POSLE ĆERKE I BLIZANACA DOBILI TROJKE: Mirjana i Miloš Dimitrijević iz Velike Sejanice za pet godina postali roditelji šestoro dece

Igor Mitić

11. 11. 2021. u 12:00

ANĐELIJA, Sloboda i Vladana su tromesečne prirodno začete trojke koje su u porodicu Dimitrijević iz Velike Sejanice stigle posle petogodišnje Une i trogodišnjih blizanaca Vidoja i Vukana.

ПОСЛЕ ЋЕРКЕ  И БЛИЗАНАЦА  ДОБИЛИ ТРОЈКЕ: Мирјана и Милош Димитријевић из Велике Сејанице за пет година постали родитељи шесторо деце

Foto I. Mitić

Već na prvom ginekološkom pregledu Mirjana (26) je, kao i njen suprug Miloš (34), saznala da će umesto planiranog četvrtog deteta dobiti još tri bebe pa je njihova sreća postala za toliko veća.

- Bili smo iznenađeni i pomalo zbunjeni, ali srećni. Trojke posle blizanačke trudnoće, to je Božji blagoslov. Osećanja su bila pomešana, ali nismo razmišljali ni o čemu drugom već samo o tome da supruga i bebe budu dobro - seća se Miloš trenutka kada su se suočili sa činjenicom da će postati roditelji šestoro dece.

Mirjana kaže da je trudnoća protekla bez problema, a da su se bebe rodile u osmom mesecu. Tri devojčice su dolazile na svet u intervalima od po dva minuta, a sreća ove porodice je postala potpuna tek kada se Sloboda, posle 44 dana provedena u bolnici, pridružila sestricima i braći. Dom Dimitrijevića u takozvanoj Donjoj Mahali leskovačkog sela Velika Sejanica ispunila je radost, ali i briga kako sastaviti kraj sa krajem. Dimitrijevići su skromni ljudi. Kažu da su zadovoljni svojim životom iako im mnogo toga nedostaje.

- Čoveku je najviše stalo da mu deca budu dobro i zdravo. Kada je Sloboda stigla kući, srce mi je bilo puno. Nije lako. Radimo. Borimo se. Moramo da živimo. Da decu izvedemo na pravi put - kaže ponosni tata Miloš.

Iako u mnogo čemu oskudevaju Dimitrijevići su bogati ljubavlju,Foto I. Mitić

O trojkama brinu svi ukućani. Najveća pomoć je baka Svetlana (60), ali i prababa Branislava (87) zna da uskoči kada je to neophodno.

- Ništa mi nije teško. Srećna sam i presrećna. Trudim se da pomognem i da odmenim snaju gde god mogu. Sada joj je pomoć najpotrebnija, dok bebe malo odrastu - priča Svetlana, ponosna baka čak 13 unučadi.

Miloš ima dve sestre koje imaju sedmoro dece, a i Mirjana potiče iz višedetne porodice.

- Voleli smo da i mi imamo više dece. Sa trojkama nije lako. Noći znaju da budu neprospavane, ali je zadovoljstvo takvo da se svaki napor zaboravi. Imam sreću što je svekrva tu da pomogne, jer bi nam bez nje, sa ovoliko dece, bilo mnogo teže. Svi pomažu, čak i Una. Sreća je da su se stariji navikli na plač beba, pa se noću bar oni ne bude - dodaje Mirjana.

Dok sedimo u uređenom dvorištu, okruženi prelepim krajolikom, iz dotrajale kuće od blata, stare više od šest decenija, čuje se bebin plač, a iskusna majka ih već i po tome prepoznaje. Ukućani se smenjuju kako bi umirili Vladanu, malo kasnije Anđeliju, a vrlo brzo oglasila se i Sloboda.

Miloš nam pokazuje da je počeo obnovu svog doma, ali od njegove sezonske zarade na građevini ne ostane mnogo, pa završetak planiranog posla ne može ni da nasluti.

Uređenje kupatila privodi kraju. Sam je izolovao deo fasade, promenio je ulazna vrata i jedan od prozora na kući. Obnovljena je i jedna od prostorija i tu se stalo, ali nam se Miloš ni jednom jedinom rečju nije požalio, pa je tek na naše insistiranje rekao šta je im je najpotrebnije.

- Značila bi nam pomoć u građevinskom materijalu. U stiroporu, stolariji i završnom sloju fasade. Gips tablama bih mogao da sredim sve sobe i da ih napravim da budu kao nove. Uz pomoć prijatelja i rođaka garderobe ima dovoljno, pa sada nedostaju ormari u koje bi mogla da se smesti - kaže Miloš i dodaje da čoveku uvek nešto fali, ali da treba da bude zadovoljan onim što ima i da se trudi da stekne više.

Ima svoju šumu. Sreća pa je obezbedio ogrev za zimu pre nego što mu se pokvarila motorna testera. Kada bi imao traktor bilo bi mu mnogo lakše, jer ne bi morao da se oslanja na pomoć komšija i prijatelja koji mu pomažu i kada autom decu treba voditi kod lekara.

- Sve to je u nekim našim planovima i snovima, ali nam je najvažnije da smo zdravi i složni, pa kako bude. Zasada dobro guramo. Čuvamo kravu i kozu da deca imaju mleka, svinje i kokoške za svoje potrebe, jer ne može sve da se kupi - ponovo iz Miloša izbija urođena skromnost.

Bilo bi mu lakše i kada bi imao neki stalan posao i bio bliže kući, ali se on ni na to ne žali. U njihovom domu mašina za veš se uključuje tri-četiri puta dnevno. Imali su sreće da su nedavno dobili vodu iz grdeličkog vodovoda. I taj priključak treba platiti 52.000 dinara što je za ovu porodicu veliki izdatak, iako je na rate. S obzirom na to da Miloš ima zemlju i šumu, ne primaju dečji dodatak ni za jedno dete.

- Od države dobijamo 11.000 dinara za treće dete, a za četvrto smo dobili roditeljski dodatak od 18.000 dinara. Još čekamo odgovor nadležnih za petu i šestu devojčicu.

Poslali smo dokumentaciju u avgustu, ali odgovor malo kasni - objašnjava Mirjana.

Najveća briga im je Slobodino zdravlje. Posle rođenja, ona je morala kod lekara u Beograd. Još u maminom stomaku, zbog nedostatka prostora, došlo je do suženja arterije koja vodi krv do Slobodinog srca. Ona je sada dobro, a lekari se nadaju da neće biti potrebe za hirurškom intervencijom. Naši domaćini ne planiraju da dalje šire porodicu.

- Od nas je šestoro dece dovoljno. Neka su živi i zdravi, pa kada porastu neka je oni šire. Nadamo se da će svi imati makar troje dece - smeju se Miloš i Mirjana, zamišljajući sebe kraj najmanje osamnaestoro unuka.

Zna se red i "hijerarhija"

PETOGODIŠNjA Una je odgovorna najstarija sestra. Ova pametna devojčica već sada brine o mlađoj braći i sestricama. Prva trči ka sobi kada čuje plač beba. Pomaže i Vidoju da se obuče. Kaže da ih mnogo voli, ali ih ponekada i disciplinuje. Stidljivim osmehom potvrđuje našu šalu da mora da se zna ko je glavni. Ona je tatina mezimica.

- Deca ko deca. Znaju da budu i nestašni, bučni i dosadni, ali sve to obriše samo jedan njihov osmeh - pričaju Mirjana i Miloš.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DAČO, JOŠ JEDAN DAČA JE NA PUTU! Zašto je Okanović sinu dao ime po Danilu Lazoviću? Zajedno smo se molili Bogu