REVOLVERAŠKA MAFIJA U ŠTAMPI: Do izbijanja balkanskih ratova više od polovine listova nije poštovalo ni najosnovnije obzire pristojnosti

JAŠA Prodanović, urednik lista "Odjek", lično je pisao najuvredljivije tekstove o svojim političkim protivnicima. Poseban merak mu je bio da blati Nikolu Pašića i Stojana Protića.

Foto arhiva

Kada bi se mašio pera da piše o ovom drugom, Protiću, njemu je, kako se pričalo, izbijala "pena jeda i zloće na usta...

" Šta je sve samo Prodanović napisao o Protiću u "Odjeku"! Te da je "pakostan i sebičan", te da je "tupava glava", da se ni u šta ne razume, a da se "u sociologiju razabira taman toliko koliko i Kara Mustafa u telegraf", da "presno laže a ne zgreva", da "svet polaže na njegova tvrđenja koliko i pop na cigansku zakletvu".

Prodanovićev, odnosno samostalski "Odjek" je čak štampao i jednu skarednu pesmu o Protiću - "L'žovni Stojan".

"Stojana, družba karaše:
Stojane, mori, Stojane,
Stojane, ženo strošena,
Ne pravi l'ža Golema Ne budi fauga l'žovska!"

Štampanje uvredljivih stihova o političkim protivnicima bila je jedno vreme prava moda.

Postojali su za tu vrstu literature i specijalisti, koji su se samo tim bavili, i opsluživali sve moguće redakcije. Jedan od najpoznatijih specijalista bio je u Srbiji, 1911. godine, u vreme osnivanja Crne ruke, neki Milutin Tomić, koji se ispod svojih sočinjenija potpisivao sa - Nikac od Rovinja.

Prebeg iz Crne Gore u Srbiju (zbog navodnog sukoba s kraljem Nikolom), on se izveštio u pisanju epigrama i pesama u desetercu. Glavni deo njegovog "espapa" ticao se radikala i Nikole Pašića lično. Zbog oštrine kojom se u svojim stihovima obrušavao na radikale, bio je kao saradnik tražen od skoro svih opozicionih listova, pa i od crnorukačkog "Pijemonta". Najpredusretljivije, ipak, on je priman u redakciji "Štampe" i "Pravde".

Pošto "Nikac od Rovinja" uistinu nije znao meru kad je sastavljao stihove o radikalima, ili pak aforizme, "Samouprava" ga je jednog dana i sama "odalamila". U broju od 26. aprila, po starom, ili 9. maja 1911. godine po novom kalendaru, izvrgla je ruglu njegovo "klovnovsko bekeljenje na Radikalnu stranku" i nazvala ga - "ajmanom" i "Rikcem od Nikogovine". U isti mah upozorila ga je da bi mogao zbog svojih "blesastih bezobrazluka" da "zategne štrangu".

Promptno, "Nikac od Rovinja" je odgovorio "Samoupravi" preko "Pravde", na način njemu svojstven: "Zašto me denuncirate vi, pogana skotadijo i uglibljena robijaška furdo? Nedam da me robijaške tarafunde iz 'Samouprave' nazivaju nikogovinom. Pa zar vi sumnjive Prisrbice, koji i niste zadojeni mlekom srpskih majki, nego mlekom krava i mađarskih sluškinja, možete i smete ma koga nazivati nikogovinom? Pa zar vi, moralni srpski nesojevići, koji bi sutra u slučaju ratnog pokliča ranjavali sami sebe i grnuli na državne kase da ih opeljugate, te samo da pobegnete daleko, daleko ispod senke srpskog barjaka?!"

Iz primera Nikca od Rovinja i drugih sličnih poslenika u štampi, kao i iz primera listova koji su bili spremni da sve štampaju samo da bi naneli štetu političkim protivnicima, videlo se da su bili u pravu oni koji su tvrdili da više od polovine listova u Srbiji nije poštovalo "ni najosnovnije obzire pristojnosti, morala i opštih interesa". Od strane ovih listova, politika je "eksploatisana na isti način na koji i skandalozna hronika, pikanterije, ulične senzacije ili pornografija..."

Zbog svega ovoga, Skerlićev "Dnevni list" je tražio da se "revolverskoj mafiji" u štampi stape na put i da se zakonskim merama zabrani "bezobzirna trgovina s javnom reči".

Za međusobno blaćenje listova, za nedopustive napade jedne stranke na drugu preko štampe, kao i za nastojanja da se pojedini političari putem štampe svale u što dubnji kal kleveta, Jaša Prodanović je dao svojevrsno objašnjenje u Narodnoj skupštini, na sednici od 28. novembra 1911. godine. Tada je on rekao i sledeće: "I mi, i naprednjaci, i liberali jedni druge smo uzajamno grdili. G. Pašić je nazvan od nacionalaca i naprednjaka i u Skupštini i kroz listove, izdajnikom, pa opet ništa nije smetalo ni g. Novakoviću ni g. Ribarcu da rade s tim čovekom kad dođu teške prilike. Nigde se u svetu ne meri novinarska reč tako, da se ona u svakom vremenu uzima kao apsolutno merilo. Jer, u borbi se često puta dešava, da se kaže više no što treba reći i nego što se mislilo reći. Kad bih ja kao sudija sudio Stojanu Protiću, i osudio ga po svojem uverenju, onda bi to bilo pravo i tačno moje mišljenje, jer tu igra glava. A u novinarskoj borbi ne igra glava..."

Sudeći po pisanju "Samouprave", radikalima je oduvek smetalo to što se većina listova u Srbiji "radije bavila napadima na ličnosti nego načelnim raspravljanjem važnih opštih pitanja". Međutim, oni su malo što u tome mogli da promene. Mogli su, samo kao što su to učinili 1904. godine, da izraze nadu da će obrazovaniji novinari potisnuti "s polja javne reči" one manje obrazovane, i time učiniti kraj "svem ovom čudu i pačarizu u našem novinarstvu..." Radikali nisu uvek bili zadovoljni ni pisanjem "Politike". U "Samoupravi" (u broju od 1. aprila 1904. godine) rečeno je, da je "Politika" izgubila "svoju ozbiljnost" i da se "pojavila kao organ političke mlatarije koja niti shvata ozbiljno današnje državno stanje u zemlji, niti razume pravilno političke ideje radikalizma."

List "Opozicija" bio je saglasan sa mišljenjem "Samouprave" o štampi, ali se suprotstavio tvrđenju da se to tiče samo opozicionih novina. To se ticalo i drugih listova - "Malog žurnala", "Dnevnog lista", "Jutra", pa primer. I u ovim listovima se pisalo "i skandalozno i bestidno", i u njima se "besomučno nasrtalo na ličnosti... Najciničniji laganjem, klevetanjem i denunciranjem, oni su alarmirali javno mišljenje, i nagnali opozicionu štampu da zauzme ovako odsudan front prema onima koje ti listovi zastupaju. Naopaka i ludačka radnja tih listova, bez ikakve kazne i odgovornosti, svakim danom, i sve više i više, unosi u našu javnost otrovnu žučnost i gamensku bestidnost..."

"Opozicija" je smatrala da je njeno pisanje, u poređenju sa pisanjem drugih listova, "pravo smilje i kovilje". Međutim, bila je uverena da će se situacija jednog dana ipak popraviti... "Srpski narod gleda sva ta čuda i pokore, gleda i kameni se. I kad nastupi čas davanja računa, kad zatraži da vidi, šta su radili oni, kojima je on poklonio svoje poverenje, tada će tek biti čuda i sijaseta...

Razbojnička gnezda novinarskih pustahija odleteće u oganj kao gnezda guja prisojkinja, i nastaće plač i škrgut zuba, i grešnici će primiti pravednu nagradu za svoja zla dela."

SUTRA: Dobar sluga, ali loš gospodar

Preporučujemo

Feljton

0 1

IMENA RIVALA - MALIM SLOVIMA: Urednik “Odjeka” Jaša Prodanović imao poseban način da dodatno potceni političke protivnike

14. 12. 2020. u 18:00

Feljton

0 1

PODMETANjA I KLEVETANjA TUĐE ČASTI: U novinama se okupila grupa vagabunda koji bi hteli hleba bez motike

13. 12. 2020. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije