NEŽELJENA ULOGA BEOGRADA: U jesen 1915. znalo se da će Srbiju napasti snage tri države

Miloš Ković

14. 02. 2021. u 18:00

BEOGRAD je, u vreme izbijanja Velikog rata, u julu 1914, bio prestonica male zemlje u velikom usponu. Kraljevina Srbija je, prema statistikama iz 1901, imala najveći prirodni priraštaj u Evropi; uoči Velikog rata imala je oko 4.550.000 stanovnika.

НЕЖЕЉЕНА УЛОГА БЕОГРАДА: У јесен 1915. знало се да ће Србију напасти снаге три државе

Podmornica "Jadar" na Savi

Bila je ponosna na svoj demokratski politički poredak i na pobede svoje vojske u tek završenim balkanskim ratovima. Sa više od 90.000 stanovnika, Beograd je grabio napred, u želji da sustigne srećnije evropske prestonice, koje su vekovima bile pošteđene ratova i razaranja. Iako se nije mogao porediti sa Parizom, Londonom ili Berlinom, te 1914. Beograd je bio pravi evropski grad - po svojoj samosvesnoj, vitalnoj i obrazovanoj građanskoj klasi, po svojim naučnim i umetničkim dostignućima, po materijalnim ugodnostima i tehnološkim novotarijama koje je nudio svojim samosvesnim stanovnicima.

Prvih dana oktobra 1915, Beograd je, međutim, bio uništeno i opljačkano stratište. Već 28. jula 1914, pripala mu je neželjena, svetsko-istorijska uloga. Prvi svetski rat počeo je toga dana, napadom Austrougarske na civilne i vojne ciljeve u Beogradu. Tada je Beograd izgubio i status prestonice - kralj Petar, regent Aleksandar, vlada Nikole Pašića, Narodna skupština i svi ključni organi vlasti preselili su se u bezbedniji Niš. Od jula 1914. do početka oktobra 1915, poginulo je, umrlo, ili iz Beograda pobeglo skoro dve trećine njegovog predratnog stanovništva.

OKO 8.000 - 10.000 Beograđana, koji su 1914. godine ostali u gradu, iskusili su "civilizatorsku misiju" Austrougarske: artiljerijsko razaranje celih stambenih četvrti u najužem gradskom jezgru i masovnu pogibiju žena, dece i staraca, na ulicama ili u podrumima, gde su uzalud pokušavali da se sakriju od neprijateljske teške artiljerije. Za vreme trinaestodnevne okupacije, početkom decembra 1914, Beograđani su vešani nasred Terazija, masovno odvođeni u koncentracione logore na teritoriji Austrougarske, gde se umiralo od gladi i bolesti, podvrgavani iznenadnim i pogromima u kojima su, kao u onom najgorem, 13. decembra 1914, muškarci hapšeni, a žene silovane.

POBEDNIČKA SLAVA SRBIJE

SRBIJA je iz ratne 1914. godine izašla iscrpljena i razorena, ali ovenčana pobedničkom slavom. Njenu potonju sudbinu odrediće, međutim, zbivanja koja će se odigrati daleko od Cera, Maljena i Suvobora. Dve činjenice bile su od ključnog značaja. Prvo, 1915. godine najvažnije borbene operacije preneće se sa zapada na istok i jugoistok Evrope. I drugo, u njima će Antanta trpeti uzastopne poraze, dok će Centralne sile ići iz pobede u pobedu.

Vojska drevne, srednjoevropske monarhije pljačkala je i otimala doslovno sve čega je mogla da se domogne - od umetničkih dela i kulturnih dobara u Narodnom muzeju, na Dvoru i Univerzitetu, preko svilenih jorgana i finih jastuka iz porodičnih kuća Beograđana, do sekira, ašova i buradi iz ubogih zanatlijskih radnji; pljačka je dostigla vrhunac u danima panike i bekstva okupatora pred srpskom vojskom. Ono što nije moglo da bude odneseno, bez vidljivog povoda je uništavano.

MEĐUTIM, sve to, nije moglo da se uporedi sa užasima koji su Beograđane i Srbe tek čekali. Već u septembru 1915. pouzdano se znalo da će Srbiju napasti udružene snage tri države: Nemačke, Austrougarske i Bugarske. Francuski i srpski piloti, koji su se svojim aeroplanima zaletali u neprijateljsku teritoriju sve do Bačke Palanke i Vršca, javljali su o masovnom, pretećem pokretu nemačke i austrougarske vojske prema Dunavu i Savi. Svakoga dana tu su nicali novi ratni logori. Srpska vlada i Vrhovna komanda uzalud su molili Petrograd, London i Pariz da odobre brz napad na Bugarsku, čime bi se sprečila opasnost iznenadnog udara Bugara u leđa srpske vojske, dok se ova bude borila sa Nemcima i Austrijancima. Saveznici su čak pretili Srbiji da, ako to učini, više neće moći da računa na njihovu podršku; oni su se još nadali da će Bugarska stati na stranu Antante, ukoliko im pođe za rukom da nagovore Srbiju da joj preda deo svoje teritorije u Makedoniji.

Beograđani koji, uprkos svemu, nisu napustili grad, od 25. septembra 1915. ponovo su trpeli svakodnevne artiljerijske i avionske napade. Oko 14.00, 5. oktobra 1915, iznad Beograda se pojavio nemački avion, koji je navodio artiljerijsku paljbu. Bila je to korekcija vatre, "napipavanje" ciljeva pre konačnog, pravog napada, na koji se nije dugo čekalo. Teška artiljerija dejstvovala je po Beogradu sa Bežanije, iz Zemuna, Borče, Ovče, od Pančeva i sa austrijskih monitora, oklopljenih brodova na Savi i Dunavu. Dok su civili bežali u podrume, zgrade su se rušile u paramparčad.

SUTRADAN, 6. oktobra u 14.00, počela je vatrena priprema pešadijskog napada dve carevine, Nemačke i Austrougarske, na srpsku prestonicu. Beograd je razaran sa takvom temeljitošću, da je samo toga dana na njega palo oko 30.000 artiljerijskih projektila. Tuklo ga je 338 topova, među kojima je bilo 38 baterija teškog i sedam najtežeg kalibra. Nikakav podrum, ni sklonište, nisu mogli da sačuvaju Beograđane od "Debele berte", nemačkog merzera kalibra 420 milimetara. Sa Dunava i Save po gradu su, svojim topovima, dejstvovali i monitori. Najžešće su tučeni rovovi branilaca pored Save i Dunava i ciljevi na Gornjem i Donjem kalemegdanskom gradu, Adi Ciganliji, Banovom brdu, Čukarici, Topčiderskom brdu.

Porazbijani su reflektori, koji su braniocima omogućavali da otkrivaju neprijatelja, prekinuto je snabdevanje električnom energijom, uništene su telefonske veze. Kada je pao mrak, ruševine Beograda, u kojima su se krili izranjavljeni civili, bile su osvetljene samo požarima iz kojih je sukljao crn, zagušljiv dim. Sa druge strane Dunava i Save, preko 64.200 nemačkih i austrougarskih vojnika čekalo je znak za napad. Bili su svrstani u dva korpusa, 22. nemački i Osmi austrijski, u sastavu Treće austro-nemačke armije, pod komandom austrougarskog generala Hermana Keveša fon Kevešhaze.

TRUPAMA odbrane Beograda, na frontu koji se pružao od Ostružnice do Grocke, po dubini sve do Torlaka, komandovao je general Mihailo Živković, zvani Gvozdeni. One su bile višestruko oslabljene pomeranjem srpskih trupa ka bugarskoj granici. Imale su 77 topova, različitih sistema i kalibara, ali glavninu teške artiljerije, sa izuzetkom dve srpske haubice na Topčideru, činile su savezničke misije - osam britanskih, dva ruska i dva francuska topa.

Branioci su imali i malenu, improvizovanu rečnu flotilu, sa jednom dobro naoružanom britanskom šalupom, ruskim brzim motornim čamcem, srpskim oklopljenim parobrodom, četiri srpska motorna čamca, više dereglija i oko stotinu čamaca. Francuski i srpski borbeni avioni premešteni su na istok. Nebo iznad Beograda pripadalo je neprijatelju. Dok je, 6. oktobra 1915. noć padala na razrušeni grad, oko 16.000 branilaca, koji su izdržali uragansku artiljerijsku vatru, čekali su iskrcavanje šestostruko jačeg neprijatelja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SUPERŠUT OTVARA VRATA HUMANOSTI – „POGLED SRCEM“ STIGAO I DO „ANĐELA“ IZ UŽICA