KRALJ MILAN MONDENSKI MASON: Kako je mladi Obrenović izigrao ovo poverenje i pravi zaokret ka Austrougarskoj

SUDBINSKA (i)storija kralja Milana i kraljice Natalije seže u doba, kad se knežević Miloš (sin Jevrema Obrenovića, sinovac knjaza Miloša, otac kralja Milana, deda poslednjeg kralja iz te dinastije Aleksandra ubijenog 1903) u egzilu u Moldaviji ženi plemkinjom, bojarkom Marijom Katardži.

Foto - dokumentacija "Borbe"

Tamo im se rađa sin Milan, kasniji kralj, odatle je i Natalija Keško, Milanova supruga.

Knežević Miloš je rođen 1829. u Šapcu. Najbolje ga opisuje Milivoje J. Malenić u knjizi "Jedan Obrenović - biografska slika iz istorije Doma Obrenovića" (Beograd, 1900). Knežević je školovan u vojnim školama Rusije, Austrije, Mađarske, Pruske, Belgije, Engleske. Nema dokaza da je bio mason, iako neki autori pišu da je "kao mason u Rumuniji bio povezan sa grčkom Heterijom". On je na masonski filantropski način delovao tokom školovanja u Pešti, Beču i Berlinu, kao duša i uzor panslovenske inteligencije. Stricu knjazu Milošu pridružio se 1851. u Hereštiju, gde počinje romansu sa bojarkom Elenom Marijom Katardži, koja se završava brakom, a 1854. rođen im je i sin Milan, kasniji prvi kralj Srbije posle Nemanjića.

POLITIČKI značaj kneževića Miloša raste u Srbiji. Kad je 11. decembra 1858. Skupština pozvala knjaza Miloša da se vrati na tron, knjaz mu veli:"Spremaj se, sine, sa mnom u Srbiju"! Malenić piše: "Privrženicima kneza Mihaila knežević Miloš smeta, intriga seže dotle da ga ostareli knjaz ostavlja u Rumuniji. - Za mene je ovo smrt, ja ne mogu preživeti, jadovao je knežević Miloš i naglo oboleo od tuberkuloze". Knjaz ga vraća u Srbiju na Sretenje 1860. ali kneževiću su dani odbrojani. Ubrzo knjaz umire, za njim knežević, u osvit Aranđelovdana - na rukama kneza Mihaila.

Posle ubistva kneza Mihaila 1868. skupština je za vladara proglasila kneza Milana, tad 14-godišnjaka. Na predlog generala i ministra Milivoja Petrovića Blaznavca, protivnika i knjaza Miloša i Mihaila! Članstvo Blaznavca kod masona je diskutabilno, iako je "čovek" Tome Vučića Perišića, majstora intriga. Kako je knez Milan maloletan, Vlada imenuje namesništvo u sastavu: Blaznavac (!) Jovan Ristić i Jovan Gavrilović. U političkim krugovima, postupak Blaznavca i ortaka - dovođenje maloletnog kneza na tron da mu oni budu tutori - kvalifikovan je kao državni udar. Trojici namesnika, evropske lože, izuzev austrijskih, otkazuju naklonost.

"POSTOJE indicije da je Blaznavac bio povezan sa dve austrijske vojne lože. Radile su uprkos povremenim zabranama masonerije na tlu Austrije. Dok je rad civilnih loža često prekidan, lože vojnog sastava, naročito blizu granica sa Turcima i Slovenima, radile su, neke i mimo masonskih pravila"- deo je izjave već navođenih arhivista u Italiji.

Ristić je bio učesnik više tajnih političkih pregovora i intriga sa sudbonosnim ishodom.

Rusiju ljuti Namesništvo tog sastava, jer u njemu nisu Ilija Garašanin i Jovan Marinović, da spreče rad Namesništva u korist Austrije, koja je imala podršku Turske! Da ublaži taj neuspeh, ruski car oktobra 1871. u Petrograd zove maloletnog kneza Milana i proklamuje, da je on pod zaštitom Rusije! Kao punoletan, Milan 1872. od Namesništva preuzima vlast, Blaznavac postaje premijer i ministar odbrane, Ristić ministar inostranih dela. Od smrti Blaznavca godinu posle, Ristić je premijer. U hronikama piše: "knez Milan se nije mešao u vladarski posao, izuzev oko pitanja odbrane. Samostalni vladar postao je padom Ristićeve vlade 3. novembra 1873. Pravio je visoke državne troškove".

U VREME kad su vlast kontrolisali Blaznavac i Ristić, Milan izneverava Rusiju i pokazuje privrženost Austriji. Godinu posle boravi u Beču, Parizu... Ima indicija, da je tad u Beču iniciran u masoneriju, dok neki tvrde da je to bilo u Londonu. Verovatnije: postao je mason u Beču pa u egzilu afilovan u londonsku ložu. Afilijacija je regularni otpust, usled promene mesta boravka i prijem u ložu u drugom gradu, ili državi.

MEĐUTIM, masonerija na kontinentu, prema njemu je sve podozrivija, diskretno se distancira od njega! Za prvog kralja Srbije posle Nemanjića, Milan je krunisan 22. februara 1882. U Srbiji se nastavila politička kriza, svađe liberala i radikala, i naravno dvora i sa jednima i sa drugima.

Hercegovački ustanak 1875. i oba srpsko-turska rata, ostavili su trajne posledice po Srbiju. Velesile su Milanu, tada još knezu, rekle da neće imati spoljne saveznike. Najviše ga odvraća Austrija, čiji je interesni miljenik, jer sa Turskom pravi sporazume protiv Rusije i Britanije i vreba priliku da prigrabi Bosnu i Hercegovinu pod izgovorom "uprave na određeno vreme". Rusija Milanu uzvraća sklopivši sa Austrijom tajni Rajhštatski sporazum, kojim joj ustupa Bosnu i Hercegovinu! Kada je srpska tajna diplomatija saznala za taj katastrofalni sporazum, shvaćeno je kome su pogodovala oba srpsko-turska rata.

RUSIJA je sa Turskom 3. marta 1878. sklopila Sanstefanski mirovni sporazum na štetu Srbije i, u korist Velike Bugarske, podržala zahteve Bugara da im se da Niški okrug, Prizren, Priština i Ohrid. To Milana još više veže za Austriju, od koje će se posle u strogoj tajnosti udaljavati i približavati britanskoj masoneriji, njenoj vladi i kruni. Po potpisivanju tog sporazuma, on i Ristić sa svojim majstorima tajne diplomatije prave za savez sa Austrijom, utanačen Ristićevim sastancima u Beču sa ministrom inostranih dela Đulom Andrašijem, u Berlinu sa kancelarom Otom fon Bizmarkom. Tajna društva Nemačke i Austrije su bila uključena u te pregovore.

Sanstefanski sporazum nije sproveden, jer ga brzo briše Berlinski kongres od 13. juna do 13. jula 1878. Na kongresu, kojem je predsedavao Bizmark, izvršena je podela interesnih sfera između sila. Tu podelu i ukidanje Sanstefanskog ugovora izborila je britanska tajna diplomatija, da suzbije ruski uticaj na Balkanu, uspostavljen rusko-turskim ratom, ishodom oba srpsko-turska rata i Sanstefanskim mirom. Berlinskim kongresom, kneževine Srbija i Crna Gora stiču nezavisnost! Ali, učinjena je i teška nepravda, Bosna i Hercegovina data je Austriji na tobožnju upravu, koja će se 1908. pretvoriti u austrijsku aneksiju BiH.!

SUTRA: KRALj MILAN POTOMAK BALŠIĆA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije