PRIČA KOJA TERA SUZE NA OČI: Onu najtežu "Dabogda imao pa nemao" Dragan je osetio na svojoj koži

J. LEMAJIĆ

15. 12. 2021. u 11:00

ONU najtežu "Dabogda imao pa nemao" Dragan Pejić (64) iz Bora osetio je na svojoj koži. Sticajem teških životnih okolnosti ostao je bez krova nad glavom i deceniju proveo kao beskućnik u napuštenim prostorijama teretnog dela železničke stanice.

ПРИЧА КОЈА ТЕРА СУЗЕ НА ОЧИ: Ону најтежу Дабогда имао па немао Драган је осетио на својој кожи

Foto J. Lemajić

Živeo je od nadnice ili, kad je oboleo, od milostinje, bez struje i vode. Ali je redovno pomagao gde god je trebalo: dao je krv 142 puta i tako spasao veliki broj života.

Potresnu priču o čoveku velikog srca čula je porodica Marčeta iz Bačke Topole i odlučila da mu ustupi kuću u selu Mali Beograd.

- Kada su me pozvali i rekli da ljudi hoće da mi daju kuću, plakao sam od sreće. Pre više od 10 godina, posle razvoda, izašao sam iz svog doma i našao se na ulici. Ni sam ne znam kako sam preživeo zime na jednom dušeku, ali sam oboleo i morao da se operišem u junu - priča nam Dragan, kojeg od milošte zovu Roki.

- Nisam kukao, dok sam mogao radio sam šta je trebalo. Hranio se od zarade i iz kontejnera. Nije me sramota da kažem. Ne stidim se svog siromaštva, ali je muka živeti tolike godine bez sijalice i vode.

Radomir Marčeta poklonio kuću Draganu Pejiću, Foto J. Lemajić

Iako ima 27 godina radnog staža, provedenog u rudniku, komunalnom preduzeću i drugim mestima, nije imao godine za penziju, a do pre pola godine imao je i nepotpunu dokumentaciju za dobijanje socijalne pomoći. Uprkos muci, Dragan se odazivao na svaku akciju dobrovoljnog davanja krvi. Ima nultu negativnu krvnu grupu, pa je na transfuziju išao kada god je nekome život visio o koncu.

- Od 18. godine dajem krv. Jednom prilikom, samo 21 dan posle redovne akcije davanja, krv je trebalo hitno dati za dete mog kolege. Jednu knjižicu sam sakrio, a drugu priložio i u Zaječaru dao krv. Važno je da je jedan život spasen - govori nam Pejić. - Predsednik opštine mi je rekao da sam dao više krvi nego što sam težak. Ali ne marim, uvek svima kažem da, ako mogu, daju krv.

Za svo dobročinstvo, Grad Bor se Draganu odužio plaketom povodom Dana grada i tako je njegova sudbina došla u javnost. Priču o Draganu, između ostalih, videla je porodica Marčeta iz Bačke Topole i odlučila da mu ustupi kuću koju ne koriste.

- Ne znam šta da kažem. Hvala im od srca, kao najrođenijeg su me dočekali. Prvo veče kad sam upalio sijalicu pustio sam je da gori celu noć, da se svetla nagledam - kaže iskreno Pejić, pokušavajući da zadrži suze.

- Stigla mi je pomoć i od "Tekijanke" i Crvenog krsta iz Zaječara, a članovi Udruženja "Dobri ljudi" su me dovezli i smestili ovde u Vojvodinu.

Sve to znači mi puno, ali više mi znače ljudska humanost i dobrota. Ne kažu džabe - čini dobro, dobrom se i nadaj.

Foto J. Lemajić

DA MU POMOGNEMO DA ŽIVI

- DIRNULA nas je njegova priča. Ta kuća je prazna, mi stanujemo na drugom mestu i odlučili smo da mu pomognemo, da mu pomognemo da živi. Ona ima sve uslove za život, ne mora da plaća nikakve komunalije, obezbedili smo mu drva za ogrev - kaže Radomir Marčeta.

CRVENI KRST

DRAGANU je do sada pomagao Crveni krst iz Zaječara, a odsad će nastaviti organizacija u Bačkoj Topoli.

- Neizmeran ponos je ugostiti čoveka koji je 142 puta dao krv. Neizvesna sudbina svakog može da zadesi i dovede u beznadežnu situaciju, ali Crveni krst je zadržao svoj osnovni princip: briga o čoveku je na prvom mestu. Moramo da vodimo računa o svima koji su nam u nekom trenutku pomogli - poručuje Budimir Marić iz CK u Bačkoj Topoli.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!