O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.
15. 12. 2024. u 13:55
Vjera
26.09.2021. 17:31
Pre mnogo godina sam slučajno u razgovoru pomenula Srbe katolike, moja tadašnja koleginica, pravnica po obrazovanju , je bila iznenađena nikada pre toga nije bila čula za Srbe katolike! Ona će za vreme vlade DOSA postati šešf kabineta ministra spoljnih poslova SRJ !
Ivan Zgrozeni
26.09.2021. 19:33
Што се тиче територије данашње Војводине, према аустријском попису из 1720. године на овом простору је живело свега 90.000 људи, од тога у Бачкој чак 72% становништва су били Срби, 22% Буњевци и Шокци, а у Банату 96% Срби, 4% углавном Румуни. Да би се групе мањина разбиле на што већи број, Међумурци, Шокци, Буњевци и други су на основу тзв „језичких разликаˮ исказани као посебне групе. Задатак новооснованих локалних одбора за мађаризацију био је да оправдају именовање великог броја етничких група, да истакну њихову различитост и да укажу на неопходност њихове мађаризације.