NESVRŠENI PITOMAC - PREKALJENI RATNIK: Da bi zaključo ratni savez sa Srbijom, knjaz Nikola je tražio 40. 000 dukata

U VREME kada je Mišić primljen u Akademiju, slušaoci su u toku četvorogodišnje nastave izučavali sledeće predmete: algebru nižu i, geometriju sa trigonometrijom i analitičkom geometrijom, praktičnu geometriju s premeravanjem, nacrtnu geometriju, višu geodeziju, mehaniku, fiziku, hemiju, građevinstvo na suvu i na vodi, vojne komunikacije i logorske građevine, poljsku i stalnu fortifikaciju.

PREOKRET Knez Milan Obrenović u uniformi srpske vojske, Foto "Vikipedija"

Učili su i nauku o oružju, artiljeriju nižu i višu, taktiku, strategiju, ratnu i vojnu istoriju, đeneralštabnu službu, vojnu administraciju, nauku o zemljištu sa krokiranjem, vojnu stilistiku, geografiju, opštu istoriju, istoriju srpskog naroda, međunarodno i ratno pravo, higijenu, hipologiju, nauku hrišćansku, stenografiju, francuski jezik, nemački jezik, crtanje (topografsko, artiljerijsko i fortifikacijsko) i lepo pisanje, pravila pešačke službe, artiljerijske službe, konjičke službe, pionirske i pontonirske službe, poljsku, logorsku, garnizonsku i unutrašnju službu, jahanje i voženje, gimnastiku, borenje i plivanje.

Ali, pre nego što su Mišić, Stepanović i Bojović, odnosno XI i XII klasa Akademije, završili redovno školovlje, pitomci obe klase učestvovali su u dva velika rata Srbije protiv Turske 1876-1877. i 1877-1878. godine.

Kada su Mišić i Stepa bili na drugoj godini školovanja u Akademiji, u proleće 1875. godine, Srbi u Hercegovini i Bosni digli su se na ustanak („Nevesinjska puška“) protiv nesnosne turske tiranije. Prve vesti o ustanku snažno su ustalasale javno mnjenje u zemlji. Od kneza Milana i vlade narod je zahtevao da Srbija odmah priskoči u pomoć braći preko Drine i objavi rat Turskoj. Knez je, međutim, s razlogom strahovao da bi mala Srbija, sa neobučenom i slabo naoružanom vojskom milicijskog tipa, bez potrebnih novčanih sredstava i međunarodne podrške, mogla da pretrpi katastrofalan poraz u borbi protiv ogromne Otomanske imperije koja se prostirala na tri kontinenta, koja je imala veliku iskusnu stajaću vojsku opremljenu najmodernijim oružjem i opremom, čiji su integritet objektivno štitile velike evropske države, koje su, pod izgovorom odbrane famoznog status quo na Balkanu, težile da, u slučaju raspada Turske, prigrabe njene posede. Austrougarska, koja je otvoreno pretendovala na Bosnu i Hercegovinu, pretila je oružanim napadom na Srbiju ako se umeša u sukob bosansko-hercegovačkih ustanika sa Turskom.

Tu pretnju je veoma otvoreno saopštio austrougarski ministar spoljnih poslova grof Julijus Andraši knezu Milanu prilikom njegovog boravka u Beču, u junu 1875. godine, gde je došao radi veridbe sa Natalijom Keško, upravo u vreme kada je izbio ustanak u Hercegovini. Po povratku u Beograd, knez Milan je godinu dana odolevao ratobornom raspoloženju naroda i pritisku vođa političkih stranaka da uvede zemlju u rat, jer su mu vlade svih velikih evropskih garantnih sila, uključujući i Rusiju, savetovale uzdržanost, ali je, ipak, odobrio da se vrše pripreme za rat ako nastanu povoljne prilike za ulazak u borbu. Odmah su otpočeli radovi na utvrđivanju svih važnijih strategijskih pravaca na granici, izrada ratne formacije vojske i drugih propisa za prelazak vojske i državnih institucija na ratni kolosek.

POŠTO je Srbija u to vreme imala svega 317 školovanih oficira, odlučeno je da se u Vojnoj akademiji, umesto redovne teoretske nastave, izvodi praktična borbena obuka sa obe klase pitomaca da bi se slušaoci pripremili za niže komandne dužnosti u ratnim jedinicama.

Preokret u držanju kneza Milana po pitanju rata nastupio je u proleće 1876. godine kada mu se učinilo da zvanična Rusija nije odlučno protiv ulaska Srbije u borbu, uveren da ona neće dozvoliti slom Srbije u slučaju vojnog neuspeha na frontu. Njemu je, kako je isticao Slobodan Jovanović, trebalo dosta vremena da se prelomi u svom stavu. Ali, budući mlad i plahovit, kakav je bio, posle zaokreta u mišljenju, ništa ga nije moglo zaustaviti, da bez odlaganja i do kraja sprovede svoj naum. Odmah je na vladu doveo tzv. Akciono ministarstvo starijih liberala Mihailović-Ristić i naredio da se ubrzaju pripreme za rat. Uvedena je nova ratna formacija vojske i doneseno niz drugih uredaba i propisa o organizaciji štabova, materijalno-sanitetskom zbrinjavanju trupa, ratni plan i plan koncentracije, a na granici je ubrzana izgradnja utvrđenja na važnim strategijskim pravcima.

Narodna skupština usvojila je Zakon o ratnom narodnom zajmu, zaključen je ugovor o zajmu kod ruskih novčanih zavoda, donet je Zakon o rekviziciji u ratnim uslovima. Najzad, 5. juna 1876. potpisan je Ugovor o savezu Srbije i Crne Gore, u Mlecima, o zajedničkom ulasku u rat protiv Turske radi „oslobođenja hrišćana na Balkanskom poluostrvu“.U tekst Ugovora o savezu dveju srpskih država stavljen je naglasak da je njihov „bliži i neposredni celj oslobođenje srpskog naroda u evropskoj Turskoj“. Povodom zaključenja saveza sa Crnom gorom, knez Milan je iz državne blagajne, u kojoj je bilo svega 70.000 dukata gotovine, morao da odvoji 40.000 dukata da udovolji crnogorskom dvoru i pridobije knjaza Nikolu da zaključi ratni savez sa Srbijom. Srbija je za rat mobilisala 123.000 obveznika sve tri klase, a Crna Gora 15.000 narodnih vojnika. U isto vreme potpisana je Vojna konvencija između dve srpske kneževine prema kojoj je izvršena podela vojišta, ali bez operativnog sadejstva, jer je knjaz Nikola Petrović, težište crnogorske vojske okrenuo prema Hercegovini, a ne prema Raškoj oblasti (Novopazarski Sandžak), kako je predlagala srpska vlada.

U VREME mobilizacije obustavljena je nastava u Vojnoj akademiji. Pitomci XI klase proizvedeni su u čin podnarednika, a pitomci XII klase u čin kaplara. Svi pitomci dobili su ratni raspored, svaki po jednog jahaćeg konja iz Kneževe garde i ratnu opremu.

Veći deo mlađih pitomaca raspoređen je na službu u višim štabovima za ordonanse, dok su pitomci XI klase postavljani na dužnosti nastavnika u pešadijskim bataljonima narodne vojske u svojstvu stručnih instruktora i pomoćnika neškolovanim narodnim bataljonskim komandantima. Mišić je raspoređen za instruktora u Kolubarskom bataljonu Valjevske brigade II klase. Odmah posle svečanog ispraćaja na Vračaru, kome su prisustvovali svi nastavnici i osoblje Akademije, vojna muzika i mnogo radoznalog sveta, pitomci su se po grupama uputili u svoje komande. Mišić je sa trojicom drugova otputovao u Valjevo na službu u Drinski korpus, gde je stigao sutradan.

Neposredno pred polazak valjevskih brigada na front, Živojin Mišić i njegovi drugovi iz XI klase Vojne akademije unapređeni su u čin narednika. Druga valjevska brigada, u čijem je sastavu bio Kolubarski bataljon u kome je narednik Živojin Mišić bio instruktor, krenula je na marš sa Krušika preko Mionice, Gornjeg Milanovca, Trstenika i Kruševca prema Aleksincu. Kada su stigli na prenoćište kod Trstenika do njih je dopirala topovska grmljavina iz pravca Jastrepca. Proneo se glas da je pukovnik Kosta Bučević, komandant Supovačke kolone, prešao granicu i da napada Turke kod Supovca. Dakle, rat je već počeo.

OBJAVA RATA TURSKOJ

POŠTO je odabrao Paraćin za sedište Vrhovne komande knez Milan je 30. juna sa istorijskog Deligrada objavio rat Turskoj. Tri dana ranije crnogorski knjaz Nikola objavio je svoju ratnu proklamaciju za rat protiv Turske. O tim događajima Sava Grujić je zabeležio da je na sve prisutne na Deligradu, koji su slušali čitanje dugačke ratne proklamacije vrhovnog komandanta kneza Milana, „najviše podejstvovao onaj stav gde se objavljuje da Srbija stupa u rat u savezu sa bratskom nam Crnom Gorom. Dakle, od Kosova razdvojeni evo nas opet da se pod jednom srpskom zastavom borimo za slobodu i ujedinjenje svega srpskog naroda na Balkanskom poluostrvu. Neka je sa srećom da Bog da“.

 SUTRA: PRVI OFICIRSKI ČIN BUDUĆEG VOJSKOVOĐE 

Preporučujemo

Feljton

0 2

TROJICA BUDUĆIH VOJVODA SEDE U ISTIM KLUPAMA: Budući vojvoda je ceo život podsvesno osećao da nad njim bdi lik njegove majke

24. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 16

FELjTON - IDEOLOŠKO PODRIVANjE TEMELjA SRPSKE ISTORIJE: Istina o borbi za slobodu srpskog naroda nije iščupana iz korena narodnog pamćenja

23. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - VIZIONARSKE SLUTNjE O BUDUĆNOSTI SRBA: U balkanskim ratovima Živojin Mišić bio je desna ruka vojvode Radomira

22. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 10

FELjTON - ISPOVEST U OSTROGU O ATENTATU NA KRVNIKA: Grobna tišina bila je kulisa za ispovest koju je Blagoje počeo javno da otkriva

21. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije