ZAČETNICI SRPSKOG ZDRAVSTVA: Milan Jovanović Batut, Vojislav Subotić i Đorđe Joanović - bili su tri kamena temeljca Medicinskog fakulteta
U PRVOM timu Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji evo već pun vek, sa nekim drugim "postavama", uspešno vozi naučnu i obrazovnu "formulu", uz profesora Milana Jovanovića Batuta, prvog dekana, bili su doktori Vojislav Subotić, otac srpske hirurgije, učesnik pet ratova, prijatelj velikog Nikole Tesle, i Đorđe Joanović - prvi srpski patolog, koji se odrekao "zemlje snova" odbijajući ponudu iz SAD i ostao da razvija medicinu u Srbiji.
Njih trojica su bili tri kamena temeljca Medicinskog fakulteta u Beogradu, čija imena danas nose Nacionalni institut za javno zdravlje Srbije, jedna mala, jedva nekoliko stotina metara dugačka ulica koja od fakulteta vodi ka Hramu Svetog Save i Institut za patologiju.
Rođen u Novom Sadu 1859. godine, sin doktora filozofije, advokata, srpskog pesnika i političara Jovana Subotića, Vojislav je imao samo 17 godina kada je prekinuo studije medicine u Beču da bi kao dobrovoljac otišao na front u Srpsko-turskom ratu 1876. Studije nastavlja u Parizu, a u doktora medicine je promovisan u svojoj 22. godini - 1881. godine u Beču.
Bio je narušenog zdravlja, sa ozbiljnom bolešću srca, ali tokom balkanskih ratova zbrinjavao je mnoge ranjenike. Bio je građanski, a ne vojni hirurg.
IZ ZEMUNSKE bolnice, prešao je u Palilulsku, a 1906. je izabran za predsednika Srpskog lekarskog društva, a godinu kasnije za šefa Opšte državne bolnice na Vračaru. U Prvom svetskom ratu upravljao je Vojnom bolnicom u Nišu, prešao Solunski front, pa kratko boravio u Londonu i Parizu, a onda se vratio da upravlja vojnom bolnicom u Dragomancima.
Uneo je mnoge inovacije u medicinsku praksu. Uveo je opštu anesteziju, uspešno je izvodio medicinske zahvate i među prvima u svetu je obavio operaciju ciste na pankreasu. Nabavio je još 1901. rendgen-aparat. Bio je jedan od prvih hirurga u svetu, koji je primenio metodu reparacije krvnog suda, a 1916. je konstruisao šinu za imobilizaciju butnjače i prikazao je u Pariskoj akademiji medicine kada je izabran za člana Pariskog hirurškog društva.
Početkom 1918. godine, dr Subotić se vratio na Krf u želji da pomogne srpskim vojnicima. U Solunu mu je ponuđeno hirurško odeljenje u bolnici prestolonaslednika Aleksandra. Ali, doktor nije želeo da prihvati miran i bezopasan rad.
IZABRAO je Drugu armiju kojom je komandovao legendarni vojvoda Stepa Stepanović.
Stigavši na front, tražio je da obiđe rovove, u kojima su naši vojnici bez odmora i zamene bili od 1916. godine do proboja.
- Naši ljudi su tako skromni u svom herojstvu da nemamo ni dovoljno načina, ni dovoljno moći da im učinimo što više usluga - rekao je tada dr Subotić, diveći se junaštvu i izdržljivosti solunaca.
Po završetku Velikog rata, izabran je za redovnog profesora na tek osnovanom Medicinskom fakultetu u Beogradu, a dve godine kasnije postao je i dekan. Osnovao je Prvu hiruršku kliniku i bio njen prvi direktor. Bio je član Francuskog, Nemačkog i Međunarodnog hirurškog društva, Peštanskog lekarskog društva, kao i član član Pariske akademije medicine. Međutim, najveća nagrada mu je bila, kako je sam jedanput rekao, poštovanje i ljubav njegovih đaka. Dr Subotić je preminuo decembra 1923. u Beogradu u 64. godini.
FOND KAO ZAOSTAVŠTINA
PROFESOR Đorđe Joanović bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije, počasni član Matice srpske u Novom Sadu, stalni delegat Kraljevine Jugoslavije pri Međunarodnoj kancelariji za javnu higijenu u Parizu, član nemačkog i češkog onkološkog Komiteta za suzbijanje raka, predsednik Srpskog lekarskog društva, predsednik Jugoslovenskog lekarskog društva, predsednik Mikrobiološkog društva Kraljevine Jugoslavije, predsednik Fonda za pomoć siromašnim studentima, urednik Srpskog arhiva za medicinu... Odlikovan je 1928. godine kraljevskim Ordenom Sv. Save II reda. Nije imao porodicu jer je smatrao da čovek ako hoće da se posveti nauci za to nema vremena. Odmah nakon Joanovićeve smrti osnovan je novčani "Fond" pod njegovim imenom.
PROFESOR dr Đorđe Joanović, osnivač srpske patologije i onkologije, nije poživeo ni toliko. Čitav život posvećen medicini, jedne noći uzeo je kanap za zavese i vezao kraj za prozorsku kvaku. Pronađen je obešen 28. januara 1932. godine na drugom spratu Instituta za patologiju, gde je živeo kao samac. Iako se radilo o samoubistvu, zbog njegovih zasluga, Patrijarh srpski odobrio je da se održi opelo: sahranjen je uz velike počasti i prisustvo mnoštva građana. Štampa je pisala da je tragičan kraj prof. Joanovića bio posledica - uvrede. Uzrok je bila velika Svetosavska zabava, na kojoj se prikupljao prihod za siromašne studente, čiji je pokrovitelj bio kralj Aleksandar I Karađorđević. Kralju su levičarski orijentisani studenti poručili da je dobrodošao na zabavu, ali da generala Petra Živkovića, koji je učestvovao u obaranju dinastije Obrenovića, i bio vođa tajne oficirske organizacije "Bela ruka", koja je likvidirala Apisa - ne žele da vide.
PRIČALO se da je uvređeni general pozvao profesora Joanovića u svoj kabinet i navodno mu rekao: "Ti matora budalo, kako ne možeš da smiriš svoje buntovne studente?" A zatim ga i ošamario.
Čini se da je prof. Joanović, čije ime, osim Instituta za patologiju u Beogradu nosi i Opšta bolnica u Zrenjaninu, u javnosti ovog vremena, najmanje poznat od trojice osnivača Medicinskog fakulteta, svakako neopravdano. Njegov doprinos srpskoj medicini sigurno nije bio manji.
Profesor Joanović rođen je u Beču, 16. juna 1871. godine, gde su se majka Marija i otac Hariton doselili iz Novog Miloševa u Banatu. Završio je čuvenu gimnaziju Schoten, koju su pohađali svi prinčevi habzburške dinastije.
Studije medicine u Beču, u to vreme epicentru svetske medicine, završio je u roku i sa samo 24 godine dobio posao na tamošnjem Institutu za patologiju, gde je radio sa čuvenim patologom i bakteriologom, profesorom Ričardom Paltaufom.
KADA je u svojoj 39. godini izabran za vanrednog profesora patologije na Medicinskom fakultetu u Beču, bio je Srbin sa najvišom univerzitetskom medicinskom pozicijom u svetu!
Između dve sjajne mogućnosti: da radi u Americi ili da u Beču nasledi profesora Paltaufa, Joanović 1920. godine, na poziv Kraljevine Jugoslavije, dolazi u Beograd da sa Milanom Jovanovićem Batutom i Vojislavom Subotićem osniva Medicinski fakultet. Bio je šef Instituta za opštu patologiju i patološku anatomiju, za koji je izgrađena i 1926. godine otvorena zgrada u kojoj ovaj institut i danas radi.
Uz patologiju, prof. Joanović, koji je jedno vreme bio i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, sve više počinje da se interesuje i za onkologiju, i u tim istraživanjima daje veliki doprinos razumevanju mehanizama nastanka karcinoma. Ipak, smatra se da je prof. Joanović najveći doprinos svetskoj medicini dao učestvovanjem u otkriću postojanja autoagresije u telu čoveka, dokazujući u svojim eksperimentima da imuni sistem može da stvori antitela koja mogu da uništavaju ljudski organizam, u vreme kada autoimunske bolesti nisu ni bile poznate.
Preporučujemo
OSPORAVANjA NOVE USTANOVE: Stjepan Radić hteo da zatvori Medicinski fakultet u Beogradu
24. 12. 2020. u 18:00
(MAPA) OVOG DATUMA STIŽE PRAVA ZIMA I NAJHLADNIJI PERIOD! Ivan Ristić za "Novosti" otkriva: Biće još snega, dolazi hladan arktički vazduh
CELA Srbija okovana je snegom, a meteorolog Ivan Ristić za "Novosti" kaže da nas tek očekuje prava zima.
24. 12. 2024. u 14:46
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
STIŽE POLITIČKI POTRES? Evo ko vodi u anketama za novog nemačkog kancelara
ALIS Vajdel, liderka desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), prema poslednjim anketama, preuzela je vođstvo ispred Fridriha Merca, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
24. 12. 2024. u 12:17
Komentari (3)