DIPLOMA KUVARA I BEZ ČASOVA: Odnedavno moguće priznavanje prethodnog iskustva kao osnove za sticanje kvalifikacije i dobijanje radnog mesta

SVI oni koji imaju iskustva u određenom poslu, ali nemaju papir o završenom obrazovanju, sada svoje veštine mogu da ozvaniče dokumentom kojim će moći da konkurišu za posao.

Foto Shutterstock

Na taj način će mnoge zanatlije dobiti "papir" da umeju da rade određeni posao, iako se za njega nisu formalno školovali.

U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da je priznavanje prethodnog učenja mogućnost da se odraslima procene i priznaju znanja i veštine stečene kroz obuke, životno i radno iskustvo. Za tako priznata znanja dobija se uverenje o kompetencijama ili sertifikat, kojim se potvrđuje stečena kvalifikacija. Na tržištu rada ona je jednaka onoj dobijenoj kroz formalno obrazovanje, a ceo postupak od prijave do sertifikata trebalo bi da traje najviše tri meseca.

- Prednost ovog načina sticanja kvalifikacije za odrasle je u tome što ovde govorimo o dokazivanju znanja, a ne o obukama. Drugim rečima, kada takva osoba dođe u školu, dobije savetnika i prolazi proceduru da dokaže kompetencije. Na ovaj način može da dobije uverenje na nivou II, III i V stepena, a takav dokument im onda omogućava bržu i kvalitetniju tranziciju ka svetu rada - objašnjava prof. dr Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete.

U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje za pilot-program je izabrano devet kvalifikacija, a to su one za kojima na tržištu rada postoji potreba. To su pekar, mesar, kuvar, modni krojač, stolar i četiri iz sektora građevinarstva - zidar, tesar, armirač i rukovalac građevinskom mehanizacijom.

Zainteresovana osoba trebalo bi da dođe u školu i dobije svog savetnika, koji informiše kandidate o postupku. U narednih nekoliko nedelja kandidati bi trebalo da prikupe dokaze i uz podršku savetnika, popune obrazac za samoprocenu i pripreme portfolio o stečenim kompetencijama. Na osnovu toga pravi se izveštaj i plan procene posle čega kandidati polažu ispit kojim se proveravaju stečene kompetencije.

- Ono što je važno za kandidate je da ukoliko u određenom trenutku ne dobiju potvrdu kompletne kvalifikacije, potvrđene delove mogu da "sabiraju" - kaže Iso Planić, direktor Politehničke škole u Subotici, prve škole u Srbiji koja je dobila dozvolu za sprovođenje postupka priznavanja prethodnog učenja.

Profesor dr Miomir Despotović smatra da su na putu do kvalifikacije odraslima često najveće prepreke nedostatak informacija i strah od neuspeha.

- Zato je važno da savetnici imaju razvijene komunikacione veštine, da iz kandidata "izvuku" ono što znaju, ali i ono što i ne znaju da znaju, da ih motivišu - ističe prof. dr Miomir Despotović.

Prema mišljenju Tanje Mikić Nikolić, direktorke Prehrambeno-tehnološke škole u Nišu i sistem mora da se menja u skladu sa zahtevima tržišta rada, da bude fleksibilan, i da ta promena bude u skladu sa potrebama okruženja.

- Verujemo da će priznavanje prethodnog učenja biti način da zaokružimo celinu. Mi smo do sada školovali učenike, sada želimo da u školski život uključimo i njihove roditelje - kaže Mikić Nikolićeva.

Foto Z. Jovanović

Vođa tima projekta "Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija", Elido Bandelj, objašnjava da je ovaj proces pre svega u interesu pojedinca, ali i poslodavaca koji dobijaju sertifikovane radnike. Kao jedan od uslova za učešće na međunarodnim tenderima često se od njih traži da imaju kvalifikovane radnike, a slično je i ukoliko se aplicira za neki od standarda kvaliteta.

- Ima možda i poslodavaca koji bi mogli da kažu da im nije u interesu da njihovi radnici steknu kvalifikaciju, jer će tako morati više da ih plate, ali sertifikovani radnik je i garancija za kvalitet rada i u tom smislu ne bi trebalo da bude dileme. U Sloveniji sistem priznavanja prethodnog učenja postoji više od 20 godina i iskustva su pozitivna u svakom kontekstu - zaključuje Bandelj.

PODRŠKA EVROPSKE UNIJE

POSTUPAK priznavanja prethodnog učenja pilotiran je u okviru projekta "Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija" čiju realizaciju finansira Evropska unija. Sprovodi se u srednjim stručnim školama koje su stekle status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih, ali će uskoro biti uključene i druge institucije. Od 2003. godine EU je za reformu sektora obrazovanja donirala više od 100 miliona evra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije