Društvo

ODELA SA SENZORIMA ČUVAJU I VATROGASCE: Naši naučnici rade na poboljšanju bezbednosti rada u rizičnim profesijama

RAD vatrogasaca, rudara i radnika koji rade u opasnim uslovima, uskoro bi trebalo da bude bezbedniji.

ОДЕЛА СА СЕНЗОРИМА ЧУВАЈУ И ВАТРОГАСЦЕ: Наши научници раде на побољшању безбедности рада у ризичним професијама

Foto Tanjug

Tim naučnika, okupljenih u projektu "Gramulsen" koji finansira Fond za nauku, radi na konstrukciji senzora od grafena koji detektuju prisustvo opasnih gasova, a istovremeno mere temperaturu i vlažnost vazduha. Uređaj će biti lagan i fleksibilan, moći će da se zakači na odeću.

U razgovoru, za "Novosti", vođa tima prof. dr Marko Spasenović, viši naučni saradnik u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, kaže da je suština projekta razvoj senzora koji će moći da detektuje više parametara u isto vreme - vlažnost i temperaturu vazduha, uporedo sa prisustvom i koncentracijom nekog drugog gasa u vazduhu.

- Vatrogasci su idealni korisnici ovakvog uređaja, jer se kreću u okruženju gde ima i opasnih gasova i visokih temperatura - objašnjava prof. Spasenović.

- U budućnosti, naš uređaj će biti integrisan u odela ili čak vizire vatrogasaca, i slaće informacije o atmosferi u komandni centar, gde će pratiti razvoj požara i preduprediti eventualne opasne situacije. Osim vatrogasaca, senzor bi mogao da bude od koristi i za rudare, radnike u fabrikama gde postoji mogućnost curenja nekog gasa...

Dr Spasenović navodi da je za potrebe projekta odabrana detekcija ugljen-dioksida kao pokaznog gasa, ali u budućnosti to može biti i ugljen-monoksid, aceton, amonijak ili neki drugi opasni gas. Senzor koji razvijamo je mali, tanak i fleksibilan, zbog čega naučnici smatraju da će najpre naći upotrebu u oblasti takozvane nosive tehnologije, uređaja koji se nose u sklopu odeće.

Profesor Spasenović, ističe da su naši naučnici pre šest-sedam godina, počeli da prave tanke slojeve grafena na način koji se u svetu retko koristi, sa ciljem provere koliko je upotrebljiv u oblasti providnih provodnika, koji imaju primenu u ekranima na dodir.

Međutim, ispostavilo se da za tu primenu naš oblik grafena možda i nije najbolji, ali su zato postepeno otkrivali da materijal vrlo snažno reaguje na atmosferske gasove, pri čemu mu se menjaju električna svojstva.

- Naš minuli rad se odnosio na trajne promene na površini grafena prilikom izlaganja gasovima - objašnjava dr Spasenović.

- Mogli smo da merimo optička, električna i druga svojstva pre i posle nekog tretmana, ali nismo imali mogućnosti da merimo tokom izlaganja. Takođe, nismo imali mogućnost da kontrolišemo atmosferu u kojoj se nalazi senzor dok ga izlažemo nekom tretmanu.

Foto P. Milošević

Najkrupniji tehnološki koraci koje smo napravili tokom projekta "Gramulsen" se odnose upravo na kontrolu atmosfere, tačnije na relativnu vlažnost, temperaturu i koncentraciju određenog gasa.

On naglašava da je od presudnog značaja bila pomoć Fonda za nauku kroz program PROMIS, koja im je omogućila da nabave potrebnu opremu - klima komoru i aparaturu za mešanje gasova.

RADNO Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, Foto Privatna arhiva

- Mi sada u toku merenja možemo da kontrolišemo sve te parametre istovremeno, da bismo ustanovili na koji od njih naš senzor reaguje i na koji način - kaže dr Spasenović. - Radimo na poboljšanju osetljivosti senzora na ugljen-dioksid, a uporedo sa tim razvijamo i mehanizam selektivnosti - određivanja na koji parametar je senzor reagovao. Koliko ja znam, u svetu ne postoji sličan uređaj, prilagođen za nosivu tehnologiju.

TIM ISTRAŽIVAČA

TIM se sastoji od šestoro istraživača. Osim profesora Spasenovića, tu su još dvoje doktora nauka - Ivana Jokić i Milija Sarajlić, koji daju eksperimentalnu i teorijsku podršku.

- Imamo i tri doktoranda, na koje smo posebno ponosni, a to su Stevan Andrić, Marko Bošković i Jelena Stevanović - kaže dr Spasenović.

- Svi su na doktoratima pri Fakultetu za fizičku hemiju.

Zahvaljujući ovom projektu, Srbija je dobila Laboratoriju za testiranje gasnih senzora koja će, kada projekat bude priveden kraju, ostati osposobljena za testiranje bilo kog novog senzora na bilo koji gas.

VIZIJA Dr Marko Spasenović (prvi zdesna), sa svojim timom, Foto Privatna arhiva

- Kada dostignemo nivo kontrole koji sam zamislio, čak će i mnoge kolege iz inostranstva poželeti da testiraju svoje senzore kod nas. Već ima zainteresovanih.

Projekat "Gramulsen" biće završen sledeće godine, a Fond za nauku je za ove namene izdvojio više od 170.000 evra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta
Fudbal

0 7

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta

Praznici nam stižu. A za jedan takav, najradosniji među Hrišćanima, desio se najneverovatniji prekid jednog rata. I to svetskog. Ovo je priča o tome šta jedna fudbalska lopta može. Ili, zapravo... šta može ljudska sloboda, kada reši da je ne sputava tuđa glupost.

25. 12. 2024. u 15:49

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SMANJENJE SMRTNOSTI TRUDNICA I PORODILJA: Počinje dvogodišnji pilot projekat Ministarstva zdravlja i UNICEF-a
Društvo

0 0

SMANJENJE SMRTNOSTI TRUDNICA I PORODILJA: Počinje dvogodišnji pilot projekat Ministarstva zdravlja i UNICEF-a

U Srbiji, smrtnost majki u vezi sa trudnoćom i porođajem varira. Odnos broja umrlih majki za vreme trudnoće, porođaja i babinja (šest nedelja nakon porođaja) na 100.000 živorođenih iznosila je 14,9 u 2012. godini, da bi u 2021. godine bio zabeležen nagli skok na 22,5, verovatno zbog pandemije kovida. U 2023. godini smrtnost majki pala je na 9,8.

25. 12. 2024. u 19:48

Politika
Tenis
Fudbal
KIRJOS JE PROVOKATOR: Francuska teniserka bez dlake na jeziku

"KIRJOS JE PROVOKATOR": Francuska teniserka bez dlake na jeziku