INTERVJU dr Marjana Vukićević: Strah od zaraze doneo rizik od teškog šloga

U SPECIJALNOJ bolnici "Sveti Sava" broj pacijenata u postkovid fazi nije značajno povećan, ali su kod njih češći moždani udari nastali zbog stvaranja krvnog ugruška u srcu.

Dr Marjana Vukićević

Neurolog dr Marjana Vukićević, direktorka bolnice, kaže za "Novosti" da su ti udari teži, i da su posledica aritmija ili srčanog popuštanja.

Doktorka Vukićević takođe ukazuje da je bilo više tromboza vena mozga nego inače, jer je kovid pokrenuo kod nekih pacijenata povećanje zgrušavanja krvi.

* Da li se sada vide i neurološke posledice odlaganja poseta lekaru u jeku epidemije zbog straha od infekcije?

- Tokom prošle godine je primećen pad broja pacijenata sa blagim moždanim udarima ili prolaznim poremećajima moždane cirkulacije, kod nas, čak za 20 odsto. To se objašnjavalo strahom od bolnice i rizikom od zaražavanja. Posledice su takve da su neki pacijenti odlaganjem dolaska kod neurologa povećali rizik da dožive teški moždani udar. To se sada i dešava. U medijima je kovid dugo centralna zdravstvena tema, s razlogom, pa je javnost malo zaboravila na simptome i znakove moždanog udara. Niko neće sebi da prizna da neke smetnje jesu moždani udar, već ih pravdaju raznim drugim razlozima.

* Sa distance od godinu i po od početka epidemije, može li preciznije da se govori koje neurološke posledice kovida su bile privremene, a koje će ostati trajne?

- Smetnje su se javljale kod 70 odsto bolnički lečenih pacijenata. Najčešće su bile glavobolja, gubitak čula mirisa i ukusa, a kod nas je to bio akutni moždani udar. Gubitak mirisa i ukusa se najčešće povlačio mesec dana nakon akutne faze, ali je bilo i vraćanja simptoma sa izmenjenim ili osećajem pojačanog mirisa. Poremećaj pamćenja, koncentracije i pažnje se, takođe, javljao tokom akutne faze i oporavka i trajao je do šest nedelja, pa i do šest meseci u zavisnosti od toga u kakvom je stanju pacijent bio pre kovida.

* Da li u "Svetom Savi" još radi odeljenje za kovid pacijente sa moždanim udarom, ili ste spremni da ga ponovo otvorite u slučaju daljeg porasta broja pacijenata?

- To kovid-odeljenje sa 60 bolničkih kreveta je ukinuto, a nakon toga smo otvorili odeljenje izolacije koje je imalo osam kreveta. Tu su primani pacijenti sa akutnim moždanim udarom koji su bili visoko sumnjivi da imaju infekciju kovid. Tu su pacijenti lečeni po svim protokolima i čekao se nalaz testa PCR na virus korona, a nakon pristizanja pozitivnog rezultata pacijenti su upućivani u druge kovid-ustanove sa odeljenima neurologije (Batajnica, KBC Zemun).

* Šta će biti ako u četvrtom talasu budemo imali mnogo obolelih, pa i onih sa akutnim moždanim udarom?

- Iskustvo je potvrdilo da je otvaranje kovid-odeljenja iziskivalo veliki napor u organizaciji. Morali smo izdvojiti sprat u bolnici koja ima jedan ulaz i sprečiti dodir non-kovid pacijenata. Bukvalno smo imali dve odvojene bolnice koje su funkcionisale od prijema do otpusta pacijenata. Imali smo odvojenu ultrazvučnu i skener dijagnostiku na odeljenju kovida, što je vrlo retko bilo i u svetu. Nadamo se da novi talas korone neće zahtevati otvaranje odeljenja kod nas, ali ako bude trebalo reorganizovaćemo se.

* Donosi li nova angio-sala koju ste nedavno otvorili i bolju perspektivu za pacijente koji dožive šlog?

- Novom aparatu potrebno je manje zračenja za kvalitetniju sliku, brža je obrada, a osoblje se manje zrači. Profesorka Snežana Lukić je na čelu našeg operativnog bloka i ima planove za unapređenje rada i promovisanja nauke. Nažalost, i pored našeg truda da poboljšamo sliku moždanog udara u Srbiji i dalje pacijenti kasne u bolnicu.

NACIONALNI CENTAR

* U planu države je još ulaganja u bolnicu "Sveti Sava".

- Da. Projektom Ministarstva zdravlja bolnica "Sveti Sava" biće prepoznata kao nacionalni referentni centar za bolesti krvnih sudova mozga. Nova mala neurohirurška sala potpuno bi kompletirala lečenje bolesnika pod jednim krovom. Otvaranje odeljenja za produženu rehabilitaciju omogućilo bi da pacijent dobije najbolji tretman.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije