ŠEFU SUDA JEDAN MANDAT: Poslanici danas raspravljaju o ustavnim amandmanima koji se odnose na pravosuđe

V. C. S. - S. S. R.

30. 11. 2021. u 09:11

DA li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?" Ovako će glasiti pitanje na referendumu o ustavnim promenama koje je jednoglasno izglasao Skupštinski odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

ШЕФУ СУДА ЈЕДАН МАНДАТ: Посланици данас расправљају о уставним амандманима који се односе на правосуђе

Foto Tanjug

Poslanici bi, kako stvari stoje, o samom tekstu amandmana trebalo da raspravljaju danas, a glasanje bi moglo da bude već po podne. Kako je ranije najavio predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, referendum bi mogao da bude raspisan za 16. januar.

Članovi skupštinskog Odbora za ustavna pitanja na sednici su utvrdili Predlog akta o promeni Ustava, Predlog ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava i Predlog odluke o raspisivanju referenduma, radi potvrđivanja akta o promeni Ustava.

Kroz 29 amandmana, u koje su "Novosti" imale uvid, regulišu se promene vezane za oblast pravosuđa, izbor i konstituisanje Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, razrešenje sudija i tužilaca. Njima se garantuje stalnost i sudijske i tužilačke funkcije i ukida dosadašnji probni, trogodišnji mandat. Srbija više neće imati Vrhovni kasacioni sud, već Vrhovni sud, niti Republičko javno tužilaštvo, već Vrhovno javno tužilaštvo, na čijem čelu će biti vrhovni javni tužilac. Njemu će biti podređeni glavni javni tužioci, koji će rukovoditi tužilaštvima, a u njima će postupati, umesto zamenika tužilaca - javni tužioci.

Amandmanom dva na Ustav vrši se ključna izmena vezana za izborne nadležnosti Narodne skupštine. One su ograničene na izbor po četiri člana Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, kao i na izbor i odlučivanje o prestanku funkcije vrhovnog javnog tužioca. Tako parlament prestaje neposredno da učestvuje u izboru predsednika sudova, sudija i tužilaca.

Ustavnim amandmanima garantuje se samostalnost tužilaca i nezavisnost sudija i zabranjuje svaki neprimeren uticaj na njih. Mandat predsednika Vrhovnog suda, kog bira Visoki savet sudstva, biće pet godina, a vrhovnog tužioca šest godina, za obe funkcije bez mogućnosti reizbora, kog neće biti ni za članove VSS i VST.

Visoki savet sudstva čini 11 članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda. Predsednici sudova ne mogu biti birani u VSS, a pravnici koje je izabrala Narodna skupština ne mogu biti članovi političkih stranaka. Skupština bira članove VSS među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa. Identičan je izbor i članova VST.

Vrhovni javni tužilac odgovara za svoj i rad tužilaštva Narodnoj skupštini, ali ne za postupanje u pojedinim predmetima. Visoki savet tužilaštva čini 11 članova: pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. Dvotrećinskom većinom u Skupštini biraju se po četiri člana VSS i VST, a većinom od tri petine bira se vrhovni javni tužilac.

OSTAJU NA FUNKCIJAMA

USTAVNI zakon za sprovođenje Ustava predviđa da se zakoni o sudijama, uređenju sudova, javnom tužilaštvu, VSS i DVR usklade sa amandmanima u roku od godinu dana od njihovog stupanja na snagu. Članovi postojećeg saziva VSS iz reda sudija i DVT iz reda tužilaca ostaju na funkcijama do isteka mandata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

MVP Mozzart sport: Neka ovo postane tradicija!