SAČUVAN JE OBRAZ BEOGRADA: Jauk i piska nevine dečice prolamaju se kroz ruševine

Miloš Ković

01. 03. 2021. u 18:00

U RANO jutro 8. oktobra, iako nepobeđeni, branioci Ade Ciganlije morali su da se povuku na desnu obalu Save i da potope svoju rečnu flotilu. Nisu, ipak, uspeli da sruše most koji je spajao Adu sa obalom, čime je bio otvoren put za nastavak daljeg proboja nemačke pešadije. Ona će, napredujući ka Banovom brdu i Čukarici, zapretiti da odseče branioce na dunavskim obalama od ostatka srpskih trupa.

САЧУВАН ЈЕ ОБРАЗ БЕОГРАДА: Јаук и писка невине дечице проламају се кроз рушевине

Srpska vojska odbija desant neprijatelja

Đorđe Roš je opisao trenutak u kome je, pod vatrenom zaštitom dva monitora, počelo iskrcavanje austrougarske 59. divizije na Dunavski kej:

"Istovremeno pojavio se iz Dunavskog rukavca, vučen sa dva motorna čamca, veliki pontonski most sa dva bataljona pešadije, uz strahovito urlikanje i viku. Ostatak naše artiljerije bolno i u agoniji naprezao se, da sa svojim pogocima odvoji po koji pontonski čamac, koji je zatim uz lelek i kuknjavu svoje ranjene posade bivao nošen tokom reke. Pod zaštitom monitora pontonski most je ubrzo bio postavljen i dva bataljona izvršila su desant na Dunavski kej posle kratkog i očajnog gušenja, posle koga je nastala neka jeziva tišina."

Komandant Sremskog dobrovoljačkog odreda poručnik Ignjat Kirhner brzo je dobio vest da je neprijatelj, napredujući od Dunavskog keja, izbio na najvažniju barikadu branilaca, na nasip železničke pruge koja je spajala železničku stanicu i Beogradsku klanicu i da se probijao prema Jaliji, pretežno jevrejskom kraju grada, oivičenom današnjim ulicama Mike Alasa, Cara Dušana, Tadeuša Košćuška i Dubrovačkom.

ŽIVAN Kezić, potporučnik u Sremskom dobrovoljačkom odredu i pisac verovatno najupečatljivijeg memoarskog zapisa o borbama za Beograd 1915, živo je opisao pokret sa Kalemegdana ka Dunavu i stupanje u borbu:

- Krete se Odred, izađe na Veliki Kalemegdan, zatim pored kafane "Srpski kralj", pored realke, uhvatismo ulicu Cara Uroša i kroz kišu čelika pođosmo niz brdo ka Jevrejskoj mali. Uz put trpimo gubitke. Ali ćute i ranjeni i kontuzovani; nijedan se glas ne čuje. Jedino se gledalo, da se što pre dočepamo železničke pruge i Dunavskog keja. Sjurismo se u jednu avliju koja gleda na prugu, skupismo se i, pošto smo se uredili za napad, kretosmo kao tigrovi. Hrabri dobrovoljci bez i jedne reči, bez pucanja i larme, poskidaše bajonete sa svojih pušaka, povadiše kame iz tozluka, strašne četvrtaste bombe odšrafiše i na znak pištaljke zasvetli cela linija pored železničke pruge kao munja pred veliku buru. Nastade bljesak, zatim potmula tutnjava, odmah zatim zatrese se zemlja, pa i cela jevrejska Mala. Začu se jedno kratko ali gromko: "Ura!" Nasta klanje i jauk. Za minut jedan stiša se sve.

ENGLEZI SE DIVE SRBIMA

POD komandom kapetana Aksentija Katića, britanska baterija na Velikom Vračaru štitila je Dunavski kej, potapala neprijateljske čamce i tukla neprijatelja na drugoj strani reke. Vodnik Čarls Pirs je, u izveštaju za admirala Trubridža, pisao da su Srbi u borbi bili "zaista sjajni", da je jedan srpski artiljerac "izazvao beskrajno divljenje" britanskih članova posade kada je hladnokrvno, usred neprijateljske paljbe, napustio zaklon da bi im doneo porcije pasulja. Englezi su bili iznenađeni kada je kapetan Katić sa njima, običnim srpskim i engleskim vojnicima, delio svoja sledovanja hrane.

HRABRI dobrovoljci postadoše gospodari železničke pruge na liniji od kafane "Zlatni šaran" pa sve do "Knez Mihailovog venca". Naš posao je završen. Levo i desno od nas ispraviše se linije odbrane, uhvatismo vezu i tada otpoče strašna i nezapamćena borba.

Neprijatelj, videći da je našim braniocima na Dunavskom keju pristiglo pojačanje, udvostruči brzinu oko prevoženja, uvede u dejstvo pored dva, još tri monitora, i otpoče da bije frontalnom i bočnom vatrom. Bije nas artiljerijom sa Bežanijske kose, sa monitora, sa Borčanske Ade i iz sviju bara oko Ovče i Borče... "Male i slabe jevrejske kućice, skoro čitave dižu se u vazduh. Jauk i piska nevine dečice prolama se kroz ruševine. Čujemo ih, ali smo nemoćni da im pomognemo. Neprijateljski aeroplani kruže više nas kao ptice zloslutnice, spuštaju se sasvim nisko, čujemo njihovo kloparanje, ali usled dima i prašine od ruševina ne vidimo ih, niti ih možemo gađati iz pušaka. Čim naprave krug na nekom mestu, odmah se ospe čitava kiša teških i lakih topova. Austro-Nemci prevoze svoju vojsku svim mogućim sredstvima, počev od običnih ribarskih čamaca, pa sve do čeličnih monitora sa šlepovima pored sebe. Ceo tok Dunava prepun plovećih objekata; crne se na vodi kao divlje plovke."

KOD Kule Nebojše i na Dunavskom keju, Austrougari su, prikovani uz obalu, zapali u težak položaj. Zapadno od Kule Nebojše zarobljeno je jedno njihovo veće odeljenje. Saterivani su u reku, dok njihova artiljerija nije mogla da im pomogne zbog blizine i izmešanosti sa redovima srpskih branilaca. Srpska, britanska i ruska artiljerija tukle su, sa Velikog Vračara i Kalemegdana, po pontonima na reci i jedinicama koje su na ostrvu Kožara čekale na ukrcavanje. Živan Kezić je, pošto je Ignjat Kirhner teško ranjen, preuzeo komandu nad Sremskim odredom:

"Juriš za jurišem vrši se. Kako koji deo neprijateljske vojske pređe preko Dunava i iskrca se na obalu Jalije, komanduje se: 'Napred!' Sateramo ih u blato, pobijemo dobar deo, ali gomile su gomile! Ginu, ali se popunjavaju. Mi smo sve manji i manji, neprijateljski redovi i artiljerija sve mnogobrojniji."

U POMOĆ braniocima stigli su jedna inženjerijska četa i, potom, Odred beogradskih žandarma. Oko 15.00, dok su se Srbi spremali za odlučujući juriš, iskrcane bataljone 59. divizije spasao je opšti napad monitora koji su se približili obali i osuli paljbu po braniocima. Onesposobljena je ruska baterija od 75 mm u Donjem gradu.

Izgubivši podršku svoje artiljerije, branioci su uporno, ali uzalud jurišali na neprijateljske redove. Đorđe Roš će, po sećanju, zapisati govor koji je, pre kontranapada dogovorenog za 15.00, održao major Dragutin Gavrilović pred ostacima svog Drugog bataljona Desetog puka, Sremskog dobrovoljačkog odreda i žandarma. Nema razloga da se sumnja da je major Gavrilović tada održao veliki govor, ali njegov sadržaj predstavlja naknadnu rekonstrukciju, iz 1931. godine, jednog talentovanog pisca, Đorđa Roša. On ipak, iz pera svedoka i učesnika, lepo odražava ideale i stanje svesti branilaca:

"TAČNO u tri časa neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. - Obraz Beograda, naše prestonice ima da bude svetao. Vojnici!... Junaci!... Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više da se brinete za živote vaše koji više ne postoje. Zato napred u slavu!... Za kralja i otadžbinu. Živeo kralj!... Živeo Beograd!..."

Đorđe Roš je u ovom napadu teško ranjen, a neposredno posle toga ranjen je i major Dragutin Gavrilović.

Uveče su na Dunavski kej počeli da pristižu prvi bataljoni 14. puka Timočke divizije. Ona je već u 9 ujutru krenula iz Sopota ka beogradskom frontu, ali je samo 14. puk poslat železnicom. Ni bataljoni 14. puka nisu mogli da promene odnos snaga na Dunavskom keju, ali su učvrstili redove branilaca na železničkom nasipu. Sve do mraka Austrougari nisu mogli da nastave sa iskrcavanjem; više od dve trećine pontona nije uspelo da se dočepa srpske obale.

SUTRA: SRBIJA JE PREPUŠTENA SUDBINI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

LOŠE VESTI ZA SINERA: Prvo doping afera, a sada i ovo