SVAKI DRUGI STANOVNIK SRBIJE STRADA OD SRCA: Kako smanjiti štetne navike

SAGOREVANjE je veoma opasan proces koji je štetan za zdravlje, bilo da se radi o sagorevanju na poslu, emotivnom sagorevanju, sagorevanju duvana ili unošenju hrane za čiju pripremu se koriste masnoće na visokim teperaturama, zaključak je učesnika panela „Kako smanjiti štetne navike i izabrati zdravije alternative“ održanog u okviru Festivala zdravlja Beograd.

Foto: Pixabay

Svaki drugi stanovnik Srbije i regiona umire od infarkta, šloga i drugih kardiovaskularnih bolesti i to je pandemija nezaraznih bolesti koja traje više decenija, istakao je prof. dr Nebojša Tasić, kardiolog i predsednik Udruženja HISPA koje se bavi prevencijom faktora rizika za nastanak hipertenzije, infarkta i moždanog udara.

On je ukazao da je ključna edukacija stanovništva kao i da su najučestaliji faktori rizika povišen krvni pritisak, pušenje cigareta, fizička neaktivnost, dijabetes, ali i brojni drugi kao što je loš vazduh, zagađenje voda...

- Za arterije, odnosno krvi sud, najopasnije je sagorevanje svega, od mentalnog sagorevanja, sagorevanja šnicli koje utiče na lošu ishranu, do sagorevanja duvana. Koncept smanjenja štetnosti nije nov, ali je veoma važno da ga na adekvatan način predstavimo svima, zato što on u sebi nosi značajno smanjenje rizika. Stav svakog zdravstvenog radnika je da je neophodno da svaki čovek ostavi duvan. Međutim, postoje ljudi koji to ne žele, ili ne mogu i njima moramo pomoći. I upravo koncept smanjenja štetnosti prezentuje neke alternativne metode - kaže Tasić.

Koncept smanjenja štetnosti ključan

On napominje da je život bez duvanskog dima ideal, ali da se do ideala moramo koristiti i konceptom smanjenja štetnosti i koristiti alternativne metode kao što su proizvodi koji zagrevaju, a ne sagorevaju duvan.

Foto: Pixabay

Pored doktora Tasića na ovu temu govorili su i prof. dr Vesna Srećković Dimitrijević, endokrinolog, prim. dr Gorana Isailović, dermatovenerolog, prof. dr Igor Pantić, specijalista psihijatrije, i Dejvid Svinor, profesor na Univerzitetu u Otavi i ekspert u oblasti smanjenja štetnosti.

Igor Pantić je objasnio da je koncept smanjenja štetnosti nedovoljno poznat široj javnosti, a da se zasniva na tome da šteta već postoji, da se ne može u potpunosti ukloniti, da preko noći ne možemo da eliminišemo uzrok koji je doveo do štete i mi onda tražimo alternativne pristupe koji su možda manje štetni.

- Što se pušenja tiče, razvijaju se različite inovativne tehnologije koje su bazirane na najnovijim naučnim saznanjima gde se smanjuje stvaranje duvanskog dima i time se teži ka jednoj budućnosti bez duvanskog dima, što je odlična stvar jer se time smanjuje i masovno pušenje koje toliko nanosi štete.

Dejvid Svinor je naveo da su primeri smanjenja štetnosti u svakodnevnom životu toliko uobičajeni da ih ponekad uopšte ne primećujemo.

- Razlog zašto je očekivani životni vek mnogo duži nego pre jednog veka, razlog zašto se zgrade ne ruše, ne stradaju u požarima i razlog zašto nemamo nesreće kakve smo ranije imali sa automobilima, vozovima, avionima, razlog zašto više nemamo toliko slučajeva da ljudi ginu u nesrećama u radu na industrijskoj opremi u suštini leži u tome da kad uočimo neki rizik, mi ga smanjimo - kaže Svinor i napominje da je već gotovo pola veka poznato da ceo rizik od pušenja cigareta potiče od duvanskog dima, a ne od nikotina.

50-0561

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije