Društvo

ZA SRBIJU GINULI I BRANILI JE ZNANJEM: Životopisi koji otržu od zaborava 48 znamenitih Ivanjičana u dva poslednja veka

Dragoljub Gagričić

03. 10. 2021. u 07:55

KRAJ u slivu Moravice, sa visovima Javora i Golije, iznedrio je mnogobrojne ličnosti koje su u dva minula veka ostavile dubok trag u nacionalnoj borbi za slobodu i bekstvu iz zaostalosti zavičaja, ali i dale doprinos nauci, kulturi, zdravstvu Srbije.

ЗА СРБИЈУ ГИНУЛИ И БРАНИЛИ ЈЕ ЗНАЊЕМ: Животописи који отржу од заборава 48 знаменитих Ивањичана у два последња века

Životopise o pregnućima i sudbinama sabrao je ivanjički novinar Emilijan Protić (81) među korice knjige "Znameniti Moravičani".

- Čvrsto sam se držao uverenja da reč znamenit podrazumeva i obavezuje na potpun sklad etike i dela i da odabrani zaslužuju da budu primer svom rodu - pojašnjava Protić.

Ovaj vrletni kraj imao je pet akademika. Botaničar Nedeljko Kašanin i graditelj pruga Kirilo Savić su naučnici svetskog glasa. Književni kritičar Svetislav Vulović, ekonomista Stevan R. Popović i vladika Janja (Joanikije Nešković) otvarali su vrata baštine i zauzimali važne položaje.

Među 48 biografija posebno mesto zauzimaju Moravičani koji se nisu prepuštali sudbini da budu mirni podanici, već su narod predvodili u kavgama sa Turcima. Pod Karađorđevim barjakom bili su knez Bogdan iz Kušića i Gromo Milosavljević iz Opaljenika, što je rano otišao "gori u hajduke", sačekujući zulumćare u zasedama.

- U prelomnim istorijskim trenucima, kad je ovaj kraj 1833. godine pripojen Srbiji, značajne uloge imali su Đoko Jovančević, prvi starešina moravičkog kraja i Simo Jaković, osnivač varošice Ivanjica, postavljen za kapetana ukazom kneza Miloša.U nezaboravu je i major Mihailo Ilić, najveći junak Javorskog rata (1876) - ističe autor knjige.

Tragajući za svedočanstvima, od zaborava je sačuvao zasluge desetak junaka iz tri rata s početka 20. veka, koji su, sa retkim izuzecima, zaboravljeni. Iz vihora Drugog svetskog rata Protić izdvaja tri ličnosti - Dražu Mihailovića, vođu Ravnogorskog pokreta i učitelja Nedeljka Stefanovića, s jedne i narodnog heroja Milinka Kušića na drugoj strani. U borbi za slobodu naroda nestali su u bezdanu bratoubilačkog rata, u grob odneli zablude i ideale.

Među znamenite pretke hroničar ivanjičkog kraja ubraja "pelagićevaca", seljaka Miljka Savića iz Sveštice, kao i narodnog poslanika Petra Stevanovića, sa Bukovice, kafedžiju i trgovaca plemenite duše, koji se brinuo "o sirotom narodu koji je i društvom i prirodom nakarađen i oštećen".

Na stranicama knjige su i Moravičani koji su se školovali u "belom svetu". Univerzitetski profesor Branislav Stanojević otvorio je prvu reumatološku ambulantu u Srbiji, a Ljubomir Đoković, iz Radaljeva, bio je jedan od osnivača, profesor i dekan Stomatološkog fakulteta u Beogradu. Graditelj puteva Živorad Đukić istakao se u obnovi zemlje posle Drugog svetskog rata.

Gorštacima u siromašnom moravičkom bespuću za srce su prirasli Božo i Draga Spasović, lečeći više od 40 godina od bolesti i epidemija. A Božo je univerzitetsku karijeru prekinuo, vraćajući se u zavičaj.

Šumarskog inženjera Vlastimira Parezanovića krasila je preduzimljivost u razvoju lokalne privrede. Pionir u obnavljanju i podizanju šuma, ali i predano okupljajući kadrove, 1961. godine osnovao je Kombinat za preradu drveta. Petar Vulović, profesor Arhitektonskog fakulteta, projektovao je niz zgrada u zavičaju, a Cmiljka Cica Kalušević kitila se odličjima pre više od pola veka kao državna reprezentativka u bacanju koplja i košarci.

PIONIR

DEČAK iz Opaljnika, Svetozar Botorić, prešao je put od siromašnog kelnera do vlasnika hotela "Pariz" na beogradskim Terazijama, gde 1908. godine otvara prvi stalni bioskop u Srbiji. Ulažući sredstva u snimanje oko 30 filmova, angažuje poznatog francuskog snimatelja Luja de Borijea. Sa filmom "Život i dela besmrtnog Karađorđa" postaje i prvi srpski filmski producent - piše Emilijan Protić.

MONAH SA DVA DOKTORATA

U MANASTIRU Tumane 1946. sahranjen je monah svetitelj Jakov (R. Arsović), rodom iz Kušića. U Francuskoj je, kako navodi Protić, završio dva fakulteta i odbranio dva doktorata, jedan sa tezom "Misli Bleza Paskala". Bio je u diplomatskoj službi, a nakon susreta sa vladikom Nikolajem Velimirovićem krenuo je putem iskušenika - misionara. Zamonašio se 1939. u Žiči,a kasnije, iako zlostavljan od vlasti, nije se odricao vere, ni propovedi.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici