PEĆINA LJUDIMA I DAN-DANAS DOM: Reporter "Novosti" u lavirintu drevnih kapadokijskih podzemnih gradova i hramova u srcu Male Azije

KAPADOKIJSKI podzemni gradovi i hramovi, osmo čudo starog sveta, živi su i 4.000 godina pošto su prvi ljudi ukopali staništa u meke vulkanske stene centralnog dela anadolske visoravni.

Foto: B. Subašić

Na prozorima i vratima stanova isklesanih pre naše ere u šiljatim kamenim kupama, u srcu Male Azije, u Turskoj, sve se češće vidi građevinska stolarija modernih pećinskih kuća i hotela. Iz uklesanih golubarnika u kojima su se gnezdile ptice pismonoše, sada vire satelitske antene.

- Rođen sam u ovoj pećini, ona je moj dom - rekao mi je Hasan Šengil, pomerajući zavesu u dnu prenatrpane radnjice sa suvenirima i antikvitetima, podno kamenog tornja izvajanog u moćnu vizantijsku tvrđavu, od osmanskog doba zvanu Učhisar.

HASAN nije pustinjak, već čovek modernog doba koji njegove lagodnosti spaja sa tradicijom, što je ovekovečio i na sopstvenoj koži.

- Na desnoj ruci sam istetovirao dvoglavog orla, simbol hetitskog carstva koje je imalo sedište u Kapadokiji u drugom milenijumu pre nove ere, a istog orla je za svoj znak uzela i Vizantija - razjašnjavao je Hasan geografiju na koži.

Na mišici mu je sultan Mehmed Osvajač koji miriše ružu, vladar koji je osvojio Konstantinopolj i nazvao ga Istanbul - Ruža istoka. Ovakve kapadokijske tetovaže, na kojima se i kod ovdašnjih muslimana nađe krst, nisu ukrasi već magijska zaštita.

- Ova elipsa prikazuje život, na jednom temenu je raj, na drugom pakao, a figurice koje se drže za ruke su ljudi koji lutaju između njih - objašnjavao je Hasan. - To je šamanizam koji tera zle sile. U Kapadokiji se veruje u sve u šta se ikada verovalo. Zato je ovde bila sveta zemlja ranog hrišćanstva.

Naš sagovornik je govorio istinu, shvatio sam prolazeći kraj kamile koja je preživala pored modernog džipa, u uličici između hotela napravljenih u pećinama i podzemnih kuća koje još nisu pretvorene u egzotična konačišta. Ništa se nije promenilo od vremena drevnih trgovaca na Putu svile, kojima je Kapadokija bila ključna stanica.

Foto: Фото: Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Putnik koji poželi da pešačeći obiđe Kapadokiju brzo otkriva turističku obmanu, da je reč o malom prostoru u okviru muzeja na otvorenom, za koje se plaćaju ulaznice. Prava Kapadokija je ogroman prostor između planina - vulkana Hasan, Erdžijas i Melendiz, čije su erupcije kamena, peska i lave stvorili njene fantastične pejzaže.

Posle celodnevnog tumaranja lavirintima ovog mističnog predela putnik otkriva i da ovdašnja stena nije mrtva materija. Noćima posle lutanja visokim hramovima, tajnim tunelima i vrtoglavim isposnicama, on sanja tajne odaje ispunjene ljudima koji šapuću molitve i pevaju himne Bogu. To je posledica bujice utisaka koji neprestano, sa svih strana, iz svake stene, preplavljuju putnika dovodeći ga u stanje sna na javi. Ljudi i kamen u Kapadokiji žive u simbiozi i oblikuju se međusobno.

ZATO su odavde došli utemeljivači hrišćanske dogme i najveći pravoslavni mistici, a u uskim dubokim kanjonima se i danas mogu naći otšelnici od sveta koji traže Boga. Jednoga smo otkrili u neprimetnoj uskoj i dubokoj klisurici Meškendir, na prostoru doline Goreme, čije ime znači "Nevidljivo mesto". Kada smo izašli iz suvog hodnika kanjona širokog oko tri metra, iznenadilo nas je proširenje sa voćanjakom i baštom, rajski vrt u pustoši. Ukazala se prva pećinica, stan domaćina, a zatim i druga druga, kuhinja - prodavnica gde je izložio smokve, bademe, suvo voće i povrće.

- Da, živim ovde cele godine - ljubazno je odgovorio Rešid, kuvajući nam kafu na gasnom rešou. - Sve na tezgi je iz moje bašte. Tražite stare crkve? Ne brinite, naći će one vas, kanjon ih je pun.

Pomno nas je posmatrao i neočekivano na poklon pružio knjižicu na engleskom s naslovom "Bog postoji". Nisam mogao da zaključim kojoj religiji pripada. Rešid se nasmešio i proniciljivo dobacio: "To nije knjiga o ljudima i religijama, već o Bogu. Neka vas vodi na vašem putu."...

METROPOLE

LAVIRINTI podzemnih gradova Kapadokije ukopani su i do osam spratova duboko u kameno tlo, kao onaj najveći u Dernikuju, u koji je moglo da stane 20.000 ljudi! Podzemne metropole i one ukopane visoko u vertikalne litice sačuvale su hrišćansko stanovništvo Kapadokije, u srcu Male Azije, do 1923, kada su Republika Turska i Grčka napravile razmenu stanovništva.

Ovde su kolonizovani balkanski Turci koji su u početku zazirali od ulaska u fantastične mravinjake u stenama na čijim su zidovima bili uklesani neobični krstovi, a naročito akustičnih hramova oslikanih "neverničkim" freskama.

Preporučujemo

Društvo

0 2

KOVID OPUSTOŠIO ISTANBUL: Reporter "Novosti" na deonici nekadašnjeg Puta svile od Balkana, preko Carigrada do Ankare i Kapadokije

01. 06. 2021. u 11:00

Društvo

1 2

“NOVOSTI” OSVOJILE "TVORCA" KAPADOKIJE: Reporter našeg lista na 3.260 metara visokoj koti svete planine Hasan Dag

28. 05. 2021. u 12:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije