UBICA RAZVEZAO JEZIK: Suđenje LJubinku Točilovcu za ubistvo advokata punilo je novinske stupce tadašnje Jugoslavije

NOVOSTI su 2004. godine objavile detalje sa suđenja Ljubinku Točilovcu koje se opisivalo kao najveće od procesa protiv Dragoljuba Draže Mihajlovića i Alojzija Stepinca. Ovo suđenje ponovo je postalo aktuelno zbog serije "Branilac" u kojoj su ekranizovani najpoznatiji sudski procesi u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.

Arhiva BŽNovosti

PROCES Ljubinku Točilovcu i Ljubici Sotirovski i još dvoma optuženim, Zori Rebić i Aksentiju Beliću, koji su odgovarali zato što su znali, ali nisu prijavili zločin, bio je tajan sve do završnih reči optužbe i odbrane.

U javnost je, ipak, procurilo da se Ljubinko Točilovac brani ćutanjem i sedi kao nemi posmatrač na optuženičkoj klupi.

Daleko više detalja bilo je poznato kad je sudija Mojsilović 25. decembra ponovo otvorio vrata najveće sudnice, broj 75, u ondašnjoj Palati pravde u Masarikovoj 2. Iz završne reči javnog tužioca Jovana Kemeneša bilo je jasno da su Ljubica Sotirovski, Zora Rebić i Aksentije Belić, kod kojih se, prema optužnici, udovica sastajala sa prvooptuženim, izmenili iskaze i da poriču ono što su ranije priznavali.

Nije postojala ni sumnja da je Točilovac otkriven isključivo zahvaljujući Ljubičinom priznanju, što joj je priznao i tužilac, ali i objasnio da je ona to učinila isključivo iz straha i u času, kad je Točilovac i njoj zapretio. Kao motiv ubistva, Kemeneš nije priznavao Točilovčevu ljubomoru prema ubijenom, već - mržnju. Po njegovom mišljenju Točilovac je ubio na podmukao i svirep način i iz niskih pobuda.

GUBERINA TRAŽI SLOBODU

BRANILAC Veljko Guberina dokazivao je puna tri i po sata da Točilovac nije ubio Sotirovskog, tačnije rečeno, da za tako nešto nema dokaza. U impresivnoj završnoj reči, advokat je pobijao jedan po jedan iskaz svedoka, ocenivši ih kao nepouzdane, ali opovrgavajući i vrednost materijalnih dokaza iznetih protiv optuženog.

- Nijedan otisak ne pripada Točilovcu, pa čak ni onaj pronađen na metalnom predmetu! Pitam, kome pripada taj otisak sa metalnog predmeta? - uzviknuo je branilac.

Guberina je objasnio da je Točilovac priznao ubistvo zato što je silno voleo Ljubicu i hteo da se predstavi kao heroj, koji se za nju žrtvovao. Advokat je zatražio oslobađajuću presudu.

Drugi branilac Dragoljub Popović opredelio se za daleko realniju varijantu i prećutno se složio sa tužiocem da je Točilovac ubica, zatraživši prekvalifikaciju dela u “obično ubistvo”.

Optuženi je, očigledno, bio naklonjeniji prvom braniocu, jer je izbegao da kaže da li (ne)je ubio advokata, već je izgovorio samo sledeću ezopovsku rečenicu: ”Ja nisam kriv za smrt Milorada Sotirovskog!”

Presuda velikog veća, koja je izrečena 28. decembra, prihvatila je uglavnom sve navode optužnice protiv Točilovca i odbila, zbog nedostatka dokaza, optužbu protiv ostalo troje okrivljenih. Osuda je glasila “smrt”, ali je najteža kazna odmah zamenjena sa 20 godina strogog zatvora.

Ova presuda nije položila ispit pred Vrhovnim sudom Srbije, koji je ukinuo u oktobru 1968. i ceo predmet vratio Okružnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje, potvrđujući oslobađajuću presudu Ljubici Sotirovski, Zori Rebić i Aksentiju Beliću. Razlog za ovakvu konačnu odluku o Točilovcu bilo je uverenje da su njegova priznanja neistinita i netačna. Viši sud je tražio i da se proveri alibi optuženog u vreme ubistva. Točilovac je, naime, odmah posle hapšenja, ispričao da se tada nalazio kod roditelja, u Ubu.

UBICA SVE PORIČE

NA novom suđenju trebalo je da se proveri i da li je optuženi, koji je tvrdio da je, u kritično vreme bio na bolovanju, jer je imao hiruršku intervenciju na nozi, mogao da obuje cipelu preko zavoja, ili je morao da nosi papuču i da li je, pri tom, u takvom stanju bio sposoban da trči. Najzad, trebalo je da se utvrdi i kome pripadaju sporni otisci na bolcni, skrivenoj u ložištu kaljeve peći, u sobi ubijenog.

Treba reći i da je Točilovac najzad progovorio, kad se pojavio na sednici Vrhovnog suda, izgovorivši nekoliko rečenica:

- Ni kriv, ni dužan, već dve godine trunem u zatvoru. Ja nisam ubio advokata Sotirovskog. Nisam ga ni poznavao, niti imam bilo kakve veze s tim delom. Savest mi je čista. Ne osećam se krivim. Svakome mogu mirno da pogledam u oči.

Kad je jednom progovorio, optuženom se jezik razvezao i on je, na novom suđenju, koje je počelo 8. januara 1969. nadugačko i naširoko pričao i o sebi i o svojoj vezi sa Ljubicom Sotirovski. Točilovac je bio izuzetno rečit, dok je govorio o svom trnovitom putu seoskog deteta, koje je došlo iz Požege u veliki grad i uz težak posao uspeo da završi srednju ekonomsku školu i upiše se na Visoku komercijalnu školu.

U delu koji je novom sudskom veću bio daleko zanimljiviji, o vezi sa Ljubicom i samom predmetu optužnice, optuženi je bio daleko uzdržaniji, govorio je neodređeno, nejasno i ne sećajući se gotovo svih značajnijih detalja. Najčešće je sve objašnjavao slučajnošću: slučajno se sreo i upoznao sa Ljubicom, isto tako se i kasnije viđao sa njom, a slučajno je, gotovo godinu dana nakon ubistva, ugledao u autobusu.

- To što sam bio ljubavnik njegove žene, ne mora da znači da sam ubica pokojnog Milorada Sotirovskog - rekao je sudiji Dragoslavu Lukiću.

POTPIS NA PREVARU

GOVORIO je opširno i o svojim nastojanjima da, posle ubistva, dođe u kontakt sa Ljubicom, što mu je konačno i uspelo posredstvom Zore Rebić. U kratkom ragovoru, Ljubinko joj je, kako je objasnio, izrazio saučešće, a oboje su se tada zaplakali.

- Ona je to činila zbog smrti muža, a ja zbog nje - bio je prepun hvale o Ljubičinim lepim osobinama.

- Zbog čega ste se interesovali koga Ljubica posećuje, da niste u njemu videli pojavu konkurenta? - upitao je sudija Lukić.

- Samo sam je voleo i nikad nisam bio ljubomoran - odgovorio je Točilovac, koji nije umeo da objasni da li je počeo da je prati, kad je odbila da se dalje viđaju, a pogotovu kad je video da se viđa sa drugim čovekom.

Svoju čuvenu rečenicu “Ljupka, ubiću te!” nakon koje je udovica pretrnula i saopštila je doktoru sa kojim je išla ulicom, a koja je bila glavni razlog da ga prijavi policiji, Točilovac je pripisao deci, dok su se u blizini igrala loptom. Neko od njih je, navodno, nekom zapretio: “Ubiću te!”

Sve ono što je, kasnije pričao o ubistvu u policiji, optuženi je objasnio sudu da je saznao iz - novina. Bio je kategoričan da je tada govorio samo neistinu. Optužio je istragu da je iskoristila to što je bio ljubavnik supruge ubijenog i naglasio da je postao žrtva zato što se našao u bračnom trouglu sa njih dvoje. Zapisnik o priznanju potpisao je, jer su ga u policiji ubedili da je to po njega najbolje. A, želeo je i da što pre izađe pred sud.

Točilovac je posebno optužio islednike, što nisu proverili alibi koji im je ponudio. On je negirao bilo kakvu svoju vezu sa materijalnim dokazima, pronađenim na mestu zločina, a u jednom trenutku je uzviknuo:

- Pitam se kako je mogućno da sam, kako tvrdi istraga, ubio Sotirovskog sa tri oruđa, sa dva noža i valjkom, kad ja imam samo dve ruke!

VALjAK I NOŽEVI

U PRESUDI VSJ, koji je potvrdio odluku prvostepenog suda, ocenjeno je da nije važno da li je optuženi, pri izvršenju dela, upotrebio sva tri oruđa, kako je smatrao veštak, ili samo jedno (kako je glasila prva presuda Okružnog suda), odnosno dva (što je utvrđeno njegovom drugom presudom):

“Optuženi je priznao da je, posle lišenja života advokata Sotirovskog, nož koji je upotrebio, bacio na pod ili na kauč, a izbacio je iz džepa i drugi nož i valjak. Prema tome, ako jedan nož i nije upotrebljen, moglo je njegovo sečivo dospeti i u tečnu krv prilikom tog bacanja na pod”.

Oko upotrebe metalnog valjka, VSJ je podsetio da su dvojica veštaka potvrdila da je rana na slepoočnici žrtve odgovarala opisu ovog valjak. Tim valjkom je Sotirovskom zadat prvi udarac, u trenutku kad se dizao sa kauča, objasnio je ovaj sud zašto je niži sud ispravno zaključio da se, u priznanju Točilovca, ne može prihvatiti kako se, navodno, samo branio od advokata, koji ga je prvi napao.

Preporučujemo

Suđenja

0 7

OSTAJU IZA REŠETAKA! Postala pravosnažna optužnica protiv Belivuka i grupe

09. 11. 2021. u 10:08

Suđenja

0 2

SISTEM PRAĆENjA PUN MANjKAVOSTI: Službenica Ministarstva pravde poriče da je omogućavala osuđenicima da “izvrdaju” nošenje nanogvice

08. 11. 2021. u 20:31

Suđenja

0 2

OGLASILI SE ADVOKATI ZORANA MARJANOVIĆA: Evo šta kažu o navodima bivšeg načelnika da Jelena nije ubijena na nasipu u Borči

08. 11. 2021. u 11:07

Hapšenja i istraga

0 2

SAZNANjA OD KLjUČNE VAŽNOSTI: Danas saslušanje četiri svedoka u slučaju ubistva Đokića - ovi ljudi su policiji ukazali na Gorana Džonića

04. 11. 2021. u 11:12

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije