SUSRET SA ISTORIJOM - ODLAZAK SIMBOLA SRPSKE EPOPEJE I SLOBODE: Uoči stogodišnjice smrti kralja Petra Prvog Karađorđevića

U RANIM prepodnevnim satima 16. avgusta 1921, u prizemnom salonu kuće trgovca Đorđa Pavlovića na Senjaku okupili su se Nikola Pašić, predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, general Miloje Zečević, ministar Svetozar Pribićević, doktori Kumanudi, Pucelj, S. Miletić...

Krunisanje kralja Petra

U jednoj od soba ove prostrane vile ležao je na samrtničkoj postelji kralj Petar I Krarađorđević. U toj prostoriji je bio samo jedan gvozdeni vojnički krevet, jedan sto i jedna solica. Smrt se očekivala svakog časa...

Od početka juna kraljevo zdravlje se pogoršavalo iz dana u dan. Tri dana ranije lekarski konzilijum objavio je saopštenje: "Nj. V. Kralju iznenada pozlilo oko 20 časova; dobio temperaturu 38,3, puls 120 u minuti, izgubio svest, stanje ozbiljno."

Na trenutak, 15. avgusta, "Čiča Pera", kako je narod od milošte zvao svog kralja, dolazi sebi. Pored njega je dr Đoka Vladisavljević, član lekarskog konzilijuma. Pita ga kako je. Kralj ćuti, ne odgovrara. Kada je lekar izašao iz sobe, on se okreće bolničaru i kaže:

- "Šta mi je... Šta me pitaju... Nije mi ništa!"

Bile su to njegove poslednje reči.

U prisustvu članova konzilijuma kralj Petar je izdahnuo u 17.30 tog 16. avgusta. Maršal dvora pukovnik Jevrem Damjanović pripalio je sveću i pozvao članove vlade da uđu u samrtnikovu odaju. Nikola Pašić izgovora:

"Kralj je umro! Živeo kralj."

Sahrana kralja Petra

U SALONU kuće, u kojoj je Petar živeo od 24. septembra 1919, kada se se vratio u Beograd, održana je sednica vlade na kojoj je napisan i potpisan protokol o njegovoj smrti. A iste večeri je napisana proklamacija građanima Kraljevine SHS u kojoj se kaže da je "Njegovo veličanstvo kralj Petar umro danas 16. o. m. u 17.30 u svojoj prestonici u Beogradu okružen članovima Kraljevske vlade. Na presto je stupio po čl. 56 Ustava Njegovo veličanstvo kralj Aleksandar. Do povratka Nj. v. Kralja Aleksandra u Otadžbinu, kraljevsku vlast vršiće, na osnovu čl. 59 Ustava, Ministarski savet...

... Plačimo nad odrom Velikog Kralja, koji je besprimernom ljubavlju obuhvatao ceo narod! Odužimo se dostojno Njegovom pomenu, time što ćemo se svi skupiti oko Njegovog uzvišenog prestola, na koji je stupio Njegov junački sin, Kralj Aleksandar, vaspitan u idejama svoga roditelja i očeličen u velikom ratu za oslobođenje, kao Njegov prvi saradnik i vrhovni komandant naše hrabre vojske.

Slava kralju Petru! Živeo kralj Aleksandar! "

Posle potpisivanja protokola i odluke da sahrana bude 22. avgusta, u vilu na Senjaku pozvani su vajar Đoka Jovanović, da napravi kraljevu posmrtnu masku, i dr Milovan Milovanović, da izvrši balsamovanje tela. Potom je pokojnik obučen u uniformu đenerala srpske vojske i položen u kovčeg od hrastovine obložen olovom. U jutarnjim satima 17. avgusta, posmrtni su ostaci preneti u Sabornu crkvu - oko koje se tiskala masa sveta koja se okupila da se oprosti od svog suveren. Na Terazijama je bila podignuta tribina u crnom sa kraljevim poprsjem.

Kralj Petar na bojištu

BEOGRADSKI list "Epoha" 18. avgusta, u tekstu pod naslovom "Smrt kralja Petra" piše: "Beograd je već formirao svoju tužnu fizionomiju. Crne se zastave ukrštaju preko ulica, a izlozi skoro svih radnji u glavnim ulicama su u crnini. Ulice su prepune sveta, ali taj svet nije više bezbrižan i veseo. Razgovori se vode šapatom, kretanja su nekako troma tako da bi još sad čovek mogao da pomisli da se Knez Mihailovom ulicom kreće svečana povorka. Lokali, gostionice i kafane, takođe zaogrnuti žalošću, skoro su redovno prepuni, ali je i tamo život mirniji, ozbiljniji, tiši. Muzike naravno nema nigde."

I ostale novine, širom Kraljevine, pišu o životu i stradanjima "Kralja oslobodioca". Sarajevska "Srpska riječ" beleži da Petar nije bio samo kralj, već "ovaploćenje ideje Velike Srbije, simbol srpske epopeje i slobode, san vijekova, nada čitavih pokoljenja i generacija". A "Narodno jedinstvo" konstatuje da je umro jedan od najvećih vladara o kome je "svetska istorija brujala punih 20 godina i koji je zauzeo najslavnije stranice naših patnji i pobeda".

Ni zagrebačka štampa ne zaostaje. "Novosti": "On je bio ličnost koja je privela kraju ostvarenje narodnih snova i težnji". "Obzor": "On je ujedinio sve zemlje sunčanoga slovenskog Juga na širokom prostoru od Triglava do Vardara i od Jadrana do Timoka." "Jutarnji list": "Građanska sloboda Srbije postala je idealom svega jugoslovenstva i za to je čitavo naše pleme posle sloma Austrije spontano sprovelo narodno ujedinjenje i stvorilo Kraljevinu SHS pod kraljem Petrom Karađorđevićem."

Dr Ivan Ribar, predsednik Narodne skupštine, oprostio se svečanim govorom od preminulog vladara, na sednici 20. avgusta: "Od prvog dana svoje vladavine pa do kraja bio je ustavan i parlamentaran vladalac stvorivši između sebe i naroda potpunu harmoniju i solidarnost. Dovršio je delo koje je počeo njegov deda, koga je narod prozvao Velikim." Zbog toga, dr Ribar je predložio da i kralj Petar dobije naziv "Veliki kralj osloboditelj i ujedinitelj". Pored toga, predložio je da mu se podigne "dostojan spomenik u prestonici".

Dan uoči kraljeve smrti, 15. avgusta, vojni ministar đeneral Miloje Zečević uputio je đeneralu Stevanu Hadžiću, prvom ađutantu kralja Petra, uputstvo da u slučaju Petrove smrti detaljno obaveštava budućeg kralja Aleksandra, koji je zbog lečenja boravio u Patizu, o svemu što se zbiva u Beogradu.

 

Kao Petar Mrkonjić u hercegovačkom ustanku

IZ HADžIĆEVOG izveštaja ministru dvora, Dragomiru Jankoviću, koji se nalazio u Parizu sa kraljem Aleksandrom, saznajemo da je "22. avgusta, očitana služba u Sabornoj crkvi, nakon čega su gardisti izneli kovčeg, koji su pridržavali Pašić i dr Ribar. Stavili su ga na lafet sa Solunskog fronta, pokriven crvenom svilom. Od Saborne crkve do železničke stanice kraljeve posmrtne ostatke vuklo je konopcima, uvijenim u trobojke, šezdeset pešaka, a pridržavalo četrdeset gardista. Povorka je prošla ulicama Kralja Petra, Kneza Mihaila, Kralja Milana, Miloša Velikog i Nemanjinom, koje su bile ispunjene velikim brojem ljudi. Železnička stanica je bila zavijena u crno, a na njoj je čekala specijalna kompozicija, u koju su se ukrcali, pored kovčega, članovi kraljevske porodice, uglednici i pozvani gosti. U Mladenovcu, kovčeg je bio prenet na kamion na kome su bili kraljevi bolničari. Povorka automobila, među kojima je bio i automobil sa patrijarhom Dimitrijem, krenula je put Topole. U 15.05 topovski pucnji sa Oplenca objavili su da su pred Zadužbinu stigli posmrtni ostaci njenog ktitora. Njegov kovčeg unelo je u crkvu dvadeset starijih Šumadinaca. Posle zaupokojne molitve, kraljev kovčeg spustili su u kriptu dvadeset mladih Šumadinaca. U trenutku polaganja kovčega u grobnicu južne apside, ispaljen je dvadeset jedan artiljerijski plotun na Oplencu, kao i u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Splitu, Skoplju, Cetinju i Novom Sadu ispaliće počasne plotune, a isto će učiniti i brodovi na Jadranskom moru i na Savi".

Hadžić izveštava i da je 22. avgusta činodejstvovao patrijarh sa dvanaest vladika, a prisustvovali su i predstavnici ostalih vera. Međutim, đeneral posebno ističe da "nadbiskup zagrebački, kao najstariji katolički predstavnik, i reis sarajevski, kao najstariji muslimanski predstavnik, odbili su da u ornatu učestvuju na procesiji pogreba i da po svojoj veri očitaju molitvu. Razloga su dali da ne mogu čitati molitvu za inoverca".

Ađutant kralja Petra novog vladara u Parizu obaveštava da je došlo i do promene u programu sahrane. Naime, "vojvoda Petar Bojović, koji je trebalo da nosi kraljevsku krunu, obavestio je Odbor za sahranu da je bolestan i da zbog toga ne može da učestvuje u pratnji. Umesto njega, krunu je nosio đeneral Dragutin Milutinović; đeneral Tucaković nosio je skiptar, đeneral Matić - zemlju, admiral Viktorkausis - steg, a jedan vojnik, vitez Karađorđeve zvezde, sablju. Vojvoda Stepa Stepanović komandovao je odredom i paradom na pogrebu".

Na kraju đeneral Hadžić napominje: "Sve, osim odbijanja nadbiskupa i uleme da služe, bilo je obavljeno po protokolu" piše nadalje. Što se tiče kraljevića Đorđa, on je prisustvovao ispraćaju. U crkvi je stajao u istom redu sa princezom Jelenom, prinčevima Arsenom i Pavlom; tako je bilo i na pratnji. "Naređenje Nj. v. kralja, kojim je bilo rezervisano mesto kraljevića Đorđa, ja sam mu saopštio, malo se ljutio ali je rekao da će učiniti tako kako je bilo naređeno, jer veli da bi on i inače tako učinio. Na opelu, i u pratnji, prisustvovali su predstavnici svih stranih izaslanstava, i nalazili su se odmah iza članova kraljevskog doma."

NA VEST o kraljevoj smrti izjave saučešća stizale su sa svih strana. Dragoljub Živojinović u svojoj monografili o kralju Petru Prvom navodi da je među prvima stigao telegram predsednika Francuske Republike Aleksandra Milerana koji je na pisao: "Francuska je sa bolnim osećanjem primila vest o smrti kralja Petra. Legendarna ličnost kralja-vojnika pobudila je kod nas poštovanje i simpatije prema starom pitomcu naše škole Sen Sir koji se, u teškim danima svojim, mačem stavio u službu našoj zemlji. Svim srcem saučestvujem u bolu Vašeg veličanstva, kraljevske porodice i naroda Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca."

Povlačenje preko Albanije

Predsednik francuske vlade Aristid Brijan je hteo da lično izrazi saučešće Aleksandru Karađorđeviću i posetio ga je u hotelu "Kontinental" u kome je odseo. Međutim, novi kralj, zbog bolesti, nije mogao da ga primi, pa je Brijan izrazio saučešće francuske vlade ministru dvora Dragomiru Jankoviću. Većina francuskih novina objavila je vest o smrti kralja Petra s napomenom da je bio pitomac klase "Pueblo", da je učestvovao u francusko-pruskom ratu i iz njega izašao sa činom kapetana. Italijanski listovi objavili su opširne napise o kraljevoj smrti, mada nema vesti o izjavi saučešća italijanske kraljevske porodice. Danski dvor izrazio je saučešće kraljevskoj porodici 23. avgusta 1921. godine. Predsednik Republike Čehoslovačke Tomaš Masarik uputio je Pašiću telegram saučešća. Isto je učinio i predsednik rumunske vlade Take Jonesku. Zaupokojne službe za kralja Petra održane su u Bukureštu, Pragu i Beču, kojima su prisustvovali kralj Karol, predsednik vlade Eduard Beneš i kancelar Šober.

BISTA U KIKINDI

CENTAR Kikinde, park pored pravoslavne crkve, od juče krasi bronzana spomen-bista kralja Petra I Karađorđevića. Spomenik, koji je otkrio prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, podignut je na inicijativu Gradskog odbora Udruženja "Kraljevina Srbija" i uz jednoglasnu podršku odbornika Skupštine grada.

KRALjEVIĆ ĐORĐE

ĐENERAL Stevan Hadžić u izveštaju kralju Aleksandru posebno opisuje ponašanje njegovog brata Đorđa: "Kraljević Đorđe došao je na pet minuta posle smrti kraljeve. Ušao je sa mnom zajedno u kraljevu sobu (u sobi tada nikoga drugoga nije bilo), klekao je pored vrata kraljeve posmrtne sobe, metnuo je ruke na oči i posle nekoliko trenutaka naglo se digao i brzinom njemu svojstvenom izašao iz sobe. Odmah je ušao u susednu sobu gde su lekari pisali akt o smrti kraljevoj. Tu je kraljević Đorđe zapalio cigaretu, otišao u ugao sobe, metnuo ponovo ruke na oči, 2-3 puta uzdanuo, pa brzo izašao, upravo izleteo iz sobe i otišao iz vile u koju se više nikako nije vraćao."

Preporučujemo

Srbija

0 1

PROMOVISAN BUDUĆI SPOMENIK KRALjU PETRU: Vrščani će voljenom vladaru podići bistu 9. oktobra

10. 08. 2021. u 20:35

Društvo

0 0

NEDELjNE "NOVOSTI" UOČI VEKA OD SMRTI KRALjA PETRA OSLOBODIOCA: Kako je narod podneo odlazak simbola srpske epopeje?

14. 08. 2021. u 19:30

Društvo

0 3

JEDAN OD RETKIH VIDEO ZAPISA: Petar Prvi Karađorđević na filmu (VIDEO)

25. 11. 2020. u 22:34

Društvo

0 0

SUSRET SA ISTORIJOM: Mir za Srbiju bio skuplji od rata

20. 09. 2020. u 05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije