Čarls Duperol, ima 75 leta i celu karijeru je posvetio svetu osiguranja. Pre 15 godina Duperol se zvanično penzionisao, a onda se, ipak, vratio u biznis i to u AIG, kompaniju u kojoj je počeo karijeru.

Na listi seniora koji se ne predaju je i Lesli Veksner (85), osnivač imperije L Brands (Victoria"s Secret, Bath & Body Works), Rupert Merdok (91), predsednik FOX korporacije. Tu su i Japanac Nobucugu Šimicu (96), osnivač Life Corp, Frederik Smit (78), poznat kao osnivač i predsednik kompanije FedEx, Martin Sorel koji ima 77 godina i osnivač je jedne od najvećih svetskih advertajzing i pi-ar agencija.

Ne treba zaboraviti ni Li Ka Šinga (94), poznatog hongkonškog magnata, dok je Majkl Blumberg sa svojih 80 godina i dalje veoma aktivan poslovni čovek i važi za devetog najbogatijeg Amerikanca.

Da li baš svi oni i u trećem dobu moraju da rade ili se možda teško odriču moći? Profesionalna radoznalost i ljubav prema poslu, Nadeždu Satarić iz udruženja "Amiti", ispunjavaju, jer, kako kaže, uživa u tome što radi, posebno sada kada je zvanično u penziji:

- Sada mogu da radim i da se posvetim onim stvarima koje smatram bitnim i koje volim, a ne onima koje moram. Uživam u radu sa ljudima, srećna sam kada nekome mogu da budem podrška, a ponekad, ako ništa drugo, ono bar rame za plakanje. Drago mi je kada svoje iskustvo i znanje mogu da podelim sa mlađima, a pozicija na kojoj sam to mi dozvoljava i to je ono što me stimuliše.

Naša sagovornica smatra da nisu svi stručnjaci, direktori ili vlasnici preduzeća aktivni i posle 65, odnosno po odlasku u penziju. Međutim, zna dosta onih koji jesu. Prema njenom mišljenju, razloga za to je više, ali su osnovni preduslovi njihovo dobro zdravlje i profesionalna radoznalost, odnosno uživanje u ulozi u kojoj jesu.

- Za muškarce je posebno važno ako su na rukovodećim pozicijama, da ostanu što duže da rade, jer odlaskom u penziju gube ogromnu društvenu moć, koju kao direktori zasigurno imaju - kaže ona. - Kada su u pitanju vlasnici preduzeća, naravno da ako na vreme nisu obezbedili mlađe kolege koje će ih zameniti, ostaće oni i dalje da budu, ne samo vlasnici, već i direktori i ključni ljudi u svojim firmama.

Često je, smatra Satarićeve, to zbog poslovnih veza koje imaju, ponekad možda i zbog nedovoljnog poverenja u mlađe saradnike, a možda i zbog toga što se nisu pripremali za odlazak u penziju, ne neguju neke hobije i onda je veliko pitanje šta će sa svojim viškom slobodnog vremena:

- Često se i ne snalaze u nekim novim ulogama, posebno muškarci. Za žene je situacija poprilično drugačija, jer one imaju u svakom periodu svog života najmanje dve do tri uloge. One su i majke, i domaćice u kući, radnice u preduzeću ili njivi i bake svojim unucima i kćerke koje treba da neguju i brinu o svojim ostarelim roditeljima.

Nikolija Rakočević, psiholog, potrebu ljudi da nakon napunjenih 65 godina nastave sa radnim angažmanom iako su materijalno obezbeđeni, tumači na osnovu toga kako to utiče na njihovo psihofizičko zdravlje.

- U mnogim profesijama primećuje se poistovećivanje ličnog i profesionalnog identiteta, kao i bojazan da bi prekid radnog angažmana mogao da dovede do gubitka smisla življenja. Naime, smisao svog življenja pojedini ljudi u potpunosti poistovećuju sa poslom koji rade - kaže Rakočević. - Usled toga, često nailazimo da, na primer, lekari ili profesori nastavljaju da rade i pošto su otišli u penziju, govereći da im odgovara i prija.

Foto Shutterstock

Ovu pojavu, smatra ona, objašnjava i prolongiranje doživljaja sopstvene korisnosti za društvo, koje ume potpuno neopravdano starijim ljudima da ga uskrati. Sa tim u vezi, preporučljivo je da se ljudima koji imaju zavidna znanja u konkretnoj profesiji ponudi da se bave obučavanjem mlađih kadrova, što za njih jeste fizički lakše a psihički poželjnije.

- Sa druge strane, mnogi preduzetnici, vlasnici i direktori preduzeća, nastavljaju sa radom i nakon odlaska u penziju, čak i u slučajevima kada njihovo fizičko zdravlje ne podržava tu odluku - objašnjava naša sagovornica. - U osnovi ovakve odluke leži težina delegiranja odgovornosti i prepuštanja posla drugoj osobi, s obzirom na to da baš oni o tom poslu znaju najviše. U tim situacijama je potrebno smanjiti radni angažman na minimum i svesti ga na nadgledanje, umesto da osoba ostane radno angažovana u neizmenjenom obliku.

NE ZNAJU KAKO SE ODMARA

ČESTO se nailazi na pojavu da ljudi koji su radili celog života imaju teškoće da prestanu sa radom čak i kada im materijalna situacija to dozvoljava, jer nemaju u iskustvu ideju kako se to odmara, ne radi ništa ili radi nešto potpuno novo i nevezano za posao, smatra psiholog Rakočević.

- Važno je sa njima raditi na osmišljavanju vremena u skladu sa novootkrivenim potrebama. Radni angažman sa napunjenih 65 ne posmatra se kao nepoželjna pojava ukoliko ona doprinosi tome da se osoba oseća korisno i lepo, ali je važnije ovaj period života iskoristiti za otkrivanje novih potreba i bavljenje time da one budu zadovoljene - kaže naša sagovornica.

Preporučujemo

Društvo

0 1

KORAK PO KORAK: Na koji način penzioner može da traži preračun primanja ako se ponovo zaposlio

09. 04. 2022. u 15:46

Društvo

0 0

NE ZNAM ŠTA JE DOSADA I NE BOJIM SE PENZIJE: Psiholog Aleksandra Janković, od "Nedeljnika", poslaničke klupe do skorog penzionisanja

08. 04. 2022. u 10:38

Društvo

1 56

PENZIJA DO 30.978 DINARA ULAZNICA ZA BESPLATNU BANjU: PIO fond raspisao konkurs za oporavak najstarijih u lečilištima o njegovom trošku

07. 04. 2022. u 10:38

Beograd

2 3

NAPRED, NAZAD - NEMAM GDE: Urnebesan snimak penzionera za volanom i policijske patrole u Obrenovcu (VIDEO)

25. 03. 2022. u 21:17

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije