BUDUĆI VOJVODA NAŠAO SE NA ULICI BEZ DINARA: Mišić je u vreme majskog prevrata, kao lojalan oficir, savesno obavljao svoje dužnosti

U APRILU 1901. Mišić je unapređen u čin general- štabnog pukovnika, a narednog meseca postavljen je za komandanta Beogradske pešadijske brigade i za člana Vojno-disciplinskog suda.

LOJALNOST Živojin Mišić u Struganiku sa rođacima i komšijama 1902. Foto iz knjige "Vojvoda Živojin Mišić"

Za komandanta Drinske divizijske oblasti postavljen je 14. maja 1902. godine. Na novoj dužnosti ostao je do majskog prevrata 1903. godine. Posle izdvajanja Generalštaba iz komande Aktivne vojske, primenjen je novi „Zakon o ustrojstvu vojske“, prema kome je ona, u orgnizaciono-formacijskom smislu uređena po sličnom principu, kako su bile organizovane evropske armije toga vremena.

U međuvremenu zemlja je, na kraju XIX i početkom XX veka, krivicom kralja Aleksandra, zapala u najdublju krizu koja je, u najvećoj meri produbljena njegovom autokratskom vladavinom. Istina, kralj Milan je, sprovodeći vojne reforme, finansijski iscrpeo zemlju, a njegov sin je produbio državnu, političku i moralnu krizu do krajnjih granica.

Prevrtljivom spoljnom politikom, laviranjem između Austrougarske i Rusije, izgubio je poverenje i jedne i druge velike države koje su imale sudbonosni uticaj na Srbiju.

Zanemarujući gubitak poverenja u zemlji i svetu, koncentrisao se da pronađe ličnost za predsednika Vlade koji će podržati njegove ženidbene planove. Odlukom da se oženi Dragom Mašin, zabeležio je Mišić, kralj Aleksandar je duboko „već bio zaglibio“.

Da bi obezbedio bar prividnu regularnost u ženidbi Dragom Mašin, kralj je poverio mandat za sastav vlade kasacionom sudiji Aleksi S. Jovanoviću, čija je vlada u narodu dobila naziv „svadbeno ministarstvo“. Pod njenim „pokroviteljstvom“ obavljeno je venčanje kraljevsk g para. Međutim, Jovanović je već 20. marta 1901. podneo ostavku. Kralj je zatim poverio mandat Mihailu Vujiću, koji je obrazovao koalicionu vladu radikalsko-naprednjačku (vladu „fuzije“). Posle tri nedelje, 6. aprila 1901. godine  Aleksandar je ukinuo Ustav iz 1888. i, protivno ustavnoj praksi, bez narodne skupštine ili ustavotvorne skupštine, u svom kabinetu objavio novi Ustav poznat kao oktroisani Ustav od 1901. godine. Posle Vujićeve ostavke, novu vladu sastavio je Petar Velimirović 1. novembra 1902. godine. Ali pošto je koalicija bila pred raspadom, kralj je ponudio mandat za sastav vlade komandantu Aktivne vojske generalu Dimitriju Cincar-Markoviću.

GENERAL Cincar-Marković je poverio potpukovniku Mišiću, bivšem kraljevom ađutantu, da mu je kralj predložio da sastavi vladu, ali je dodao da ne želi da prihvati ponuđeni mandat. Mišić mu je odgovorio da će on, ako mu kralj učini ozbiljnu ponudu, prihvatiti da sastavi Vladu po njegovoj želji. Pala je opklada ko izgubi plaća ručak. Mišić je, razume se, dobio opkladu i, kako je zapisao, dobro su ručali. Tada general Dimitrije nije ni slutio da je, obrazujući poslednju Vladu kralja Aleksandra ne samo izgubio opkladu sa Mišićem, već i da je podmetnuo svoju glavu pod giljotinu.

Naime, u tim okolnostima u društvu se začela ideja o potrebi uklanjanja sa vlasti kralja Aleksandra, pod čijom je upravom zemlja sve dublje tonula u sveopštu krizu. Ženidbom sa problematičnom udovicom pokojnog inženjera Svetozara Mašina, Dragom Mašin, „bacio je rukavicu“ u lice ne samo svojim roditeljima već i čitavoj javnosti u zemlji u kojoj su još uvek poštovani patrijarhalni seljački običaji. Draga je, inače, bila obrazovana, lepa, zrela žena od Kralja starija 10 godina. Za sobom je imala buran ljubavni život, a u čaršiji se šaputalo čak da je bila ljubavnica Aleksandrovog oca. Zbog toga je kralj Aleksandar došao u sukob sa roditeljima, što je navelo Milana da ode iz zemlje u Beč. Da bi se oslobodio očeve smetnje za ženidbu sa Dragom Mašin, on je izdao naredbu policijskim i pograničnim vlastima da ubiju njegovog oca ako pokuša da uđe u zemlju. To je pogodilo kralja Milana, teško se razboleo i umro 1901. godine u Beču.

Pod tim teretom, poslednjih meseci svoje vladavine, činio je kao vladar, neverovatne poteze. Uznemiren demonstracijama koje su izbile u Beogradu 25. marta, kralj Aleksandar je objavio proklamaciju o ukidanju Ustava iz 1901. godine i poništenju svih zakona donetih na osnovu tog Ustava. Zatim je vraćen na snagu Zakon o štampi iz 1881. godine i Zakon o opštinama iz 1866. godine. Taj interegum trajao je svega 45 minuta: drugom kraljevom proklamacijom poništena je prva i ponovo vraćen na snagu Ustav iz 1901. godine. Na osnovu oba akta narodno predstavništvo je bilo raspušteno, a novi izbori zakazani za 19. maj. Tom neviđenom ujdurmom u vreme vlade generala Cincar-Markovića, kralj Aleksandar je uključio časovnik na kome su odbrojavani poslednji sati narodnog gneva koji je okončan akcijom oficira - zaverenika koji su ga, zajedno sa ženom lišili života. Zbog toga ga, osim fanatizovanih obrenovićevaca, niko nije ožalio.

U VREME majskog prevrata Mišić je, kao što je rečeno, bio na dužnosti komandanta Drinske divizijske oblasti u Valjevu. Vest o ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage uzbudila je javnost. Mada je Mišić bio u prijateljskim odnosima sa kraljem Aleksandrom, on je, kao i sav svet u Srbiji, video da je kralj svojim neodmerenim postupcima  navukao na sebe odbojnost u narodu i nepoverenje kod velikih sila. Mišić je u vreme dvorskog prevrata, kao lojalan oficir, savesno obavljao svoje dužnosti.

Govorkanja o zaveri protiv kralja pratio je uzdržano zbog toga što je bio potpuno svestan njegovih grešaka i kao čoveka i kao vladara, ali ga je lično prijateljstvo, kao moralnog čoveka, prisiljavalo da ostane po strani. Mirno je primio vest o prevratu, sačuvao je nerve uprkos javnim provokacijama nadobudnih pojedinaca ispred njegovog štaba u Valjevu. Preduzeo je sve mere da se sačuvaju mir i poredak u domenu njegove odgovornosti.

Prva garnitura ljudi koja je preuzela vlast posle prevrata, ne samo da nije imala primedaba na njegovo držanje, već mu je ukazala puno poverenje. Posle smene na prestolu i izbora princa Petra Karađorđevića za kralja Srbije, za novog načelnika Glavnog generalštaba postavljen je pukovnik u penziji Radomir Putnik, koji je reaktiviran i unapređen u čin generala. Za dolazak na dužnost postavio je kralju Petru uslov da mu pomoćnik bude  pukovnik Živojin Mišić.

Kralj se složio, pa je Mišić došao u Beograd i ostao na novoj dužnosti od juna 1903. do marta 1904. kada je, bez valjanog razloga i obrazloženja, penzionisan. U svojim „Uspomenama“ izričito je naglasio da nikada nije saznao razlog za prerani odlazak u penziju. A razloga nije ni bilo. On je, jednostavno, bio žrtva tzv. zaveritelja, tj. onih koji su se docnije pridružili pravim zaverenicima i atentatorima na poslednjeg Obrenovića, koji su ga oklevetali kao nepopravljivog obrenovićevca, kao nepouzdanog oficira od onih koji nisu imali hrabrosti ni da pomisle ono što je Mišić „u brk“ kazao kralju Aleksandru povodom njegove veridbe sa Dragom Mašin, zbog čega su i kralj i kraljica prema njemu zauzeli rezervisan stav. Ipak, on je, osumnjičen od zaverenika kao obrenovićevac, morao da ode iz vojske. Neočekivano se našao na ulici bez dinara u džepu, bez pomoći sa bilo koje strane. Obeležen kao „crna ovca“ svi su ga izbegavali čak i njegovi đaci sa Više škole prolazili su pored njega kao da ga nikada nisu videli. 

USAMLjEN I BESPOMOĆAN

BESPOMOĆAN i usamljen, zapao je u materijalnu bedu: šestoro čeljadi u kući, najstarija ćerka Eleonora imala je 19 godina, Olga 18, sin Radovan 17, ćerka Anđelija 15, sin Aleksandar 13 godina. Prionuo je on na posao i uspeo da sredi svoja predavanja iz strategije na Višoj školi i, uz pomoć jednog čestitog štampara, objavio obimno delo pod nazivom „Strategija“. Od prodaje knjige zaradio je čistih 20.000 dinara. Ali, na nesreću, udružio se sa dvojicom  takođe prevremeno penzionisanih oficira i sa njima nabavio iz Nemačke novu štamparsku mašinu. Planirali su da pružaju štamparske usluge. Ali, kako su bili nevešti u tim poslovima, sav poduhvat im je propao. Novaca zarađen od prodaje knjige Mišić je uložio u taj posao i ponovo zapao u nemaštinu.

 SUTRA: SRBIJA NIJE BILA SPREMNA ZA RAT U VREME ANEKSIJE 

Preporučujemo

Feljton

0 4

ŽIVOJIN MIŠIĆ SVEDOK DVA ISTORIJSKA DOGAĐAJA: Mišić je sa kraljem Aleksandrom prisustvovao otvaranju modernih Olimpijskih igara u Atini

02. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

MALOLETNI ALEKSANDAR PREUZIMA VLAST: Mladi kralj je vrlo brzo pokazao da je nedosledniji i od svog oca ekskralja Milana

30. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

OFICIRI OD PLATE NISU MOGLI DA KUPE UNIFORME: U školi gađanja austrijske vojske u Bruku Živojin Mišić je postizao najbolje rezultate

29. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 2

U RAT SA BUGARSKOM IŠLI KAO NA SVADBU: Jovan Ristić, predsednik vlade, pretio kralju da će ga ubiti zbog bekstva sa fronta

28. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije