ČISTKA NEPODOBNIH PROFESORA: Od 1944. do 1952. iz fakultetske nastave udaljeno je ukupno 24 nastavnika svih zvanja zbog političkih razloga

GENERACIJA rođena neposredno posle Prvog svetskog rata, nekako u vreme početka rada Medicinskog fakulteta u Beogradu upisivala je studije medicine u jesen 1940. godine, a pre kraja njihove prve, brucoške godine počeće Drugi svetski rat.

Profesor Aleksandar Kostić sa suprugom Smiljom

Profesor dr Branko Radulović ispričaće decenijama kasnije da je baš ta generacija koja je rasla i uzdizala se u veoma teškim uslovima, bila najmasovnija generacija na medicini od početka rada fakulteta:

- Za 795 novoupisanih studenata mesta u amfiteatru Fiziološkog instituta nije bilo dovoljno... i zaista nismo još pošteno ni zagrejalii naše studentske klupe... a već smo bele mantile zamenili za radna, ratna i zarobljenička odela...Na prozivci po završetku rata našla su se svega 342 studenta. U jesen 1945. generacija je nastavila studiranje na drugoj godini Medicinskog fakulteta, u veoma teškim uslovima, razorenih i oštećenih institucija fakulteta. Od 349 studenata koji su se posle rata vratili na fakultet, diplomiralo je 319 lekara.

Univerzitet u Beogradu imao je u to vreme osam fakulteta. Medicinski je trebalo da počne sa radom 1. aprila 1945, ali to će biti tri meseca kasnije. Ukupan broj nastavnika je u odnosu na 1941. smanjen sa 155 na 92, na fakultetu je posle rata zaposleno i 10 bivših partizana prvoboraca, budućih profesora.

PROFESORKA Svetlana Veljković zabeležila je da je Medicinski fakultet, počinjući ponovo da radi 1. juna 1945, Univerzitetu prijavio da ima mesta za 600 studenata medicine i 200 farmacije, ali je primljeno ukupno 1.200, zbog velike potrebe za lekarima, ali pod uslovom da se poveća nastavni prostor i broj osoblja.

Zgrade koje je fakultet koristio pre rate oštećene su, oprema opljačkana, ali se u ono što je ostalo uvukla politika. U jednom izveštaju 1946. godine navodi se da se na Fakultetu opaža "organizovani rad neprijatelja, koji izgleda imaju veze i sa profesorima, dok je rad komunista na fakultetu dosta slab, a uticaj Ozne vidan".

U prvi semestar 1947/48. Medicinski fakultet je upisalo 896 studenata. Te školske godine prijavljeno je 10.567 ispita, od kojih je položeno 67,6 odsto, palo -8,9, odustalo -23,5. Počele su da se uspostavljaju naučne veze sa inostranstvom. Ser Harold Gils, profesor plastične hirurgije u Londonu, bio je gost Kongresa za zaštitu narodnog zdravlja FNRJ, održao je četiri predavanja na Medicinskom fakultetu. Docent Čedomir Plavšić učestvovao je na Međunarodnom kongresu o proučavanju reumatizma u Kopenhagenu. Profesor dr Jevrem Nedeljković učestvovao je u Parizu u radu Lige protiv tuberkuloze, i bio na kongresu povodom be-se-že vakcinacije. Profesor Milivoje Kostić bio je na kongresu hirurga u Londonu, a Siniša Tasovac na kongresu ginekologa u Parizu.

SA OBNAVLjANjEM nastave na Fakultetu se tih posleratnih godina paralelno odvijao i "nevidljiv, ali veoma efikasan proces uklanjanja ideološko-politički nepodobnih nastavnika". Sud časti je u maju 1945. uklonio sa Univerziteta 37 nastavnika, od kojih su četiri bila sa Medicinskog fakulteta - dva vanredna profesora: Lazo Stanojević i Dimitrije Tihomirov, i dva privatna docenta: Stevan Ivanić i Žarko Milovanović. Oni su sredinom juna 1945. otpušteni iz državne službe, bez prava na prinadležnosti.

Godinu kasnije u zemlju se vratio profesor Ranko Stanković, jedan od nastavnika Univerziteta koji se protivio potpisivanju Trojnog pakta, zbog čega je 1941. otpušten i interniran, ali je dekanat odbio da ga vrati na posao, a kasnije je uhapšen i osuđen na devet godina robije.

U svojoj hronici Medicinskog fakulteta prof. Slađana Veljković beleži da je za najistaknutijeg neprijatelja na fakultetu smatran profesor Aleksandar Kostić, zbog suprotstavljanja novoj vlasti.

Prvo uklanjanje nepodobnih profesora sprovedeno je u zimu 1948/49. kada su sa dužnosti, a potom i Fakulteta, uklonjeni - Vojislav Arnovljević, Dušan Borić koji je kasnije vraćen i izabran za redovnog člana SANU, Svetislav Barjaktarević, šef katedre za ginekologiju i akušerstvo. Neprijatelja je, kako je u svojoj hronici zabeležila prof. Slađana Veljković, bilo raznih - aktivni i pasivni neprijatelji, koje je trebalo odstraniti.

ČISTKA je nastavljena u decembru 1949. i to pod velikim uticajem Rezolucije Trećeg plenuma Centralnog komiteta KPJ. Početkom 1952. godine Partija se konačno obračunala i sa "najvećim neprijateljem na Medicinskom fakultetu, prof. dr Aleksandrom Kostićem, koji je istupao protiv nove vlasti: zalagao se za tajno glasanje, bio protiv primene kriterijuma političke podobnosti pri izboru nastavnika, nije pristajao na kompromise".

On je politički "raskrinkan" na otvorenom sastanku kojem je prisustvovalo 200 nastavnika medicine, a uskoro je bez obrazloženja sa fakulteta izbačena i njegova supruga prof. Smilja Kostić. Ona je bila pedijatar, prva žena docent Medicinskog fakulteta. Sa Aleksandrom je imala dva sina, Ivana Vanju koji je poginuo u četnicima i Vojislava Vokija, poznatog kompozitora. Nekoliko godina kasnije pozvana je da se vrati na Fakultet, ali je odbila.

Zbog izuzetnog zalaganja za primenu be-se-že vakcine u suzbijanju tuberkuloze kod dece na prostorima posleratne Jugoslavije, predsednik Francuske Republike je 1952. godine dr Smilju Kostić Joksić odlikovao Nacionalnim ordenom Legije časti. Tom prilikom joj je u znak posebnog poštovanja darovao i broš sa inicijalima BCG od brilijanata.

U VREME te respresije, iste 1952, zbog političkog držanja prerano je penzionisan i profesor Jevrem Nedeljković, predsednik Komisije za obnovu Univerziteta, i prvi dekan Medicinskog fakulteta posle oslobođenja.

Zabeleženo je u arhivama da je najveća čistka sprovedena 1953. i 1954. U akciji udaljavanja nepodobnih nastavnika učestvovali su i studenti. Iako su mnogi ostali na klinikama, i postali članovi SANU, partiji je bilo važno da ih udalji sa fakulteta, gde su stari "buržoaski intelektualci", i nepomirljivi protivnici novog poretka, politički negativno uticali na formiranje mladih socijalističkih lekara. Srpsko lekarsko društvo sakupilo je podatke da su od 1944. do 1952. godine kao politički nepodobni udaljeni iz nastave ili obeleženi kao nepodobni: jedan osnivač Fakulteta, dva akademika, 12 profesora, četiri docenta, dva asistenta, ukupno 24 nastavnika svih zvanja.

Preporučujemo

Feljton

2 2

PATRIOTIZAM STUDENATA MEDICINE: Među 150 uhapšenih intelektualaca u novembru 1941, bilo je oko 30 profesora Univerziteta u Beogradu

28. 12. 2020. u 18:00

Feljton

3 5

ZAČETNICI SRPSKOG ZDRAVSTVA: Milan Jovanović Batut, Vojislav Subotić i Đorđe Joanović - bili su tri kamena temeljca Medicinskog fakulteta

27. 12. 2020. u 17:44

Feljton

0 2

OSPORAVANjA NOVE USTANOVE: Stjepan Radić hteo da zatvori Medicinski fakultet u Beogradu

24. 12. 2020. u 18:00

Feljton

0 2

TEKOVINE RATA SKUPO PLAĆENE: Prvi dekan Medicinskog fakulteta bio je dr Milan Jovanović Batut

23. 12. 2020. u 16:38

Feljton

0 0

DILEMA IZMEĐU TOPOVA I ZDRAVLjA: U martu 1914. potpisana je odluka o osnivanju fakulteta

22. 12. 2020. u 18:00

Feljton

0 3

PROSVETITELj SRPSKE MEDICINE: Batut je proučavao tradiciju, običaje, potrebe i jezik našeg naroda

26. 12. 2020. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije