GENOCID - PRAVDANJE ZA NATO BOMBARDOVANJE: Izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda - drugi deo

Marko Jelić

27. 07. 2021. u 11:18

U novom dodatku donosimo drugi deo izvoda iz zaključaka Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995.

ГЕНОЦИД - ПРАВДАЊЕ ЗА НАТО БОМБАРДОВАЊЕ: Извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа - други део

Arhiva

U subotnjem izdanju "Večernjih novosti", od 24. jula, objavili smo prve priloge, delove ovog dokumenta koji je izazvao veliku pažnju, ne samo u Srbiji i u regionu, pre svega zbog ključnog stava do koga je došla devetočlana međunarodna komisija posle godinu i po daana istraživačkog rada:

U Srebrenici se nije dogodio ni pojedinačni, izolovani zločin genocida, ni zločin koji bi se mogao podvesti pod međunarodnopravne, prihvaćene norme kojima se definiše zločin genocida.

Komisija je, istovremeno, nedvosmisleno utvrdila da su hiljade ljudi, Muslimana, ubijene u julu 1995. godine, među njima i ratni zarobljenici iz sastava Armije Bosne i Hercegovine koja je pokušala proboj iz Srebrenice. Kako se u jednom od ekspertskih mišljenja navodi, Međunarodni krivični sud za Jugoslaviju u Hagu, trebalo je da se fokusira na činjenicu da su "određene zločine počinili pojedinci, a ne čitava jedinica ili cijela Vojska Republike Srpske", a to znači da je trebalo da sudi i presuđuje pojedinicima koji su odgovorni za počinjene zločine.

Uprkos tome što je Međunarodni sud u Hagu delovao od maja 1993. kada je osnovan, do 31. decembra 2017. kada je zatvoren, a njegov rad preuzeo Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, mnoga pitanja su, pogotovo kada je reč o Srebrenici, ostala i dalje otvorena: ko je naredio masovna pogubljenja, s kojim ciljem, ko je uplatio novac 10. diverzantskom odredu, s kojim ciljem i slično. Ostalo je otvoreno i pitanje mehanizma zločina, što znači da istraživanje Srebrenice, bez obzira na do sada stvorenu i objavljenu ogromnu literaturu i iznete poglede, treba da se nastavi.

U izveštaju međunarodne komisije se, na primer, ova nužnost poredi sa proučavanjem Holokausta, pošto od kraja Hladnog rata istoriografija Holokausta eksponencijalno raste, pogotovo zbog toga što su arhivi u bivšim komunističkim zemljama postali dostupni. Zahvaljujući tome razvijene su i one linije istrage koje su ponudile nove načine za razumevanje prirode genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu. U tom pogledu je ilustrativna činjenica da Biblioteka u Jad Vašemu u Jerusalimu godišnje dobije oko 4.000 knjiga o Holokaustu na svim evropskim jezicima, kao i na drugim stranim jezicima.

Slično tome, slučaj Srebrenice zahteva dodatna, produbljena interdisciplinarna istraživanja.

Ovaj stav međunarodne komisije, nema sumnje, odneće prevagu nad zalaganjem onih struktura kojima pripada i Valentin Incko, koje nastoje da arbitrarnim pravnim nasiljem inkriminišu sve one pojedinice, uključujući i predstavnike naučne zajednice, koji zastupaju i dokazuju stav da se u Srebrenici u julu 1995. godine nije dogodio genocid nad Muslimanima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (3)

RUSIJA SLAVI: Ukidaju se sankcije koje su Ruse posebno bolele!