Društvo

KAKO JE MOMO KAPOR GOVORIO O BADNJAKU I JELKI: Jelkama kod badnjaka smeta naglašeno pravoslavlje

Novosti onlajn

04. 01. 2022. u 10:39

MOMO Kapor (1937-2010) je dugo godina proučavao mentalitet svojih sunarodnika. Šta Srbi vole, a šta ne vole, kako provode svoje slobodno vreme, o čemu sanjaju i u šta veruju.

КАКО ЈЕ МОМО КАПОР ГОВОРИО О БАДЊАКУ И ЈЕЛКИ: Јелкама код бадњака смета наглашено православље

Foto A. Stevanović

Badnjak, teško prevodiva reč na druge jezike

Radoznalog stranog putnika, koji se slučajno zatekne pred božićne praznike u Beogradu, svakako će iznenaditi gomila hrastovih grana, koje poput kakve šume prekrivaju beogradske pijace, odmah pokraj vitkih novogodišnjih jelki. On sigurno ne zna da se Srbi od drugih hrišćanskih naroda razlikuju po tome što umesto jelki, na Badnje veče, u kuću unose snop suvog hrastovog granja obmotanog pri dnu slamom. To je Badnjak, teško prevodiva reč na druge jezike.

Jelka na počasno mesto zbog dece koja ne poznaju običaje

Beograđani, verovatno najtolerantniji narod na planeti, i bez nekog posebnog ekumenskog sabora, uspeli su da spoje nemoguće: jelke i badnjake. Oni, naime, lakomisleno slave sve što se nađe na kalendaru; i bivše i današnje državne i verske praznike. Tako će jelka Novu godinu dočekati u sobi za dnevni boravak (zbog dece, koja ne poznaju stare običaje), a badnjak će biti unesen u kuhinju (zbog dede i babe). Pogledaće se, u prolazu, kroz odškrinuta vrata.

Jelka završi u kontejneru, badnjak se spaljuje

Neprikosnovene jelke, okićene skupocenim nakitom, gledale su poslednjih pola veka na badnjake sa visine, kao na seljake koji donose sir u grad.

Badnjaci su ćutali i trpeli – pet stotina godina tajnog ulaženja u srpske kuće pod Turcima naučilo ih je istrajnosti i strpljenju. Poslednjih pola veka bili su sa jelkama na ,,vi“.

Mada su poticali iz istih šuma, jelkama je kod badnjaka smetala izvesna seljačka prostota i naglašeno pravoslavlje.

Posle rata, za vreme diktature proleterijata, samo su najsmeliji i najdrskiji seljaci donosili badnjake na beogradske pijace. Bilo ih je tako malo da se gotovo nisu ni primećivali od šume jelki.

Usput, pritajena hajdučka priroda badnjaka nikad nije pristajala na kićenje. Suvi, granati, mrki i čvrsti, ostajali su ono što su bili.

Badnjaci su dovoljni sami sebi

S druge strane, jelke bez obojenih kugli, srebrnih Hirlandi, staniola, svilenih bombona, snega u spreju i ostalih ukrasa, samo su obična stabla. Badnjaci su dovoljni sami sebi.

Ne zna se pouzdano ko je stariji – jelke ili badnjaci, ali jelke su kroz istoriju uvek bolje prolazile i zauzimale više položaje u društvu.

Jelke su oduvek potkupljivale koga su stigle; ispod njihovih grana, naime, oduvek su se nalazili umotani pokloni za ukućane i goste. Siroti badnjaci nisu imali nikome ništa da poklone, sem sebe samih.

Jelka i badnjak se razlikuju i po tome kako završavaju.

Sasušenu jelku, koja na sve strane prosipa svoje uvele, bodljikave iglice, iznose iz kuće na đubrište i za njom metu, zbog drugih stanara.

Badnjak prkosno izgori, rasipajući na sve strane varnice, poput šumskog vatrometa. Poslednjom varnicom hajdučki pokuša da zapali domaćinov ćilim.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi