KALIGRAFIJA NAPAJA DUH, KAO MOLITVA: Slikarku Maju Todić nadahnjuje svetinja uz koju je odrasla (FOTO)

Д. Зечевић

29. 12. 2021. u 10:45

MLADA slikarka Maja Todić (32) rođena je, odrasla i živi kraj jedne od najvećih srpskih svetinja - manastira Gračanica.

КАЛИГРАФИЈА НАПАЈА ДУХ, КАО МОЛИТВА: Сликарку Мају Тодић надахњује светиња уз коју је одрасла (ФОТО)

Foto D. Zečević

I kao i svi oni koji su imali i imaju takvu privilegiju, neraskidivo je povezana sa veličanstvenom zadužbinom kralja Milutina, a kao umetnik, kako kaže, još i sa snagom i duhom srpskog srednjovekovlja.

Nema, priča nam Maja, umetnika koji je bar nakratko prošao pored Gračanice, a da o njoj nije ostavio svoje svedočanstvo: pesmu, priču, sliku, vajarsko delo... A oni stvaraoci koji stasavaju pored nje jednostavno se srode sa ovom svetinjom. Doživljavaju je kao živo, uzvišeno biće jer sa njom svedoče istinu o pravoslavlju, dok im je sa profesionalne strane Gračanica često bila prvi susret sa zrelom umetnošću. Inspiracija za slikarstvo, živopisanje, pa i za kaligrafiju kojoj se naša sagovornica, takođe, posebno posvetila.

- Kaligrafija je vežba strpljenja. Doživljavam je kao molitvu - priča nam Maja Todić. - Lepota joj se nalazi u nesavršenosti slova koja se pišu slobodnom rukom, a inspiraciju sam našla u srednjovekovnim srpskim knjigama i poveljama. Istražujući ove zapise, naročito za vreme pandemije kovida 19, počela sam da se bavim i ovim pravcem u slikarstvu, koji je sasvim suprotan od onog kojim sam se prvobitno bavila. Moje interesovanje posebno je vezano za ćiriličko pismo i način na koji je ono pisano u srednjovekovnim knjigama.

Umetničku slobodu u kaligrafskim radovima naša sagovornica ostvaruje, kaže, izradom minijatura.

- U svetu se za minijaturu koristi izraz "iluminacija", ali u srpskom jeziku postoji mnogo lepši zaboravljeni izraz: svetlopis. Ta predivna umetnička dela ukrašavaju se zlatom i obiluju vrlo, vrlo sitnim detaljima, dok je kaligrafski vez najlepši deo ove priče - objašnjava nam Maja.

Naravno, tuš i pero su u kaligrafiji nezaobilazni, ali kako kaže, čak i u ovom pravcu slikar može da iskaže svoju duhovnost, jer umetnost pobuđuje obožavanje, a crkvena umetnost posvećenost i poštovanje.

- Umetnički osećaj se rodi u čoveku, deo je njega. A kod mene se to dogodilo prirodno, jer sam počela da stvara još u detinjstvu. Umetnost je postala deo mene, razvijala se, a prvi pravac koji sam odabrala u slikarstvu bio je enformel, kada prazno platno slikara može odvesti bilo kuda - kaže Maja.

Ovaj pravac u slikarstvu, kako nam je objasnila, podrazumeva spontanu, nedisciplinovanu umetnost, ali ne teži da prikaže materijalno već duhovno.

- Osnovni motiv mi je oslobađanje od pravila, od zamki formalizma, dolazak do slobode koja se izražava dinamičnom bojom koja teče platnom, impulsivnom linijom, spontanim slikarskim rukopisom - pojašnjava ova mlada umetnica. - Kod nas umetnika, ono što nosimo u sebi uvek izbija u delima koje radimo.

A kod nje, to su freske iz manastira Gračanica.

- Boraveći često u ovoj svetinji, koja me je odredila kao umetnicu, na mene su poseban utisak ostavila oštećenja na manastiru koja su na njemu klesali i ostavili vekovi, prirodne nepogode, ali čak i ljudi, ostavljajući zapise. Čak i u tim oštećenjima na manastiru, vidim prelepu formu jer su to uglavnom zapisi ljudi oduševljenih lepotom naše Gračanice. Ali ovi zapisi su nastali i pod rukom učenika prizrenske Bogoslovije, igumana naših svetinja... Osim svojih utisaka koje su "ostavljali" u spoljnoj priprati, postoje i zapisi ljudi kroz vekove o tome da su, na primer, nerotkinje grebale prah sa fresaka... Takvi podaci, za umetnika su neiscrpna inspiracija. Meni je takođe zanimljivo da u Dečanima postoje stari zapisi našeg naroda da nema kiše i da su gladni... - kaže Maja, koja je slikarstvo završila na Fakultetu umetnosti prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, potom je radila u jedinom dečjem časopisu na KiM, gde je bila ilustrator pa urednik, a sada je urednik likovnog programa u gračaničkom Domu kulture.

UMETNOST NADVISUJE ENKLAVU

UPITANA kako je to umetnošću, koja ne poznaje granice, baviti se u enklavi, naša sagovornica odgovara da svaki čovek slobodu treba da traži u sebi:

- Čovek ne treba sebe da ograničava, a svaki umetnik treba da ume da pronađe sebe kroz rad. Jer, kada ti je Bog nešto darovao taj dar treba da iskoristiš, a umetnici kroz rad pobeđuju barijere: društvene, političke, psihičke... To je neograničeni prostor za moje stvaranje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

Pevačica usvojila sina, pa saznala ŠOK VEST: Malo je reći da sam u šoku, iskreno!