NOVI DETALJI POLITIČKE POZADINE MAJSKOG PREVRATA: Susret sa istorijom, zavada među dinastijama - svi putevi velike zavere vodili u Beč

ČESTO se dešava da se viđenje o pojedinim događajima iz prošlosti, koje ima javno mnjenje, ili ih je stvarala istoriografija, ne podudara s onim šta se zapravo desilo.

Foto Arhiva

Iako je još u 19. veku čuveni nemački istoričar Leopold fon Ranke, pisao da zadatak istorije nije da sudi, već da prikaže "kako je to zapravo bilo", kako su događaji među sobom povezani uz razumevanje nacionalnih tendencija vremena u kojem su se dešavali, "objektivna istina" je povremeno isklizavala iz ruku naše istoriografije.

Jedan od takvih primera je svakako Majski prevrat 1903. godine, kada je dinastija Obrenovića, posle vladanja od gotovo pola veka, nestala u toku jedne noći. I, upravo u zavisnosti od istorijskog trenutka, menjao se i diskurs prema atentatu na kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu, koji će umnogome uticati na glavne tokove naše istorije.

POČAST Razglednica sa trijumfalnom kapijom u čast kralja Petra, Foto Arhiva

Igrom slučaja, a možda i nekom simboličnom idejom zaverenika, ubistvo Aleksandra i Drage dogodilo se na isti dan, 29. maja po starom kalendaru, u kojem je 35 godina ranije (1868) u Košutnjaku ubijen knez Mihailo Obrenović. Mnogo je istorijskih izvora koji ukazuju na to da je dinastija Karađorđević umešala prste, direktno ili indirektno, u Mihailovo, kao i u Aleksandrovo uklanjanje. A i u srpskom narodu se to tumačilo kao vraćanje "duga" za Karađorđevo ubistvo u Radovanjskom lugu, kada je "kum preko kuma skratio kuma za glavu i isporučio je u Stambol".

KRALjEVSKI par je ubijen u konaku, kraj novoga dvora. Ovo zdanje, kakve li slučajnosti, kupio je proterani knez Aleksandar Karađorđević 1842. od Stojana Simića, u to doba najbogatijeg čoveka u Srbiji. Decenijama potom biće stalno prebivalište vladara iz dinastije Obrenović i "gnezdo svih političkih obrta u Srbiji". Novi dvor, inače, u vreme kraljeva Milana i Aleksandra, služio je samo za svečanosti i zabave.

POSMATRAČ Ruski poslanik Nikolaj Valerevič Čarikov, Foto Arhiva

UČESNIK Austrougarski poslanik Konstantin Dumba, Foto Arhiva

Puč koji je izmenio tok srpske istorije izveli su: dva generala, četiri pukovnika, tri potpukovnika, tri majora, 30 kapetana, 47 poručnika, 13 potporučnika i pet civila. Godinama, u našem prosečnom doživljaju prošlosti, mozak zavere bio je jedan od poručnika

- Dragutin Dimitrijevića Apis! Okvir tumačenja zavere i atentata na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu uglavnom je bila knjiga Dragiše Vasića "Devetsto treća", po kojoj su začetnici i glavni akteri zavere bili mlađi oficiri: konjički poručnik Antonije Antić, pešadijski poručnik Dragutin Dimitrijević Apis, poručnik Milan Marinković, potporučnik Nikodije Popović i još trojica oficira. Oni su već 6. septembra 1901. po starom kalendaru, doneli odluku da kraljevski par bude ubijen.

NOVOOTKRIVENI dokumenti i istorijska građa koja je bila razasuta po mnogim arhivama i često nedostupna, bacaju sasvim novi pogled na ovaj događaj i razrešenje pitanja šta je pozadina atentata na kralja Aleksandra Obrenovića i kome je zapravo bilo u interesu da dovede Petra Karađorđevića na presto. Prema ovim saznanjima, pripreme za prevrat tekle su nešto drugačije nego što je to obično u našoj literaturi prikazivano. U memoarima Jovana Avakumovića, političara koji je bio predsednik Vlade i kod Obrenovića i kod Petra Karađorđevića, koji se nalaze u Arhivu SANU, piše da je prvi razgovor o uklanjanju Aleksandra i Drage bio obavljen u noći između 11. i 12. jula 1900. godine, i to u samom dvoru, u ađutantskoj sobi. U tom razgovoru, pored Avakumovića, učestvovali su još i general Vasilije Vasa Mostić, ljubimac kralja Milana, general Cincar-Marković, Laza Lazarević, pukovnik Leonidas Solarević i Damjan Popović, koji je tada bio ađutant kralja Aleksandra.

Po ovom izvoru razgovor je inicirao general Mostić, da bi preneo poruku kralja Milana da po svaku cenu spreči ženidbu Aleksandra Dragom Mašin.

U državnom arhivu u Beču postoji jedan vrlo značajan dokument, strogo poverljiv izveštaj od 28. aprila 1904. godine (RA, XIX), koji je otkrio istoričar Vasa Kazimirović. Reč je o specijalnom izveštaju austrougarskog poslanika u Beogradu koji je nastao na osnovu svedočenja jednog od vođa zavere, potpukovnika Petra Mišića. I ovaj izvor otkriva da je zavera protiv poslednjeg Obrenovića bila sklopljena mnogo ranije nego što se grupa mlađih oficira odlučila da likvidira suverena. U izveštaju austrijskog diplomate posebno se naglašava da je duša zavere bio Đorđe Genčić, ministar unutrašnjih dela u vladi dr Vladana Đorđevića, i da je on bio taj koji je insistirao na tome da "kralj Aleksandar i kraljica Draga moraju biti uklonjeni ili da se od svega dignu ruke". Uz Genčića, piše u ovom dokumentu, članovi glavnog zavereničkog odbora bili su general Jovan Atanacković, pukovnik Aleksandar Mašin, Petar Mišić, Leonid Solarević, Damjan Popović i Đoka Mihajlović. Ovo govori da glavni zaverenici nisu bili mlađi, već stariji oficiri.

Glavnokomandujući puča nije bio Apis već generalštabni pukovnik Aleksandar Mašin, vojnik koga su i političari poštovali. Bio je vojni izaslanik Srbije u Beču i na Haškoj konferenciji, poslanik na dvoru crnogorskog kneza, profesor na akademiji... On je bio i dever kraljice Drage, brat njenog prvog muža. Među prvima se okrenuo protiv kraljevskog para.

Nije nimalo slučajno što je u praskozorje 29. maja, oko četiri sata ujutru, poslanik Austrougarske u Beogradu, Konstantin Dumba, u pratnji vojnog atašea majora Pomiankovskog, prošao kroz kordon vojske oko dvora i sreo se sa pukovnikom Aleksandrom Mašinom. "Kao da je obavio kakvu generalštabnu igru, a ne izvršio prevrat, pukovnik Mašin je bio mrtav-hladan" - zapisao je u svojim memoarima Dumba.

DVE godine pre atentata, u Beču će se obreti Jaša Nenadović, sin bliske rođake Petra Karađorđevića, Caje, udovice konjičkog kapetana Mladena Nenadovića, neposrednog potomka čuvenih Nedovića, streljanog 1868. zbog saučesništva u ubistvu kneza Mihaila Obrenovića.

Jaša Nenadović je doputovao u Beč po nalogu Petra Karađorđevića, da bi stupio u kontakt sa austrougarskom vladom. Doneo je posebno ovlašćenje svog rođaka i budućeg suverena Srbije, napisano 28. novembra 1901. na francuskom jeziku. Pozivajući se na to ovlašćenje, Nenadović je 12. decembra iste godine priložio i pismo u kome je knez Petar izložio svoje političke stavove.

Istog dana u Ministarstvu spoljnih poslova Austrougarske sastavljen je poseban akt, u kojem se citira i pismo koje je Petar Karađorđević namenio ovom ministarstvu. U pismu otvoreno piše: "Od dobrog i iskrenog odnosa prema Austrougarskoj zavise vitalni interesi naše drage otadžbine... Ukoliko bih uz Božju pomoć i voljom srpskog naroda bio pozvan da stupim na presto Srbije, onda ću se u spoljnoj politici zemlje uvek držati navedenih stavova. Takođe bih najenergičnije pazio na to da sadašnji poredak na Balkanskom poluostrvu ostane očuvan."

Već sutradan po ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage, ministar spoljnih poslova Austrougarske, grof Goluhovski, rekao je francuskom ambasadoru u Beču "da je glavno, ne oblik događaja i način izvršenja samoga dela, nego da li je onaj koji vlada u Srbiji u dobrim odnosima sa Austrijom ili ne".

Odmah po dolasku na presto Petar Karađorđević je austrijskom caru 17. juna 1903. poslao telegram sledeće sadržine: "Ja ću ići stopama moga oca i nadam se doneti svojoj zemlji slobodu i sreću. Ja molim V. V. da ima on dobra raspoloženja prema meni, kakva je imao do smrti za moga oca. Ako me time udostoji, izvršenje mojih novih dužnosti biće mi lakše, a ja imam čvrstu nameru i uverenje da ih zaslužim."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije