FELJTON - KAPITULACIJA NAJGORE REŠENJE: U seobi države studenički monasi poneli su mošti prvog kralja iz dinastije Nemanjić

SRPSKA Vrhovna komanda izdala je, konačno, 25. novembra u Prizrenu, zvanično naređenje o povlačenju vojske preko Crne Gore i Albanije. Komandantima armija data su uputstva o pravcima i načinu povlačenja. Glavnina, koja se sastojala od Prve, Druge, Treće armije i trupa odbrane Beograda, trebalo je da se kreće pravcem Peć, Andrijevica, Podgorica, Skadar.

Kralj Petar na volujskim kolima napušta Srbiju / Foto Arhiv Beograda

Pritom, Druga armija ići će ka Andrijevici preko Rugova i Velike, dok će se Treća armija i Odbrana Beograda kretati preko Rožaja i Berana. Prva armija trebalo je da svima štiti odstupnicu i da se potom ka Andrijevici povuče preko Rožaja i Berana.

Trupe Novih oblasti povlačiće se od Đakovice i Prizrena ka Vezirovom mostu. Odatle će se jedan njihov deo kretati preko Puke ka Skadru, dok će se drugi povlačiti preko Orošija ka Lješu. Timočka vojska kretaće se od Prizrena ka Ljum Kuli, Piškopeji i Debru. Pod komandu komandanta Timočke vojske biće stavljeni Bitoljska divizijska oblast i Albanski odred, sa štabom u Debru. Njen zadatak biće da zauzme Gostivar i Prilep, da stupi u vezu sa Francuzima i Solunom, da štiti odstupnicu trupama Novih oblasti i da se, potom, u slučaju potrebe, povuče pravcem Elbasan, Tirana, Drač.

U POSEBNOM naređenju svim komandantima operativnih jedinica, izdatom 25. novembra u 23 časa, Vrhovna komanda je dala obrazloženje odluke o povlačenju kroz Crnu Goru i Albaniju. Komandanti su upozoreni da su "kod naše vojske moral i disciplina popustili, a vera u spas Otadžbine izgubljena" i da se, za vreme predstojećeg povlačenja kroz Albaniju i Crnu Goru mora sprečiti "još veća klonulost i rasulo kod trupa, kao i rasturanje i predavanje neprijatelju u većim razmerama". Da se to ne bi dogodilo, "potrebno je da se vojnicima objasni cilj ovoga našeg povlačenja i da se oni ubede o njegovoj potrebi". Potom je navedeno kako bi demoralisanoj vojsci trebalo tumačiti motive i ciljeve povlačenja:

"Kapitulacija bi bila najgore rešenje, jer se njome gubi država, a naši saveznici bi nas sasvim napustili, i onda ne bi imao ko o nama da vodi računa, da nas snabdeva novcem, oružjem i svima potrebama, niti da zastupa naše interese. Mi bismo bili sasvim izgubljeni. Jedini je spas iz ove teške situacije, povlačenje na Jadransko primorje. Tu će se naša vojska reorganizovati, snabdeti hranom, oružjem, municijom, odelom i svima ostalim potrebama, koje nam šalju naši saveznici, te ćemo opet predstavljati jednu činjenicu, sa kojom će naši saveznici morati računati. Država nije izgubila svoje biće, ona i dalje postoji, i ako na tuđem zemljištu, dokle god je tu vladalac, vlada i vojska, pa ma kolika njena jačina bila. Gotovost saveznika, da nas do kraja izdrže i neiscrpna njihova snaga na kraju će slomiti zajedničkog neprijatelja, a naša će Otadžbina opet biti slobodna i uvećana. Ubedite sve, da je ovo povlačenje državna potreba, spas države, i da je u ovom teškim danima naš spas u istrajnosti, strpljenju i krajnjem požrtvovanju sviju nas, sa verom u konačan uspeh naših saveznika i da s toga treba istrajati do kraja."

U NAREĐENjU Vrhovne komande jasno su se videli nepoverenje u saveznike i zavisnost od njihove volje. Ukoliko bi kapitulirala, Srbija, očigledno, nije smela da se pouzda u njihovu lojalnost. Odluka o nastavljanju povlačenja bila je, dakle, posledica neprijateljske invazije, ali i straha od saveznika.

Srbi su i dalje verovali da će im saveznici priteći u pomoć, makar i na albanskom primorju. Kada budu izbili na puste obale Jadrana, pokazaće se da čak ni ta vera nije bila zasnovana na realnoj proceni savezničke politike.

U naređenju se naglašavalo i da je glavni uzrok povlačenja bila potreba da se sačuva država. Tvrdilo se da su kruna, vlada i vojska bili značajniji od teritorije. "Spas države", "oslobođenje i uvećanje Otadžbine" - to su bili ideali za koji su se podnosile ljudske žrtve.

Sutradan, 26. novembra, Srbiju su napustile vlada i Vrhovna komanda. Regent je albansku granicu prešao uveče 27, a kralj Petar 28. novembra, u trenutku dok su se Bugari nalazili na samo osam kilometara od Prizrena. Svi su u Albaniju ušli kod Žura, krećući se dolinom Belog Drima, od Prizrena ka Ljum Kuli.

U PRIZRENSKOJ bogosloviji, na tlu Srbije, ostala je, sakrivena, kruna kralja Petra. Dnevnička beleška od 24. novembra, nastala pošto se saznalo da se Sarajeve trupe konačno vraćaju u Solun, pokazuje kakve je zaključke iz svega što se dogodilo izveo srpski kralj: "Dobili izveštaj da se Francuzi vraćaju (u) Solun, bojeći se da ih Grci ne napadnu. A Rusi se još koncentrišu i nema nade da će skoro početi napad. Možda na kukovo leto ili Paques ou la Trinite, kao što Marlborought. - Jadna Srbijo na koga si polagala! Stara srpska poslovica. "U se i u svoje kljuse" na nikog više i nikad. - Bar da nam nisu obećavali sami. Mi (j)im tražili nismo ali smo (j)im ludo poverovali! Ali majko Srbijo tvoj te Bog čuva i neće dozvoliti da tako hrabar i velikodušan narod propada krivicom tako zvani nepozvani prijatelja."

Saveznički poslanici napustili su Prizren već 20. novembra. Posle mukotrpnog pešačenja kroz blato, od Đakovice do Dečana, kroz preteća albanska naselja, stigli su u manastir Visoki Dečani. Tu su saveznički poslanici proveli mirnu noć, prisustvovali jutarnjoj službi i ostavili priloge kraj ćivota sa moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog. Ujutru su se vratili ratnom metežu i nastavili put ka Peći.

U PEĆKOJ patrijaršiji nalazio se, od 14. novembra, poglavar srpske crkve, arhiepiskop beogradski i mitropolit Kraljevine Srbije, Dimitrije Pavlović. I on je, zajedno sa episkopom veleško-debarskim Varnavom Rosićem, krenuo u izbeglištvo. Putnike je u Patrijaršiji dočekao i pećki mitropolit Gavrilo Dožić.

Tu su se, međutim, nalazile i mošti Svetog kralja Stefana Prvovenčanog, koje su u seobu poneli studenički monasi. Mošti prvog kralja iz dinastije Nemanjić imale su ogromnu kultnu vrednost, ali i simbolično značenje za nacionalnu svest Srba. Vožd Karađorđe, deda kralja Petra, čuvao ih je za vreme Kočine krajine, u njihovoj seobi od manastira Studenice do Beograda.

Stanislav Krakov je u Prištini video ćivot Svetog kralja Stefana Prvovenčanog i studeničke monahe:

"Dvanaest kaluđera manastira Studenice, divnog arhitektonskog spomenika iz 13. veka, spasavali su mošti Stefana Prvovenčanog, prvog srpskog vladara koji je poneo kraljevsku krunu u doba kad se u Francuskoj sveti Luj rodio. Sada su njegove mošti nosili u izgnanstvo. I istorija je napuštala Srbiju."

SUTRA: POVLAČENjE ILI PROTIVOFANZIVA

Preporučujemo

Feljton

0 1

ISTORIJA SRBIJE PRED OČIMA: Ministri su put od Kosovske Mitrovice do Prizrena prešli vozom i kolima

12. 03. 2021. u 18:00

Feljton

2 2

POJAVIO SE ČETVRTI NEPRIJATELj: Srpska vojska na Kosovu bila je opkoljena sa svih strana

11. 03. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

PROTIVUDAR KOD LESKOVCA: Nemci i Bugari su sprečeni da srpsku vojsku opkole u dolini Toplice i Jablanice

10. 03. 2021. u 18:00

Feljton

0 1

BORBENI VOJVODA ŽIVOJIN: Ulazak Bugara u Kačanik zaustavio je Mišićevu ofanzivu

09. 03. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

UZ SAVEZNIKE - ODANO I VERNO: Srbija, iako se našla u vrlo teškom položaju, odbila je separatni mir sa neprijateljem

08. 03. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

POVLAČENjE NA DVE MORAVE: Strah saveznika da Srbija ne potpiše separatni mir

07. 03. 2021. u 05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije