RAMPA GLAVU ČUVA, A ŽURBA JE - KVARI! Od 2019. na ukrštanjima puteva sa prugama dogodila su se 124 udesa

CRVENI automobil prilazi pružnom prelazu u Lajkovcu, tačno u 19 sati, četiri minuta i 14 sekundi. Iako se rampa spušta, vozač je - šest sekundi kasnije - tik uz kolosek. Za još samo devet sekundi "dotutnjao" je voz...

Foto: Printskrin

Sledeća sekvenca sa nadzorne kamere "Infrastrukture železnice Srbije" pokazuje šokiranog vozača koji proverava za koliko je izbegao bliski susret sa kompozicijom.

A za nepune tri godine - od početka 2019. do 30. septembra 2021 - dogodila su se ukupno 124 udesa i razne nesreće na ukrštanjima puteva sa prugama. Poznat je i crni bilans: nastradalo desetoro, a povređeno 50 učesnika u saobraćaju.Istrage su pokazale da su u samo dva dva slučaja odgovorne bile i "Železnice".

Najveći broj udesa i nezgoda na godišnjem nivou, u 21. veku, dogodio se 2001 - 114. Najviše povređenih je zabeleženo četiri godine kasnije - 56, a najviše poginulih je bilo 2002 - 28.

Foto: Printskrin

U čak 99,7 odsto slučajeva, za udese i nezgode sa smrtnim ishodom ili raznim povredama odgovorni su bili ljudi za upravljačima drumskih vozila, oni koji nisu poštovali signalizaciju i saobraćajne propise. Bezbednost na putnim prelazima, dakle, faktički nije železničko-tehničko pitanje, već najčešće problem samodiscipline i saobraćajne (ne)kulture vozača.

A, oni često zaboravljaju da je zaustavni put železničke kompozicije između 700 i 1.000 metara. Kad ugledaju voz - već je kasno za bilo kakvu reakciju. Ipak, automobili, pa i čitavi šleperi mimoilaze polubranike, a prolaze i kad je rampa spuštena!

Dve faze rizičnog ponašanja u Velikom Borku, uprkos signalizaciji i polubranicima, Foto Printskrin

- Neretko se automobili zaglavljuju u koloseku, ili slete s kolovoza u zonu pruge - precizira predstavnik za medije "Infrastrukture železnice Srbije" Nenad Stanisavljević.

- Česti su i slučajevi bahatosti, odnosno preterane samouverenosti vozača drumskih vozila koji se upuštaju u kritične i opasne situacije. Kao da potcenjuju činjenicu da se vozovi danas, na mnogim prugama, kreću brzinom i do 100 kilometara na sat, odnosno znatno brže nego ranije.

Na srpskim prugama, pri tome, postoji ukupno 2.118 putnih prelaza, od kojih je 411 neaktivnih. Ipak, svi su na neki način obezbeđeni. Ukupno 522 ukrštanja puteva sa kolosecima imaju signalno-sigurnosnu opremu, a ostalih 1.596 "pokrivaju" elementi vertikalne saobraćajne signalizacije - Andrejin krst i znak "stop".

- Iako je u svesti ljudi duboko ukorenjeno shvatanje da je obezbeđen samo onaj putni prelaz koji ima rampu, nije tako - tvrdi Stanisavljević.

RIKVERC Tragedija na istom mestu izbegnuta u poslednjem trenutku, Foto Prinskrin

- Ukoliko nema signalno-sigurnosne opreme, ni znakova vertikalne signalizacije, onda se i ne radi o regularnom, već o "divljem" prelazu koji i ne predstavlja putni prelaz. S druge strane, sagledavajući sve ekonomske i tehnološke aspekte, ne postoji realno opravdanje da svi putni prelazi budu osigurani automatskim uređajima. Uostalom, nigde u svetu svi prelazi nisu obezbeđeni rampama, a u Evropskoj uniji, od ukupno 105.300 njih, rampama je obezbeđeno oko 53 odsto.

Foto B. Rajčević

Na srpskim prugama danas je, srećom, postavljeno i 140 video-kamera, a ovom vrstom nadzora je "pokriveno" i 57 putnih prelaza preko šina. Tako se došlo do nepobitnih dokaza da je lomljenje signalizacije svakodnevna pojava...

- Na godišnjem nivou, vozači drumskih vozila slome oko 2.000 rampi širom Srbije. Kada tome dodamo i situacije u kojima su vozači bahatim upravljanjem oštetili uređaje putnih prelaza, kao i situacije u kojima putni prelazi ne rade zbog krađa delova železničke infrastrukture, to za 12 meseci daje neveseli bilans od oko 4.000 kvarova. I, dok su stručne službe "Infrastrukture železnice Srbije" tehničke kvarove na prelazima otklanjale uglavnom u intervalu od 90 do 120 minuta, saniranje štete nastale zbog oštećenja uređaja je trajalo prosečno oko 15 dana. Jer, potrebno je nabaviti opremu i ugraditi je da ponovo služi svrsi, a to je bezbednost u saobraćaju - zaključuje Nenad Stanisavljević.

Nenad Stanisavljević, Foto Tanjug

Do Subotice bez ukrštanja

NA pruzi od Beograda do Subotice, na kojoj će vozovi moći da se kreću i brzinama do 200 kilometara na sat, neće biti nijednog ukrštanje pruge i puta u nivou. Svi putni prelazi biće rešeni vijaduktima, podvožnjacima, nadvožnjacima i drugim objektima na pruzi.

- To je saobraćajni i tehničko-tehnološki standard za funkcionisanje železničkog saobraćaja na ovoj, kao i na drugim budućim prugama za velike brzine u Srbiji - objašnjava predstavnik za medije "Infrastrukture železnice Srbije", uveren da će time bezbednosti saobraćaja u našoj zemlji biti podignuta na najviši nivo.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije