HOĆE PENZIJE VEĆE BAR ZA DEVET ODSTO: Penzionerska udruženja sve glasnija u zahtevima da njihova primanja prate plate i inflatorna kretanja

J. Ž. SKENDERIJA

18. 04. 2022. u 10:00

PENZIJE u Srbiji bi morale, pored januarskog usklađivanja od 5,5 procenata, dodatno da porastu za još sedam do devet odsto, pošto su inflacija i zarade u međuvremenu dodatno skočile. Zakon nalaže da se primanja najstarijih usklađuju po švajcarskoj formuli, i to 50 odsto u odnosu na inflaciju i isto toliko u odnosu na rast zarada.

ХОЋЕ ПЕНЗИЈЕ ВЕЋЕ БАР ЗА ДЕВЕТ ОДСТО: Пензионерска удружења све гласнија у захтевима да њихова примања прате плате и инфлаторна кретања

Foto N. Živanović

Poručuju ovo penzionerska udruženja i ukazuju da je neophodno vanredno usklađivanje čekova.

- I plate i rast cena su daleko viši od planiranog, pa bi sada trebalo ispoštovati propise i uvećati penzije - smatra Miloš Grabundžija, predsednik Udruženja penzionera "Nezavisnost". - Zarade su u proseku veće za devet do 12 odsto, a inflacija je oko 20 procenata. To znači da i penzionerska primanja moraju da idu gore.

Prema podacima koje je nedavno iznela guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, međugodišnja inflacija je 9,1 odsto, pa se sada u udruženjima najstarijih pitaju da li će ostati samo na uvećanju od 5,5 odsto.

Novo usklađivanje sledi u januaru 2023, a inflacija bi mogla da nastavi da raste. Prosečan penzionerski ček u Srbiji je trenutno 30.977 dinara, a učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa za 2021. godinu, prema statističkim podacima Fonda PIO, za sve kategorije penzionera iznosi 39,3 odsto. To je prilično ispod onog procenta za koji su se zalagale penzionerske organizacije.

U Udruženju sindikata penzionisanih vojnih lica tvrde da, iako je međugodišnja inflacija po oceni guvernerke najmanja u Evropi, prvi put od 2012. prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu u januaru ove godine iznosi 40 odsto, sa tendencijom da taj odnos do kraja godine još više padne. Što znači, po njima, da je odnos prosečnog čeka prema prosečnoj zaradi sa 60 odsto u 2012. pao za više od 20 procenata.

Stav Saveza penzionera Srbije je da će čim se formira nova vlada insistirati da se razgovara sa nadležnim ministrima kako se ne bi čekao januar 2023. da se penzije usklade, već da se one što pre vrate na nivo polovine prosečne zarade.

Za Ljubišu Babića, generalnog sekretara Udruženja sindikata penzionera Srbije, situacija je očekivana i već početkom godine znalo se da usklađivanje penzija od 5,5 odsto, koliko je pripadalo po švajcarskoj formuli, neće biti dovoljno.

- Formirana je i komisija za praćenje primene propisa u vezi sa penzionerima i penzijama, koju čine predstavnici penzionerskih organizacija, Fonda PIO i Ministarstva za rad. Članovi su se sastali samo jednom, na osnivačkom sastanku i nikad više - kaže Babić.

Prema njegovom mišljenju, penzije bi trebalo dodatno uvećati za 25 odsto, jer penzioneri ne kupuju automobile i traktorske gume, već hranu koja je najviše poskupela. On, međutim, ne očekuje da će do bilo kakvih pregovora doći pre septembra.

- Švajcarska formula trebalo je da bude unapređena i dobili smo svojevremeno usmeno obećanje da penzije neće padati ispod polovine prosečne plate - tvrdi naš sagovornik.

MINIMUM

STATISTIČKI podaci pokazuju da više od 750.000 ili oko 45 odsto penzionera prima manje od 24.000 dinara koliko bi trebalo da iznosi egzistencijalni minimum ili prag siromaštva, dok oko 150.000 paora dobija upola manje od minimuma.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

KONKURS ZA MALE DOMAĆE PROIZVOĐAČE: Mercator-S vas poziva da postanete deo brenda „ukusi moga kraja“