IMAM JEDNU ŽELJU - DA MLADI ZAVOLE NAUKU: Sportski novinar Milan Ždrale preko "Novosti" najavio da će svoje rukopise pokloniti deci Srbije

POZNATI sportski novinar i publicista Milan Ždrale napisao je 12 knjiga o 150 najvećih svetskih naučnika. To što je uradio je samo po sebi podvig, ali njegovi planovi su drugačiji.

Foto I. Marinković

Naime, svoje neobjavljene rukopise namerava da pokloni Srbiji, kako kaže, svoj deci Srbije, da zavole nauku, da se usmere prema njoj.

Malo je poznato da je novinar koji je izveštavao sa najvećih sportskih događaja pored žurnalistike, završio i Fiziku. Malo je poznato i da su ga u čarobni svet nauke uvukli drugari koji su mu poklonili udžbenik iz fizike kada je bio peti razred. Tada se ovaj predmet učio od sedmog razreda.

- Zavoleo sam tada nauku i naučnike - govori nam Ždrale koji je želeo da "Večernje novosti" prve objave tekst o njegovom poklonu.

Foto I. Marinković

- Nadam se da će mladi uz moje knjige zavoleti Arhimeda, Aristotela, Njutna, Teslu, Dekarta, Kevendiša, Lajbnica, Mariju i Pjera Kiri, Pupina, Lomonosova, Pitagoru, Leonarda i mnoge druge velikane. Da će to biti njihova prva stepenica ka profesionalnom usmerenju. Nastojao sam da budem objektivan, da ne preskočim najvažnije naučnike.

Skoro četvrt veka Ždrale je proučavao stručnu literaturu. Kupio je mnogo vrednih knjiga, a tragao je i po bibliotekama, institutima, arhivima.

- Danas nad decom kao da se vrši nasilje u školama sa nakaradnim planovima i programima - kaže Ždrale.

- Da sam sada učenik ni jedan razred ne bih završio. Pobegao bih. Nekada se sa decom radilo bolje, pametnije. Dok sam predavao u školi kod mene nisu postojale ocene 1 i 2. Zašto bi? Ako sam dobio zdravu i normalnu decu, moje je bilo da ih naučim. Svi moji đaci postali su ugledni građani.

Kao novinar Ždrale je prošao sve stepenice od volontera do urednika. Počeo je 1973. u sarajevskom "Oslobođenju". Nizao je novinarske podvige sve do devedesetih. Honorarno je sarađivao sa listovima širom tadašnje Jugoslavije. Kada je počeo rat shvatio je da mu je važnije da spase sina Miljana, koji je bio još dečak. Sa porodicom došao je 1992. u Srbiju.

- Od novinarstva se tih godina nije moglo zaraditi ni za kiriju. Mučio sam se. Pet godina sam radio na ulici, prodavao voće i povrće - govori nam.

- Krajem devedesetih objavio sam četiri knjige "Francuska `98", "Na vratima pakla", "ABC...fizike" i "Zvezde svetskih prvenstava". Od tada se sve promenilo i do 2018. imao sam 40 napisanih knjiga.

Foto I. Marinković

Izveštavao je Ždrale sa svih najpoznatijih stadiona na svetu. Pisao o najvećim svetskim fudbalerima. Bio je najmlađi, među 10.000 novinara, na Svetskom prvenstvu u Argentini.

Bio je i 1982. na Svetskom prvenstvu u Španiji. Tokom uzbudljive novinarske karijere, imao je mnogo neverovatnih događaja. Leteo je, čak, i u kidnapovanom avionu kada je putovao na Svetsko prvenstvo u Argentini.

- Leteo sam od Rima do Rija kada je otet avion - seća se Ždrale.

- Glavni otmičar, Kolumbijac, naredio je kapetanu aviona da ga usmeri ka Madridu i tu smo sleteli. Pregovori sa otmičarima su trajali kratko. Ne sećam se kako su komandosi otvorili avion i uspavali putnike, otmičare i letačko osoblje. Vladala je panika, ali se te drame malo sećam. Bili smo anestezirani. Imam osećaj da se sve završilo za tren. A nije.

Ždrale je stigao u Rio de Žaneiro, pa je drugim avionom nastavio ka Buenos Airesu.

- Bio je pun brazilskih navijača koji su krenuli da gledaju svetsko prvenstvo - priča nam.

- Bio sam još pod utiskom, uplašen, zbunjen, a oni veseli i pijani. I mene su počastili pićem.

Foto I. Marinković

I u tom avionu dogodio se incident koji Ždrale pamti. Avion se zbog velike magle jedva prizemljio. Kružili su i kružili, činilo mu se, čitavu večnost.

- Kada sam iz Sarajeva pošao u Argentinu kolege su mi govorile da ne idem, da je tamo vojni režim, da nema zakona, da ljudi nestaju - kaže Ždrale. - Bio sam mlad, ambiciozan i žarko želeo da otputujem.

Dramu koja mu predstoji kao da je najavila provala oblaka koja ga je pratila na putu prema beogradskom aerodromu.

- Let preko Jadrana bio je tvrd, ženama je bilo loše. Kada smo sleteli u Rim, na aerodromu nas je dočekala vojska "do grla naoružana". Bilo je to vreme kada su "Crvene brigade" u Italiji sejale teror, kad su ubili Alda Mora, predsednika vlade i bacili ga u kontejner. Izdvojili su me na pasoškoj kontroli. Nije mi bilo prijatno. Imali su katalog članova "Crvenih brigada". Upoređivali su fotografije na pasošu sa onima iz kataloga. Imao sam veoma crnu i gustu kosu i ličio sam na Italijana.

PONOSAN Ždrale na početku karijere, Foto Arhiva

Odveli su ga u jednu prostoriju.

- Bio sam miran dok su proveravali - seća se on.

- Mislio sam samo da ću stići na svetsko prvenstvo o kome sam sanjao. Pustili su me i, posle svega kroz šta sam prošao, uspeo sam da ispunim taj svoj san.

Ova, kao i mnoge druge avanture, naći će se u autobiografiji poznatog sportskog novinara.

ZVEZDAŠI I PARTIZANOVCI

- POSLEDNjIH 20 godina ne idem na utakmice, jer čovek na stadionu može da strada - kaže Ždrale.

- Na utakmicu smo, u ono vreme, išli zajedno. Zvezdaši i partizanovci. Bili su to praznici za koje smo živeli. Incidenata nije bilo. Srbije u međunarodnom fudbalu nema. Nema je punih 30 godina i ne verujem da će je za mog života biti.

MALO PRAVIH NOVINARA

- DANAS u Srbiji ima mnogo novina koje bi mogle opslužiti i Kinu, ali pravih novinara je malo - tvrdi Ždrale, čiji je rad krunisan značajnim nagradama.

- To je poražavajuće.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije