"GREBEN" LAKO SEČE LED I OD JEDNOG METRA! Reporteri "Novosti" na jedinom srpskom ledolomcu, koji je spreman da brani naše reke tokom zime

Шћепан МАРОВИЋ

09. 01. 2022. u 09:36

STACIONIRAN nedaleko od hidroelektrane "Đerdap 1", jedini srpski ledolomac "Greben" spreman je da odmah reaguje ukoliko dođe do zaleđivanja reka i isplovi do Brđice, do koje mu treba nepunih šest sati vožnje.

ГРЕБЕН ЛАКО СЕЧЕ ЛЕД И ОД ЈЕДНОГ МЕТРА! Репортери Новости на једином српском ледоломцу, који је спреман да брани наше реке током зиме

Primarni zadatak - odbrana hidrocentrale "Đerdap" od leda, Foto P. Milošević

Sedam članova posade danonoćno stražari na ovom brodu izgrađenom 1966. godine u Apatinu kako bi reagovali ukoliko temperatura deset dana zaredom bude minus 10 stepeni, u šta su se uverili i reporteri "Novosti".

Srdačni domaćini dočekali su nas na palubi "Grebena", koji i posle gotovo sedam decenija rada može da odgovori svim izazovima na srpskim rekama. Uspeo je da preživi sve privatizacije, a od 2016. godine je "pod kapom" Elektroprivrede Srbije. Njegov primarni zadatak je da brani hidrocentralu "Đerdap" od leda. Vožnja koju smo obavili sa posadom broda uverila nas je da "Greben" može odmah da uđe u "bitku" sa ledenim nanosima, iz koje bi, bez sumnje, izašao kao apsolutni pobednik. Posada nas uverava da ih ove, prolećne temperature na kraju godine ne zavaravaju.

 

- Ukoliko je u ovom trenutku potrebna bilo kakva intervencija, mi smo spremni - samouvereno pred početak sezone za "Novosti" uverava kapetan "Grebena" Ljubiša Jordačević.

- Posada je uigrana, ljudi znaju svoj posao, neki su bili ovde 2012. i 2017. godine kada se vodila velika bitka sa ledom na našim rekama. Ona se sastoji od sedam članova, dva kapetana, dva strojara i tri mornara. Po dobijanju zadatka odmah isplovljavamo i idemo u Brnjicu, na početnu poziciju, odakle nastavljamo dalje sve do Beograda. Trenutno smo u maksimalnoj pripravnosti, a brod je pre zvaničnog početka sezone testiran.

Foto P. Milošević

Ledolomac "Greben" proizveden je kao tegljač i uz finansijsko učešće EPS za potrebe rečnog brodarstva "Krajina" iz Prahova. Kako ističe naš sagovornik, dužina ove "rečne aždaje" je 49,8, širina 8,36 metara i ima gaz 1,85 metara.

- Brojne decenije i obavljeni zadaci nisu ostavili traga na ovom legendarnom brodu, a on je pre nekoliko godina modernizovan i dodatno ojačan - priča kapetan Jordačević. - "Greben" razbija led na snagu, ide se direktno pramcem na nanos. Pramac je čelični i dosta pojačan, a udara pri brzini od 15 kilometara na sat. Kada već ulazimo dublje u ledene sante, brzina je šest kilometara, a sve zavisi od same debljine leda. On je težak oko 400 tona i ima dva motora sa 2.200 konjskih snaga. Takođe, može da posluži hidroelektranama "Đerdap 1 i 2", tako što se na njega prikači radna platforma i obavljaju poslovi.

Kolike su moć i snaga jedinog srpskog "borca" protiv leda govori podatak koji su nam izneli naši domaćini, a to je da može da seče led debljine i do jednog metra. To je najbolje ilustrovala zima 2017. godine, jedna od najvećih u poslednje dve decenije, kada je Dunav bio okovan ledom više od mesec dana. Tada je "Greben" pokazao svu svoju moć i jasno stavio do znanja zašto je preko potreban u čuvanju jednog od naših najvećih blaga, hidroelektrane "Đerdap".

- Ledeni čepovi se najviše prave na mestima gde se Dunav naglo sužava i tu se stvara levak - priča za naš list kapetan.

- Najveći ledeni čep se stvara kod tvrđave Golubac, pošto je širina na tom delu Dunava naglo sužava na samo 400 metara. Pošto je malo dalje širtina najveće evropske reke dva kilometra, sva voda ide u suženje i stvara ledeni čep. Ukoliko se pravovremeno ne reaguje, a stvori ledeni čep debljine tri, četiri metra, mnogo je opasno. Tada dolazi do plavljenja, podiže se nivo vode, nema oticanja, što može imati fatalne posledice. Zato je potrebno reagovati brzo, čim led počne da se stvara i razbiti ga u samom startu.

Foto P. Milošević

Posada ledolomca koju pored kapetana Jordačevića čine i Nikola Najdanović, Ratomir Janković, Slađan Njagojević, Dejan Blagojević, Nenad Brndušojević i Pavle Pavlović, poručuje da je "Grebenu" potreban još jedan pomoćnik. Jer ukoliko se ponovo dese zime kao one 2012. i 2017. godine, a da bi se pravovremeno i još brže reagovalo, jedinom srpskom ledolomcu treba "brat blizanac". Pošto je Dunav izuzetno dug, uvek bi trebalo da dva ledolomca idu u paru, kako bi se međusobno pomagali. Ukoliko se jedan od njih zaglavi, drugi bi odmah mogao da reaguje i osposobi ga za dalji posao. Ipak, dok se to ne desi, "Greben" će i dalje ostati jedini srpski čuvar "Đerdapa".

Ledolomac ima gaz 1,85 metara, Foto P. Milošević

SARADNjA SA RUMUNIMA I MAĐARIMA

PO sporazumu sa Rumunima na potezu od ušća Nere do Hidroelektrane "Đerdap 2" odbranu od leda uspešno obavlja njihov ledolomac. Naša zemlja, pored Rumuna, usko sarađuje i sa Mađarima, koji su nam sa dva ledolomca priskočili u pomoć tokom zime 2017. godine.

Tada je najveći ledeni čep, uz onaj kod Pupinovog mosta, formiran kod Belegiša, pa je usaglašeno hitno aktiviranje ledolomaca iz Mađarske. Tada su nanosi leda na pojedinim lokacijama bili i do dva metra debljine.

NAJVEĆE ŠTETE ZABELEŽENE 1956.

PROBLEMA sa ledom na Dunavu bilo je i ranijih decenija, a najviše štete led je napravio davne 1956. godine, kada je došlo do katastrofalnih ledenih poplava u Mađarskoj, koje su "zakačile" i pogranični deo Srbije. Pamti se i led na Dunavu 1929. godine, 1940. godine, pa i 1954. godine, ali, najgore je bilo te 1956, kada su više od 50.000 hektara i brojna naselja bili poplavljeni u Mađarskoj, a ledena poplava je, kroz branjenu zonu, stigla i do Srbije.

O tome kakva je situacija sa ledom bila najbolje govori to što je angažovana čak i JNA, a njihove inžinjerijske jedinice postavljale su mine u led, kako bi ga pokrenule.

POSADA Ljubiša Jordačević, kapetan, Nikola Najdanović, Ratomir Janković, Slađan Njagojević, Dejan Blagojević, Nenad Brndušojević i Pavle Pavlović, Foto P. Milošević

 

IZUZETNO JAKA ZIMA 2017.

- ZIMA 2017. godine, u januaru mesecu, bila je izuzetno jaka, najhladnija posle one 2012, pošto se temperatura spuštala i do minus 20 stepeni - ističe Jordačević.

- Sava i Dunav su se brzo pretvorili u nepregledno more leda, a čepovi su se najviše stvarali oko Pupinovog mosta, Smedereva i Šapca. Tada su se zamrznute ploče slagale jedna na drugu, pa je "Greben" bio angažovan da seče debele naslage. Kako bi se savladao jedan kilometar ponekad je bilo potrebno čak nekoliko sati, a ledolomac je prešao neverovatnih 3.000 kilometara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta