ZA SRBIJU GINULI I BRANILI JE ZNANJEM: Životopisi koji otržu od zaborava 48 znamenitih Ivanjičana u dva poslednja veka
KRAJ u slivu Moravice, sa visovima Javora i Golije, iznedrio je mnogobrojne ličnosti koje su u dva minula veka ostavile dubok trag u nacionalnoj borbi za slobodu i bekstvu iz zaostalosti zavičaja, ali i dale doprinos nauci, kulturi, zdravstvu Srbije.
Životopise o pregnućima i sudbinama sabrao je ivanjički novinar Emilijan Protić (81) među korice knjige "Znameniti Moravičani".
- Čvrsto sam se držao uverenja da reč znamenit podrazumeva i obavezuje na potpun sklad etike i dela i da odabrani zaslužuju da budu primer svom rodu - pojašnjava Protić.
Ovaj vrletni kraj imao je pet akademika. Botaničar Nedeljko Kašanin i graditelj pruga Kirilo Savić su naučnici svetskog glasa. Književni kritičar Svetislav Vulović, ekonomista Stevan R. Popović i vladika Janja (Joanikije Nešković) otvarali su vrata baštine i zauzimali važne položaje.
Među 48 biografija posebno mesto zauzimaju Moravičani koji se nisu prepuštali sudbini da budu mirni podanici, već su narod predvodili u kavgama sa Turcima. Pod Karađorđevim barjakom bili su knez Bogdan iz Kušića i Gromo Milosavljević iz Opaljenika, što je rano otišao "gori u hajduke", sačekujući zulumćare u zasedama.
- U prelomnim istorijskim trenucima, kad je ovaj kraj 1833. godine pripojen Srbiji, značajne uloge imali su Đoko Jovančević, prvi starešina moravičkog kraja i Simo Jaković, osnivač varošice Ivanjica, postavljen za kapetana ukazom kneza Miloša.U nezaboravu je i major Mihailo Ilić, najveći junak Javorskog rata (1876) - ističe autor knjige.
Tragajući za svedočanstvima, od zaborava je sačuvao zasluge desetak junaka iz tri rata s početka 20. veka, koji su, sa retkim izuzecima, zaboravljeni. Iz vihora Drugog svetskog rata Protić izdvaja tri ličnosti - Dražu Mihailovića, vođu Ravnogorskog pokreta i učitelja Nedeljka Stefanovića, s jedne i narodnog heroja Milinka Kušića na drugoj strani. U borbi za slobodu naroda nestali su u bezdanu bratoubilačkog rata, u grob odneli zablude i ideale.
Među znamenite pretke hroničar ivanjičkog kraja ubraja "pelagićevaca", seljaka Miljka Savića iz Sveštice, kao i narodnog poslanika Petra Stevanovića, sa Bukovice, kafedžiju i trgovaca plemenite duše, koji se brinuo "o sirotom narodu koji je i društvom i prirodom nakarađen i oštećen".
Na stranicama knjige su i Moravičani koji su se školovali u "belom svetu". Univerzitetski profesor Branislav Stanojević otvorio je prvu reumatološku ambulantu u Srbiji, a Ljubomir Đoković, iz Radaljeva, bio je jedan od osnivača, profesor i dekan Stomatološkog fakulteta u Beogradu. Graditelj puteva Živorad Đukić istakao se u obnovi zemlje posle Drugog svetskog rata.
Gorštacima u siromašnom moravičkom bespuću za srce su prirasli Božo i Draga Spasović, lečeći više od 40 godina od bolesti i epidemija. A Božo je univerzitetsku karijeru prekinuo, vraćajući se u zavičaj.
Šumarskog inženjera Vlastimira Parezanovića krasila je preduzimljivost u razvoju lokalne privrede. Pionir u obnavljanju i podizanju šuma, ali i predano okupljajući kadrove, 1961. godine osnovao je Kombinat za preradu drveta. Petar Vulović, profesor Arhitektonskog fakulteta, projektovao je niz zgrada u zavičaju, a Cmiljka Cica Kalušević kitila se odličjima pre više od pola veka kao državna reprezentativka u bacanju koplja i košarci.
PIONIR
DEČAK iz Opaljnika, Svetozar Botorić, prešao je put od siromašnog kelnera do vlasnika hotela "Pariz" na beogradskim Terazijama, gde 1908. godine otvara prvi stalni bioskop u Srbiji. Ulažući sredstva u snimanje oko 30 filmova, angažuje poznatog francuskog snimatelja Luja de Borijea. Sa filmom "Život i dela besmrtnog Karađorđa" postaje i prvi srpski filmski producent - piše Emilijan Protić.
MONAH SA DVA DOKTORATA
U MANASTIRU Tumane 1946. sahranjen je monah svetitelj Jakov (R. Arsović), rodom iz Kušića. U Francuskoj je, kako navodi Protić, završio dva fakulteta i odbranio dva doktorata, jedan sa tezom "Misli Bleza Paskala". Bio je u diplomatskoj službi, a nakon susreta sa vladikom Nikolajem Velimirovićem krenuo je putem iskušenika - misionara. Zamonašio se 1939. u Žiči,a kasnije, iako zlostavljan od vlasti, nije se odricao vere, ni propovedi.
Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici
Preporučujemo
IZGRADNjA MOSTA U DEROVCU: 400 ljudi je bilo odsečeno nakon što ga je odnela bujica
30. 09. 2021. u 11:19
NESVAKIDAŠNjE KRIVIČNO DELO U IVANjICI: "Rudarima" na teret ide krađa
04. 09. 2021. u 16:30
SILVANA JAVNO O PRELjUBI: Sudarila se kolima sa Radmilom i pretukla njegovu ljubavnicu
01. 10. 2021. u 15:43
UKRAJINA DOBIJA ZABRANU 20 GODINA! Trampov predlog: "Ako im se ne sviđa, imamo i drugu varijantu"
IAKO će u Ovalni kabinet Bele kuće ući tek za dva i po meseca, već su počele analize može li Donald Tramp ispuniti predizborna obećanja i doneti mir Ukrajini i Bliskom istoku. Prema pisanju "Vol strit džornala", koji se poziva na izvore bliske Trampu, savetnici novoizabranog predsednika nude zamrzavanje rata duž prve linije, konsolidaciju okupiranih teritorija za Rusiju, demilitarizovanu zonu i zaustavljanje integracije Kijeva u NATO na 20 godina.
08. 11. 2024. u 09:02
NAJJAČA SILA EVROPE NA UDARU: Tramp već zapretio - "Platićete visoku cenu!"
DONALD Tramp izjavio je prošle nedelje kako će Evropska unija morati da plati "visoku cenu" jer nije kupovala dovoljno američkih izvoznih proizvoda. Deo evropskih ekonomista i bankara upozorava kako bi pobeda Donalda Trampa mogla izazvati trgovinski rat koji bi zatim "gurnuo ekonomiju evrozone iz sporog rasta u potpunu recesiju".
06. 11. 2024. u 20:03 >> 20:04
KAJINA ĆERKA RADI ZA TRAMPA Lepotom očarala sina svetske zvezde: "Imam lepo dete, svidela mu se"
PEVAČICA Katarina Kaja Ostojić sa 19 godina rodila je ćerku Nikolinu, a dobila ju je iz prvog braka sa košarkašem Nikolom Dragojlovićem.
08. 11. 2024. u 08:34
Komentari (0)