HRANU SMO SAKUPLJALI NA ĐUBRIŠTU: Nada Pešut Vidović ne zaboravlja strahote iz mađarskog logora Šarvar
JESTE da je prošlo ravno 80 godina. Tačno je i da sam bila dete. Ali verujte, nema dana da ne pomislim na jesen i zimu 1941. godine i mesece u mađarskom logoru Šarvar.
Svega se sećam, a najviše strašnog osećaja gladi i prljavštine kojom smo bili okruženi.
I straha. To se ne da rečima opisati, niti se može zaboraviti.
Možda ne postoje reči, ali način na koji nam svoja sećanja na vreme internacije kazuje Nada Vidović, rođena Pešut, (86) iz Alekse Šantića kod Sombora, glas pun teskobe i duboki uzdasi koji uporno prekidaju reči, mnogo i nedvosmisleno govore o svemu onome što su ona i njeni zemljaci, naši sunarodnici preživeli. I, dok govori, sve još jednom nanovo preživljava: odvođenje iz kuće, vagone, interniranje, odvajanje od oca, nehigijenske barake koje nisu ni za stoku a kamoli za čoveka...
Kao i druge porodice solunskih dobrovoljaca iz Like i Hercegovine, koje su posle Prvog svetskog rata novo gnezdo svile u bačkoj ravnici, Nadina porodica Pešut iz Gornje Rogatice kod Bačke Topole, prošla je u Šarvaru pravu golgotu.
- Tatu su tukli i izboli bajonetima još u Rogatici, pre nego što smo krenuli. Kiša je padala kad smo ulazili u vagone, majka nam je sašila ruksake u kojima smo nosili najnužnije stvari, a čak nam nisu dali ni hleb iz peći da izvadimo - priča nam Nada.
- Bili smo u baraci broj 9, nije imala krov nego staklo, ležali smo na palačama i slami.
Ne znam koliko nas je bilo unutra, ali svi smo bili jedni na drugima. Najviše se sećam prljavštine i gladi, a najgore je svima bilo kad je trebalo da idemo na nuždu, to je bio jedan jarak i daske. Majke su nas sve vodile, da ne bismo svaki čas išli.
Za ceo dan su, priča nam, dobijali malo parče hleba, koje su majke potom, malo, pomalo, davale deci.
- Trčali smo kada su ribali kazan da mi sa njega ogrebemo šta je ostalo. Vojnici su hranu bacali na đubrište i mi deca smo i po to trčali - dalje će naša sagovornica. - Dobijali smo pomoć u hrani i odeći, čak i slami, ali šta je to na onolike ljude.
Zahvaljujući naporima vladike bačkog Irineja Ćirića i Eparhije bačke, početkom 1942. iz logora je izbavljeno 2.800 dece. Među njima je bila i Nada koja je bila smeštena u porodicu somborskog sveštenika Marka Pavlovića.
- Jako sam dobro prošla. Čak sedam godina sam bila tamo, završila sam malu maturu, kada je otac Marko umro i ja sam se vratila u Rogaticu. Otac i mati su imali devetoro dece, jedna sestra mi je umrla u logoru, a ostali smo se svi vratili - nastavlja Nada.
- Otac je kraj rata dočekao u Nemačkoj, bio je tamo do 10. maja. Sa malim bratom majka ga je sve vreme čekala u Mađarskoj. Svi su mislili da se neće vratiti. Imali smo salaš i kuću, ništa nije sačuvano, sve je bilo poharano. Kuća je bila puna slame i metaka, izgleda da je vojska tu bila.
Obećavali su, kaže Nada, pomoć i odštetu. Neki su dobili, a mnogi nisu.
- Nek je prosto.
Ništa lakše nam nije ni posle bilo, mučili smo se ceo život.
Ali ja sam bogata žena: imam tri sina, šestoro unučadi i devetoro praunučadi, a deseto je na putu - ponosno će baka Nada.
"PUKNI ZORO" POSVETIO DEDI DUŠANU
NADA Vidović, rođena Pešut, je tetka muzičara Roberta Pešuta Manjifika (na slici). On je sin Nadinog rođenog brata Svetislava koji živi u Ljubljani.
- Čuvenu pesmu "Pukni zoro", Manjifiko je posvetio mom ocu, a svom dedi Dušanu Pešutu - s ponosom nam je otkrila naša sagovornica.
GOLGOTA
SUDBINU oko 10.000 solunskih dobrovoljaca i njihovih potomaka interniranih u Šarvar odredila je odluka mađarskog regenta i naciste Mikloša Hortija da sa teritorije Bačke protera sve koji tu nisu živeli do 31. oktobra 1918. Deo njih je, pre nego što su Nemci zabranili dalji ulazak u Bačku, spas uspeo da nađe u Nedićevoj Srbiji. Preostali su zatočeni u Šarvaru, gde su doživeli pravu golgotu.
Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (1)