TEKOVINE RATA SKUPO PLAĆENE: Prvi dekan Medicinskog fakulteta bio je dr Milan Jovanović Batut

Биљана РАДИВОЈЕВИЋ

23. 12. 2020. u 16:38

U PRVOM svetskom ratu Srbija je izgubila polovinu svojih lekara. Među njima i neke koji su trebalo da budu osnivači katedri i prvi nastavnici, kao šti su Eduard Mihel, Toma Leko... Rat je zaustavio i osnivanje Medicinskog fakulteta.

ТЕКОВИНЕ РАТА СКУПО ПЛАЋЕНЕ: Први декан Медицинског факултета био је др Милан Јовановић Батут

Porodilište Opšte državne bolnice

Tu veliku pobedu zemlja je skupo platila: tokom rata izgubila je, procenjuje se, između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika. Bila je to gotovo trećina ukupnog stanovništva, ili čak oko 60 odsto muške populacije. Samo su epidemije, prema grubim procenama, odnele više od 300.000 života! Žrtve srpskog naroda začudile su svet!

- Nijedan mali narod koji doživi tolike gubitke kao Srbija, posebno kada se radi o gubitku aktivnog muškog stanovništva, ne može toliki gubitak podneti, a da se ne primakne negde blizu riziku izumiranja - naveo je u svom delu "Ekonomske konsekvence mira" Džon Majnard Kejns, zadužen u vreme rata da održava vezu sa srpskom vladom u ime vlade Velike Britanije.

TE VELIKE srpske žrtve u Spomenici Srpskog lekarskog društva, izdatoj povodom stogodišnjice "Društva" samo su pomenute rečima da su "tekovine rata skupo plaćene" i da je tu cenu "platio narod, proređenim stanovništvom usled gubitaka od zaraza, oružja i gladi".

Tako je, od donošenja rešenja ministra Stojana Protića o osnivanju Medicinskog fakulteta do početka njegovog rada, u zemlji razorenoj ratom i epidemijama, proteklo šest godina. Na prvoj sednici Univerzitetskog saveta održanog 28. marta 1919. godine pročitan je akt ministra prosvete u kome traži da Poljoprivredni i Medicinski fakultet otpočnu rad iduće školske godine, te da za pripreme njegovog početka odrede komisiju.

Za Medicinski fakultet određena je Komisija u sastavu: dr Milan Jovanović Batut, profesor Velike škole u penziji i honorarni profesor Univerziteta, dr Vojislav J. Subotić, šef hirurškog odeljenja Opšte državne bolnice, dr Živojin Đorđević, biolog, profesor Filozofskog fakulteta, i dr Nikola Vulić, profesor Univerziteta.

PAVILjON KRALjICE DRAGE

KRALjICA Draga Mašin podigla je ginekološko-akušerski paviljon, koji je pušten u rad 11. septembra 1901. godine. U toj zgradi su sada tri klinike - za kardiologiju, kardiohirurgiju i vaskularnu hirurgiju. Kasnije je izgradnja bolnica nastavljena na Vračaru.

Početkom 20. veka Beograd je imao dve bolnice, novu na Vračaru, i staru na Paliluli, a 1904. godine su usvojene zakonske izmene po kojima su osnivane oblasne bolnice u Nišu, Čačku, Kragujevcu, Zaječaru, kasnije i u drugim mestima.

PRVI profesori Medicinskog fakulteta postavljeni su Ukazom septembra 1919. godine: za redovnog profesora dr Vojislav Subotić - stariji, lekar i operator iz Beograda - za hirurgiju, i dr Milan Jovanović - Batut, za honorarnog profesora Univerziteta - za higijenu.

Njih dvojica 10. novembra biraju dr Draga Perovića, redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Zagrebu za redovnog profesora normalne i topografske anatomije, što je potvrđeno i Ukazom mesec i nešto dana kasnije. Za prvog dekana Medicinskog fakulteta 6. februara 1920. izabran je dr Milan Jovanović - Batut, a za prodekana prof. dr Vojislav Subotić. Na istoj sednici za redovnog profesora na Katedri opšte patologije sa patološkom anatomijom i histologijom izabran je dr Đorđe Joanović, dotadašnji profesor patologije Medicinskog fakulteta u Beču.

Ministarstvu vojske i mornarice upućena je molba da se za Anatomski institut Medicinskog fakulteta privremeno ustupi zgrada u krugu Vojne bolnice, a Ministarstvu narodnog zdravlja da ustupi zgradu za Institut za fiziologiju. Tako je anatomija privremeno na dve godine dobila zgradu Zaraznog odeljenja vojne bolnice Prve armijske oblasti u Beogradu, a fiziologija zgradu Tuberkuloznog odeljenja Opšte državne bolnice.

KRATKO se činilo da je Medicinski na korak do početka nastave, samo do aprila kada je profesor Drago Perović podneo ostavku na mesto profesora anatomije i pravdajući se zdravstvenim razlozima vratio se u Zagreb. Savremenici su svedočili da je za takvu odluku, ipak, bilo i drugih razloga - otpora Zagreba da se i u Beogradu osniva medicinski fakultet...

Teško da bi odlazak ijednog profesora sada bio tolika katastrofa za bilo koji fakultet, i ne samo u Srbiji, ali u ono vreme to je dovelo do opasnosti da sa nastavom neće moći da se počne.

Iako je prvi lekar u Srbiju došao gotvo punih 100 godina ranije - 1818, ali je on - Grk Konstantin Aleksandridi, tu ostao samo tri godine zato što su mu "počeli platu preko pogodbe umanjivati", Srbija ni vek kasnije nije imala dovoljno lekara, a kamoli dovoljno nastavnog kadra da počne da ih školuje. Silom prilika razvijan je vojni sanitet, a kasnije i vojne bolnice, dok razvoj civilnog saniteta i to bez dovoljno doktora medicine, počinje tek od 1839. godine.

BRAT Kneza Miloša, Jevrem Obrenović osnovao je prvu bolnicu i apoteku u Srbiji 1826. u Šapcu. Imala je samo četiri kreveta. Veruje se da je druga bolnica u Srbiji osnovana u Sokobanji nešto pre 1850. godine, a 1852. Vlada tadašnje Kneževine pismom je od svih okruga zatražila da iz svojih sredstava po mogućnosti za bolnicu kupe jednu privatnu kuću sa najmanje dve sobe, da nameste po šest kreveta za bolesnike i da počnu da prikupljaju novac za zidanje bolničke zgrade. Tako je 1853. devet okružnih varoši dobilo svoje bolnice, a 1880. godine bilo je i nekoliko pokretnih bolnica koje su išle od sela do sela. U jednom izveštaju iz 1883. navodi se da je u 23 bolnice lečeno 2.479 bolesnika.

Razlog za osnivanje prvih bolnica u Srbiji bile su venerične bolesti, pre svega sifilis koji se pojavio posle okupacije ruske i turske vojske 1810. U to vreme u Evropi bolnice su se osnivale zbog zaraznih bolesti - lepre, kuge, koler, velikih boginja, pegavca...

VOJNI špitalj u blizini sadašnje Botaničke bašte bio je prva bolnica u Beogradu, koji je zbog epidemije tifusa privremeno preseljavan pa vraćan, da bi se 1848. preselio u novu zgradu u Njegoševoj ulici. U beogradskim opštinama, počev od 1841. osnivani su i "špitalji za bedne, oskudne i siromašne bolesnike", ali su to "bila više utočišta nego bolnice".

Prva građanska bolnica u Beogradu podignuta je 1868. u Vidinskoj ulici, sadašnjoj Ulici Džordža Vašingtona, u zgradi gde je i sada Srpsko lekarsko društvo. Taj plac kupio je za 2.500 dukata knez Mihailo Obrenović, i poklonio ga Beogradskoj opštini 1861. godine. Izgradnju bolnice pomogao je Ilija Milosavljević Kolarac, ali i Odbor beogradskih žena sa kneginjom Julijom, suprugom kneza Mihaila na čelu. Bolnica je prve pacijente primila 1868. godine, neposredno posle ubistva kneza Mihaila, a imala je 120 postelja. Preimenovana je u Opštu bolnicu 1881. godine.

SUTRA: OSPORAVANjA NOVOG FAKULTETA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HAOS: Srpski sportista prebio dvojicu Hrvata - svoje saigrače!