POKOLENJE PORAŽENO OD ISTORIJE: Reči dobrice Ćosića deceniju pred smrt
DOBRICA Ćosić u deceniji pred smrt (umro je 18. maja 2014. i sahranjen u porodičnoj grobnici na beogradskom Novom groblju, odbivši testamentom državnu sahranu, govore i vence), umeo je da kaže kako je njegovo pokolenje "poraženo od istorije" i da više "nema nikakvu nadu, niti ima pravo na nadu".
"Svet za koji sam se borio nije stvoren", setno je ponavljao Dobrica Ćosić u godinama posle 2000. O tome svedoči i naslov dvaju tomova njegovih gorkih memoarskih zapisa ("U tuđem veku", 2011. i 2015).
Dobrica Ćosić je svoja književna dela i korespondenciju ispisao rukom. Pisma su u tom obliku i putovala primaocima, dok je romane, kasnije, u više verzija prekucavala i sređivala njegova supruga Božica, s kojom se upoznao 1941, a venčao 1947. godine. Posle Božičine smrti (2005), brigu o Ćosićevoj obimnoj zaostavštini preuzela je ćerka Ana, za koju je otac javno rekao da je njegovo "najznačajnije književno delo". "Moje sveske imaće dostojnog vlasnika i korisnika", zapisao je misleći na Anu u svoj dnevnik 27. februara 2002. godine.
Ćosić je romane, pa i ova pisma pisao najčešće noću, u osami, skoro do jutarnjih sati. Potom bi spavao do podne, preskačući doručak. U jednom od niza razgovora koje smo, u razmacima, vodili tokom više od četiri decenije (prvi 1970, poslednji 2014, dva meseca pred smrt), rekao mi je:
"Za mene jutra nisu postojala..."
VLADO Strugar je istoričar i književnik specifične naučne radoznalosti, stilskih i jezičkih domašaja i etičnosti. Njegov istoriografski i književni opus davno je zadobio visoke ocene domaćih i stranih recenzenata. Kao istoričar, Strugar je nizom monografskih dela i naučnih radova dao metodološki uverljivu i pouzdanu vizuru ključnih događaja iz crnogorsko-srpske i jugoslovenske povesti; kao pripovedač, oslanjajući se na slikovit narodni jezik svoga zavičaja, izgradio je upečatljivu seriju likova iz lokalne i šire društvene zajednice u kolopletu teškog detinjstva i neponovljivih iskustava Drugog svetskog rata, u kom je učestvovao od početka do konačnog oslobođenja; rat je počeo kao borac Lovćenskog partizanskog odreda, a završio ga kao politički komesar Prve inženjerijske brigade NOV Jugoslavije.
Rođen 28. decembra 1922. u selu Donji Ulići, blizu Cetinja, Vlado Strugar se školovao na Cetinju, u Beogradu i Moskvi. Istoriju je magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1964), a doktorat istorijskih nauka odbranio četiri godine kasnije na Institutu za slavistiku Akademije nauka Sovjetskog Saveza. Taj doktorat Matica srpska objavila je u Novom Sadu 2011. godine. Od 1945. do 1971. bio je oficir JNA sa zadacima u različitim obrazovnim i naučnim ustanovama, najviše u Vojnoistorijskom institutu.
U DVADESETAK zasebnih naučnih monografija - od kojih su četiri objavljene na stranim jezicima - i u oko 150 naučnih radova publikovanih u domaćim i inostranim časopisima, posebnu pažnju posvetio je izučavanju i istoriografskom prikazivanju političkih borbi, državotvornih poduhvata i oružanih ratovanja na jugoslovenskom i evropskom prostoru u HH veku.
HRVATSKA SLUŽBA PRISLUŠKUJE DOBRICU
KRAJEM juna 1988, i krajem februara 1989, Služba državne bezbednosti Hrvatske obaveštava srpsku službu o sadržaju (prisluškivanih) razgovora između Ćosića i Jovana Raškovića o rastućem nacionalizmu u Hrvatskoj, posebno povodom ispada u Splitu, na košarkaškoj utakmici između Jugoplastike i Partizana. Navijači su, u Splitu, izvikivali pogrdne parole: "Sveti Sava peder" i "Tko Hrvat nije, treba da se ubije". Prema zapisu Službe bezbednosti Hrvatske, Ćosić je rekao i ovo: "To je strašno i da sam ja Hrvat, ja bih se sramio, treba biti sramota CK Hrvatske, vladu i političare, naučnike, pisce i časne građane što imaju takvu omladinu." U nastavku se beleži kako je Ćosić bio dodatno zabrinut zbog ćutanja vlasti o incidentima. "Danas nose noževe - sutra će kame!", navodno je rekao Ćosić, na šta je Rašković - po istom izvoru - izneo stav da "to više nije ludorija". "Tako je počelo 1939. i 1940. i svi istorijski događaji imali su tu iracionalnu motivaciju", rekao je navodno Jovan Rašković, šibenski psihijatar i potonji lider Srba iz Hrvatske, kasnije i akademik SANU.
Kao prozaista, Strugar je nagrađivan na konkursima za priču "Politike", "Borbe" i "Pobjede". Tokom 2017, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti objavila je novo izdanje Strugarove zbirke pripovedaka "Uzimaj redom, Gospode", publikovane prvi put 1957. na Cetinju. Akademik Đorđe Borozan, potpredsednik CANU, u predgovoru novog izdanja, pored ostalog, piše i sledeće: "Vjerna opredeljenjima iz kraja u kojem se zavjeti čestitosti i odanosti porodici i društvu uče na ognjištu rodnog doma, Strugarova životna i stvaralačka putanja po Crnoj Gori, Jugoslaviji i, najzad, u Beogradu, zrači energijom dobrih, mudrih riječi, plemenita izraza i rijetkog dara da i u poznim godinama može biti lijep duhom i važan djelom."
VAŽNIJE knjige Vlada Strugara iz oblasti istorije nose ove naslove: "Socijalna demokratija o nacionalnom pitanju jugoslovenskih naroda" (1956), "Rat i revolucija naroda Jugoslavije" 1941-1945 (1962), "Socijaldemokratija o stvaranju Jugoslavije" (1965), "Jugoslavija, federacija i republika"(1976), "Jugoslavija u vatri rata" (1985, izdanje Akademije nauka SSSR, na ruskom, u 5.500 primeraka), "Velika buna Crne Gore" 1988-1989 (1990), "Srbi, Hrvati, Slovenci i Treća Jugoslavija" (1991), Yugoslavia in the Boundary between East and West (1992), "Crnogorski sabor srpske sloge" (1994), "Osamdeset godina jugoslovenske države" (1999), "Srpstvo Janka Vukotića i Mitra Martinovića" (2008), "Vladar Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca" (2010), "Drugi svetski rat - odbrana Jugoslavije" (2014), "Jugoslavija na strmini Evrope" (2014), "Crna Gora u Jugoslaviji" (2014) ...
U obimnoj studiji "Istorija i istoričari Crne Gore", koju je objavila CANU u Podgorici proleća 2017. ugledni istoričar, akademik Zoran Lakić, dao je portrete dvadesetak stvaralaca crnogorske istorije i onih koji su pisali o povesti ove zemlje - od Svetog Petra Cetinjskog, Vuka Karadžića i Njegoša, preko Vasa Čubrilovića, Branka Petranovića i Dima Vujovića, do naših savremenika Amfilohija Radovića, Vasilija Krestića i Vlada Strugara.
AKADEMIK Lakić osvrće se na najvažnije Strugarove radove na našem i stranim jezicima, posebno hvaleći njihovu pouzdanost, metodološku utemeljenost, jezik i stil. Citiraju se pohvale Strugarovom naučnom učinku iz pera istoričara i filozofa poput Mihaila Markovića, Milorada Ekmečića i Vasilija Krestića, a navode se i ocene ličnih osobina Vlada Strugara. Iz priloga akademika Matije Bećkovića citiraju se reči prema kojima je Strugar "bivši vojnik, a docnije znameniti istoričar" koji svoje knjige "ispisuje kao pesnik". Bećkovićeve su i ove reči:
"Hvala Vladu Strugaru za taj plemeniti podvig jer su i danas... za taj viteški čin potrebni ne samo nadahnuće i rad, nego i lična smelost i građanska hrabrost."
Vlado Strugar redovni je član Crnogorske akademije nauka i umjetnosti od njene prve skupštine (1973). Član je SANU (od 1994) i Makedonske akademije nauka i umetnosti (od 1981). Od 1989. član je Udruženja književnika Srbije (po pozivu).
SUTRA:TEME KOJE JE NAMETNUO ŽIVOT
Preporučujemo
PREPISKA IZMEĐU DOBRICE ĆOSIĆA I STRUGARA: Jedino nisam pomogao Draži Mihailoviću
20. 09. 2020. u 20:00
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)