MLADI NAUČNICI SEZONSKI RADNICI: Sindikat nauke upozorio resorno ministarstvo na probleme sa kojima se suočavaju istraživači
USPOSTAVLjANjE mreže naučno-tehnoloških parkova kao savetodavnog tela, unapređivanje poslovanja Fonda za inovacionu delatnost i reforma Registra inovacione delatnosti osnovne su izmene u Predlogu zakona o inovacionoj delatnosti koji je usvojila Vlada Srbije i koji će se uskoro naći pred poslanicima u Skupštini.
U obrazloženju zakonskih izmena navedeno je da se predloženim rešenjem ističe značaj upravljanja intelektualnom svojinom koja je nastala u okviru naučnoistraživačke delatnosti i značaj startap preduzeća, sa ciljem komercijalne eksploatacije inovacija.
U Sindikatu nauke kažu da je ovaj zakon i do sada dobro funkcionisao, međutim, drugi propisi koji se tiču naučnika i mladih istraživača - ili ne funkcionišu kako treba ili nisu uopšte zaživeli. Sindikalci upozoravaju da je jedan od zakona koji su mrtvo slovo na papiru i Zakon o nauci i istraživanjima, što onemogućava da se sa projektnog pređe na institucionalno finansiranje.
Osim ovog problema, u Sindikatu ukazuju i na nedovoljna ulaganja u nauku, muku sa raspodelom novca putem uredaba Vlade, a ne po zakonu, na težak položaj mladih naučnika i istraživača.
Sve ove primedbe navedene su u pismu ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branku Ružiću, koje mu je nedavno uputila predsednica Sindikata nauke Đurđica Jovović.
Navodeći konkretne podatke, ona je istakla da se ulaganja u nauku iz budžeta u poslednje dve decenije ne menjaju i da se kreću od 0,5 do 0,38 odsto.
- Ulaganje je od 2009. godine u padu, jer je tada izdvojeno 0,51 odsto a u 2020. 0,38 odsto - ističe dr Đurđica Jovović u pismu ministru. - Uvidom u rebalans budžeta za 2021. i uvidom u predlog budžeta za 2022, beleži se pad izdvajanja za plate istraživača u iznosu od 0,09 odsto. To navodi na sumnju da nije planirano povećanje plata za sedam odsto, kako se nalazi u predlogu Zakona budžetskom sistemu za 2022.
Kao drugi veliki problem ona ističe da institucionalno finansiranje koje je predviđeno Zakonom o nauci i istraživanjima iz 2019. godine nije zaživelo u praksi, jer nisu usvojeni podzakonski akti koji podrazumevaju donošenje Kataloga radnih mesta zaposlenih u nauci, Uredbu o koeficijentima po zvanjima, Program institucionalnog finansiranja...
- Interesantno je da je 2019. ukinuto projektno finansiranje, a zadržan Akt o finansiranju iz 2011, koji je bio osnov za oročeno finansiranje putem projekata i kao takav ne može da služi trajnom, institucionalnom finansiranju - upozorava dr Đurđica Jovović. - Ministarstvo je tada reklo da se primena Zakona odlaže za dve godine, ali do sada nisu nađeni nikakvi mehanizmi koji bi omogućili institucionalno finansiranje.
Govoreći o položaju mladih istraživača na fakultetima i institutima, ona navodi podatak da u naučnoistraživačkom radu od 2010. učestvuje 1.657 mladih istraživača, kao i da Ministarstvo svake godine obaveštava dekane i direktore instituta da su obezbeđena sredstva za njihove plate.
- Takav način finansiranja na po godinu dana koriste poslodavci i svake godine zaključuju ugovore o radu sa ovom istraživačima na godinu dana. Poslodavci se prema njima ponašaju kao da su sezonski radnici i ne smatraju ih svojim zaposlenima. Lišeni su nekih zakonskih prava, koja ostvaruju drugi zaposleni, kao što su minuli rad, prevoz, jubilarne nagrade - ističe Đurđica Jovović.
PONOVO ODLAGANjE NOVIH PRAVILA
VLADA Srbije je za 2020, a zatim i za 2021. godinu donela uredbu kojom se raspodeljuju sredstva naučnoistraživačkim organizacijama. To je predviđeno kao prelazno rešenje dok ne počne potpuna primene Zakona o nauci i istraživanjima iz 2019. Sindikat nauke upozorava da će se ovaj način finansiranja nastaviti i za 2022, a sada je izvesno da će ovo stanje trajati do 2025, do kada se pomera primena Zakona o platama u javnom sektoru.
Preporučujemo
NAUČNIKE OŠTETILI ZA MILIONE: Plate mladih istraživača u Srbiji godinama umanjene
14. 04. 2021. u 12:00
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom
SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
21. 11. 2024. u 09:47
Komentari (0)