BLAGO "GODOMINA" KRIJE PAUČINA: Smederevsko udruženje "Pro.tok 21" traži hitnu zaštitu najvećeg podzemnog podruma vina na Balkanu, iz 1909.

KADA se kaže smederevsko blago, mnogi pomisle na legende o bogatstvu srednjovekovne despotovine Brankovića - Đurađa i Jerine - koje je, navodno, još sakriveno negde u lagumima ispod ovdašnje tvrđave.

Stare flaše iz smederevskog asortimana, Foto nasleđe.rs

Smederevci, međutim, imaju i jedno zaboravljeno blago - u srcu grada, u starom vinskom podrumu, jednom od najvećih podzemnih objekata ovoga tipa u Evropi. Upravo ovo vinsko nasleđe čitavog kraja uz Dunav, gde su prve čokote posadili još Rimljani, neumitno propada, a lokalna samouprava ne čini gotovo ništa da ga spase.

Jedan od brojnih rimskih careva rođenih na tlu Srbije, Markus Aurelius Probus, dozvolio je da se loza sadi samo na dva mesta van granica današnje Italije - na fruškogorskom brdu Glavica i na Zlatnom brdu kod Smedereva. U 15. veku, despoti Stefan Lazarević i Đurađ Branković su širili vinograde oko Smedereva, a čak su i Turci - tokom svoje vladavine duge tačno 417 godina, ovde uzgajali vinovu lozu. U 19. veku, Miloš Obrenović je baš na Zlatnom brdu podigao kraljev vinograd koji rađa i danas...

Nažalost, tradicija duga bezmalo dva milenijuma je gradu ostavila u amanet vinsko nasleđe kojeg se danas Smederevo odriče - nečinjenjem.

Tako je i sa vinskim podrumom nekadašnjeg giganta PK "Godimin", izgrađenim 1909, kada je osnovana Smederevska vinogradarska zadruga, druga u Srbiji. Podrum je nekadašnje vlasništvo pomenute zadruge čije je pripajanje sa Poslovnim savezom za vinogradarstvo i voćarstvo sreza Smederevo obavljeno 1958. godine.

- To je istorija Smedereva. Ovo je grad grožđa, a ne gvožđa. Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da smo dozvolili da ne ostane ništa od nekada najjače vinske kuće u bivšoj Jugoslaviji - kaže Dobrica Marković (78), jedan od poslednjih direktora podruma i vinograda "Godomina", podsećajući da je ovdašnja firma svojevremeno pod vinovom lozom imala čak 1.000 hektara, pa se godišnje proizvodilo oko 20.000 tona autohtone sorte smederevka.

"Godomin" je, poređenja radi, u sezoni plasirao približno dva miliona litara u sezoni, dok danas u čitavom smederevskom kraju kompletna proizvodnja iznosi oko 200.000 boca - godišnje.

- Pamtim i rekord u ovom podrumu, kada je za dan, verovali ili ne, prerađeno 127 vagona, odnosno više od milion i dve stotine hiljada kilograma grožđa. Ispred podruma su se prostirale kolone traktora natovarenih grožđem - seća se Marković.

Dejan Radovanović, Foto N. Živanović

A, materijalni svedok vinskog nasleđa i dalje stoji u Karađorđevoj ulici, pod zaštitom je kao spomenik kulture, ali ta činjenica ne smeta zubu vremena. Unutar podruma i danas stoje stare bačve kapaciteta 20.000 tona, mahom iz 19. veka, a tu su i stare boce smederevke, pa čak i medalje sa sajmova vina. Osim mašina, ovde se mogu videti i razni dokumenti koji svedoče o istoriji vinarstva, ali ih - na žalost - nezaštićene uveliko nagrizaju vlaga i buđ.

BRUKA Bačve iz 19. veka trunu bez zaštite, Foto nasleđe.rs

Podrum je, dakle, u katastrofalnom stanju, što pokazuju i fotografije nedavno snimljene zahvaljujući projektu gradskog udruženja "Pro.Tok 21", koje je dobilo dozvolu da uđe u objekat...

- To što je podrum formalno pod zaštitom, nije ga sačuvalo od propadanja. Zaštita samo onemogućava da ga neko sruši, ali ga vreme urušava - kaže direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Dejan Radovanović i navodi da će biti pokrenuta inicijativa da se podigne stepen zaštite.

- Verujem da je podrumu moguće povratiti stari sjaj i prikazati grandioznost prostora koji i sada, u ovakvim okolnostima, deluje zaista impozantno - ističe Radovanović.

RELjEF Vinski detalj iznad jednog od prolaza kroz podrum, Foto nasleđe.rs

Radoslav Radojević, Foto Privatna arhiva

Ima i konkretnih predloga kako da podrum postane turistička atrakcija.

- Ovo je idealno mesto za gradsku vinoteku ili muzej vina. Na taj način bismo očuvali tradiciju i promovisali našu, lokalnu proizvodnju, a smederevske vinarije bi mogle da organizuju degustacije. Ako bi se ulaz naplaćivao, to bi bilo ekonomski isplativo za sve - veli Radoslav Radojević, vlasnik vinarije "Plavinac".

Nažalost, pokušaj entuzijasta da se podrum sačuva ostaje u senci činjenice da lokalna samouprava godinama ne mari za ovu temu. Mnogima je, međutim, neshvatljivo da se turisti vode u obilazak malih, privatnih podruma i vinarija, dok na podrumu koji je svedok istorije vinogradarstva i najveći spomenik vinu na Balkanu stoji - katanac.

Propast Od dana slave (dole) do današnje ruine, Foto nasleđe.rs

Dobrica Marković Foto Privatna arhiva

Internet platforma

UDRUŽENjE "Pro.Tok 21" je organizovalo i panel diskusiju na temu vinskog nasleđa, kao deo istoimenog projekta u okviru kojeg je pokrenuta i internet platforma nasleđe.rs.

Ovde se nalazi digitalizovana građa koja se čuva u smederevskom muzeju, Istorijskom arhivu, Narodnoj biblioteci i Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika.

Naslednici izgubili spor

KAO deo stečajne mase "Godomina", podrum je prvi put ponuđen na prodaju 2005, po ceni od 88 miliona dinara, ali je sve obustavljeno pet godina kasnije, kada su pomenuti scenario osporili naslednici starih vlasnika - osnivača Vinogradarske zadruge.

- Godinama je vođen spor, a po informacijama od stečajnog upravnika "Godomina" ta priča je završena i pravno rešena, pa naslednici nemaju pravo na ovu imovinu - kaže Dejan Radovanović.

Foto Privatna arhiva

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije