GURAJU OSMU DECENIJU BRAKA: Sofija i Petar Dimić najdugovečniji bračni par u Subotici u starosti vraćaju samo lepe uspomene iz mladosti

J. LEMAJIĆ

10. 12. 2021. u 10:38

LjUBAV Sofije (90) i Petra (98) Dimića iz Subotice živi 71 godinu. Pregazila je brojne izazove, teška i lepa vremena, iznedrila dvoje dece, unuke i praunuke i sada u starosti vraća uspomene na samo lepe trenutke. Jer na ružne se, poručuju Dimići, ne vredi vraćati, samo truju dušu.

ГУРАЈУ ОСМУ ДЕЦЕНИЈУ БРАКА: Софија и Петар Димић најдуговечнији брачни пар у Суботици у старости враћају само лепе успомене из младости

Foto J. L.

- Za sve ove godine bilo je i lepog i ružnog, zavisi kad šta metneš na leđa. Ali što bi rekli "što volovi odneli, to bonaca ne povrati" - iskreno će Sofija, koja se još uvek živo seća prvog susreta na železničkoj stanici u Pribudiću, mestu u okolini Gračaca. - Imala sam samo 18 godina, a on je bio osam godina stariji. Bio je gospodskog držanja, radio kao otpravnik vozova, a ja sam pratila sestru od tetke za Bački Gračac. Voz je kasnio, dobacila sam mu nešto, a on je kratko prokomentarisao da bi me lupnuo loparićem. To je bio naš prvi susret, a dva meseca kasnije, u martu 1950. smo se uzeli. To vam je bilo sve naše poznavanje. A kako sam znala da je on pravi? Pa, nikako!

Prve godine braka živeli su u zajednici u Petrovom selu Prljevu, da bi se potom preselili u Martin Brod, a odatle 1961. došli u Suboticu. Ako postoji tajna njihovog dugovečnog braka onda je to svakako razgovor.

- Moram da kažem, nijednom nije ni prst podigao na mene, sve smo rešavali razgovorom. Nikada ga nisam videla pijanog, nikada se nije mešao u to šta ću skuvati, a ručak je morao biti za stolom. Kada je trebalo nešto oko dece, samo bi me pozvao u sobu i rekao šta treba, a ja sam to posle rešavala. Nije bilo pogovora, naš stav je bio jedinstven - dodaje Sofija. - Vremena nikada ovde nisu bila laka, ali smo se borili. Nikad dinar nismo nigde dugovali. Svaki čovek u braku mora da ima svoj dinar, koliki god da je, ali da je svoj. Nikada od mene dinar nije sakrio, nikada ništa branio, ali je meni ipak bilo najslađe kad zaradim, makar celu noć šila.

U Subotici su Dimići proveli ceo radni vek i dočekali penzionerske dane, koje im ulepšavaju unuke Zorana, Đurđa i Radmila i praunuci Dušan, Miloš, Petar i Mihajlo. Po dolasku u penziju Petar, inače šef saobraćajne sekcije na Železničkoj stanici, kupio je plac i podigao voćnjak.

- Pravili smo vino i rakiju, prodavali voće, radili smo dok god smo mogli. I tada, dok smo bili zdravi i mogli da radimo bili smo najsrećniji - kaže Petar.

Foto privatna arhiva

UVEK SE ZNALO KO JE GAZDA

BAKA Sofija kaže da se uvek znalo ko je gazda i on se slušao.

- Žao mi je što se mladi sada ne dogovaraju, sad svako misli svojom glavom, ali vodi svoju priču i to ne može da valja. Decu, Nedu i Čedomira smo odškolovali i dali im odskočne daske da krenu svojim putem. Sigurna sam da ni ove godine ne bismo dočekali da nismo imali zdravu porodicu - poručuje ona.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Kulinarski spektakl ukusa i inovacija u Beogradu