Društvo

NAJTEŽE JE STIĆI DO PRVE KOŠNICE: Borika Savić iz Popovca kod Paraćina bila je među prvim ženama pčelarima još pre četvrt veka

Зорана Рашић

03. 10. 2021. u 13:30

KADA je pre četvrt veka Borika Savić iz Popovca, kod Paraćina, odlučila da gaji pčele da bi imala razlog da odlazi u prirodu, nije baš naišla na odobravanje supruga i dece. Nije odustajala.

НАЈТЕЖЕ ЈЕ СТИЋИ ДО ПРВЕ КОШНИЦЕ: Борика Савић из Поповца код Параћина била је међу првим женама пчеларима још пре четврт века

ZAHTEVNO Borika Savić, Foto Privatna arhiva

Prvu košnicu i prvo znanje dobila je od Ljubiše Matića, tada najpoznatijeg pčelara u opštini. Zatim je krenula na stručna predavanja i učlanila se u pčelarsko udruženje "Grza".

Dok nije stigla do desete košnice sve je radila sama, a onda je morao da joj se pridruži suprug Budimir. Danas, on kaže da je Borika za pčelinjak "glavna". Imaju pedesetak košnica u Sisevcu i Popovcu, gde žive.

- Jesam glavna, ali bez Bude ne bih mogla ništa jer je on zadužen za fizičke poslove - sa osmehom veli Borika.

U široj njihovoj familiji niko se nikad nije bavio pčelarstvom, mada se u monografiji Stubice pominje neki Borikin predak koji je gajio pčele.

- U održavanju društava najteže su bolesti jer se odmah ne vide. U toj oblasti uvek ima novina. Treba stalno učiti. Košnicama ne prilazim bez zaštitnog odela, rukavica i dimilice, ali uvek dobijete poneki ubod. Inače, bagrem ove sezone uopšte nije obećavao, ali ga je ipak bilo i vrcali smo. Livada je još strašnije podbacila, te vrste meda gotovo da nema. Možda kilo-dva po košnici - napominje Borika.

Dodaje da meda ima za sopstvene potrebe i nešto za prodaju. Time su zadovoljni jer, ističu oboje, ova pčelinja poslastica nije im glavni izvor prihoda. I ona i suprug su penzioneri, a pčele joj, ponekad, "pojedu penziju". Prihranjivanje je neophodno kad je godina loša da bi društva preživela zimu.

Kad je o pomoći koju imaju reč, najveća je kada se okreće centrifuga. Onda se priključuju unuke i sin, ali je problem doneti pune ramove iz Sisevca do kuće. Savići imaju šestoro unuka od ćerke i sina, što je pravo bogatstvo. Borika još voli da putuje i često odlazi u banje gde med začas plane.

- Obožavam da sam tamo gde se nešto dešava jer volim da se družim. Kad sam nabavila prvu košnicu nije bilo drugih žena u Paraćinu koje su se time bavile, a sad ih ima nekoliko. Ne smatram sebe profesionalcem, ali volim rad u pčelinjaku. Pokušavam takođe i da neke obaveze prenesem sinu jer pčelarenje nije samo vrcanje meda - naglašava Savićeva.

Na pitanje šta je u pčelarenju najteže, Borika kaže da je to stići do prve košnice.

- Najteže je krenuti, a meni je za to trebalo punih deset godina. Ostala društva stvorila sam razrojavanjem. Inače, naši odbegli rojevi usrećili su mnoge jer ne boravimo u Sisevcu stalno.

TRUTOVI I RADILICE

U OBJAŠNjENjU "filozofije" košnice, od Borike saznajemo da se u ovom periodu izležu zimske pčele koje žive do proleća, a trutove radilice likvidiraju. Izbacaju ih iz košnice po lošem vremenu jer su im suvišni.

- Pametnice - veli Borika, dok Budimir vrti glavom i kaže da su pčele kao vojska.

Organizacija im je uvek besprekorna, pa im je zato i rezultat rada vrhunski.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ALTA banka donirala paketiće za dečje osmehe: Mališani iz Sremčice i Dečjeg sela uživali u iznenađenju i druženju

ALTA banka donirala paketiće za dečje osmehe: Mališani iz Sremčice i Dečjeg sela uživali u iznenađenju i druženju