FELJTON - PAVELIĆ NA POTERNICAMA ITALIJANSKIH NOVINARA: Pavelić je u Argentinu ušao 6. novembra 1948. pod lažnim imenom Antonio Serdar

U LISTU "Korijere de informacione" objavljeni su različiti članci koji govore o kretanju Pavelića i njegovih ustaša tokom 1947. i 1948. godine u Rimu.

POGLAVNIK Pavelić, ozloglašeni zločinac u šetnji u Buenos Ajresu , Foto iz knjige "Srpski heroj u vučjoj jazbini"

Pavelić se krio pod lažnim identitetom, dok su njegove ustaše višestruko hapšene i izručene u rimskoj prestonici, skrivajući se u Zavodu Svetog Jeronima ili u različitim samostanima u kojima su bili sklonjeni. Međutim, mnogi su uhvaćeni.

U večernjem izdanju lista "Korijere de informacione" je 27. marta 1947. objavljen članak pod naslovom „Vojna policija hvata ustaške episkope“. U članku se navodi da su dan ranije u Rimu engleska vojna policija i italijanska policija izvršile iznenadni napad na hrvatski Zavod Svetog Jeronima, u ulici Tomaćeli. (Adresa hrvatskog Zavoda Svetog Jeronima ) Operacija je izvedena uz veliko angažovanje snaga i imala je za cilj hvatanje jugoslovenskih ratnih zločinaca koji su se sklonili u Zavod. Engleski i italijanski agenti koji su delovali po naređenju engleskog oficira i italijanskog pozornika, priveli su oko stotinu gostiju, uglavnom jugoslovenske nacionalnosti. Operacija je bila sasvim uspešna. U članku se navodi da su brojni jerarsi Ante Pavelića, ozbiljno povezani sa ustaškim režimom i odgovorni za razne zločine, pali u ruke pravde. Među uhapšenima je bio i potpukovnik Tomlinof, jedan od najpouzdanijih saradnika bivšeg šefa države, vođe hrvatskih fašista.

U večernjem izdanju lista "Korijere de informacione" od 5. maja 1947, objavljen je kratak članak pod naslovom „Pavelić u Rimu?“, u kom je pisalo da se traži „Otac Gomes“ koji se uputio prema Argentini. U članku je pisalo da je rimska policija bila oprezna i da je privodila kraju aktivne istrage o Anti Paveliću, bivšem hrvatskom šefu države, nakon brojnih šturih i kontradiktornih vesti od poslednjih nedelja, a koji je očigledno ponovo stigao u italijanski glavni grad. Ante Pavelić, koji bi trebalo da je nedavno stigao u Rim, obučen u sveštenika, nameravao je da dobije vizu za Argentinu. Posedovao je, prema noti, jedan pasoš, a ostale isprave su zavedene na ime takozvanog Oca Gomesa, iz Lisabona. Zajedno sa bivšim Poglavnikom, bio je i general Vladimir Kerć, bivši komandant i šef ustaških vazdušnih snaga, koji se krio pod imenom Marko Rubini ili Rubin.

Pavelić nije mrdao nikuda bez svog ustaškog obezbeđenja. Dobio je pasoš na ime Oca Gomesa, da bi mogao da pobegne iz Španije prema Argentini, ali je bio upozoren da je moguće da bude uhvaćen, zbog čega je odbacio tu rutu za beg i vratio se u Vatikan, gde je uživao sigurnu zaštitu.

DRUGA vest iz lista "Korijerede informacione", od 22. maja 1948, otkrivala je boravište tri ratna ustaška zločinca, koji su se krili u manastiru u Rimu. Pod naslovom „Ustaše iz manastira bili su okrutni zločinci“, a članak je govorio o tome da je politički biro policijskog štaba u Rimu uhapsio troje ustaša, nakon terorističkog napada koji su počinili protiv jugoslovenskog predstavništva, što je bacilo zloglasnu senku na njihovu prošlost. Jugoslovenske diplomatske vlasti bile su zadužene da obaveste policijski štab o lažnim imenima koja su koristili, i mesto gde se krilo ovo troje ustaša, koji su boravili u samostanu. Jedan od njih bio je Branko Rukavina, koji je posedovao isprave nabavljene u Trstu pod lažnim imenom Branko Rutić. Rukavina je bio šef tajne službe UNS, Ante Pavelića. On je neko vreme upravljao zagrebačkim zatvorom, poslavši u tom periodu četiri stotine političkih zatvorenika u smrt. Još jedan od zarobljenih ustaša bio je Diviza Ciačić, ustaški podficir koji je u brojnim odmazdama opustošio sela ličkog i kordunskog kraja. On lično ubio je šezdeset ljudi u mestu Sinilija, uključujući i jedno dvogodišnje dete. S tim u vezi, prokazao ga je jedan rođak masakrirane porodice, koji je stigao u Rim 1947, i saznavši da se ovaj mučitelj nalazio u samostanu, prijavio ga.

Treći ratni zločinac, Herenda Vid bio je šef Okruga ustaške omladinske organizacije na jednom ostrvu, gde je uhapsio tri stotine ljudi, a zatim ih poslao na ubijanje u koncentracioni logor Jasenovac. Jugoslovenska vlada će tražiti ekstradiciju i predaju ova tri zločinca.

Ovi novinski članci svedoče o tome kako je ogroman broj ratnih zločinaca pokušao da se kamuflira lažnim identitetima, preko pacovskih kanala, dok traže ili čekaju dokumentaciju u Rimu kako bi pobegli preko neke luke.

Početkom 1948, Tito je znao da je hapšenje Pavelića rizično. Prema analizi argentinskog novinara Ignjasija Montesa de Oka, nije morao da brine samo o hapšenju Poglavnika, već je bilo neophodno da likvidira i njegove pristalice da bi smanjio kolateralnu štetu za Jugoslaviju kao i političke posledice koje su mogle nastati zbog onoga što se nalazilo unutar jednog crkvenog zdanja, a postojao je i rizik da, ukoliko bi ga i ubili, bude zapamćen kao heroj, što bi moglo ojačati njegovo terorističko nasleđe. Nasuprot tome, postojao je plan da se on izruči Beogradu na suđenje.

Ovaj zaključak novinara bio je isti koji je imao i jedan jugoslovenski operativac u svom dopisu broj 14950 gde je naveo da je naređeno da se on kidnapuje kako bi mu se sudilo u Jugoslaviji...

SLEDEĆE pitanje koje je potrebno istražiti je: Gde se nalazio Pavelić kada je stigao u Argentinu i šta su bili njegovi prvi potezi? Pre svega, važno je razjasniti da se Pavelić nije sklonio u Argentinu 1946. godine, kako tvrde neki pisci. Ante Pavelić je, shodno postojećoj dokumentaciji, u Argentinu stigao sa lažnim identitetom u novembru 1948. godine na brodu Sestriere.

Pavelićevo prvo skrovište po dolasku u zemlju bilo je u naselju Belgrano u Buenos Ajresu, u dvospratnoj zgradi, u ulici Olazabal 2500. On se vrlo kratko nastanio u velikoj kući u koju su dolazile mnoge ustaše. U završnom izveštaju SELIL-e (Komisija za raskrinkavanje nacističkih aktivnosti u Argentini, koju je osnovao argentinski predsednik Karlos Menem, 1997-99,)  Karlota Džekiš, članica te Komisije, pripremila je jedan deo izveštaja u kome je istraživala o nacistima i njihovim saradnicima. Što se tiče Pavelića, ona navodi da je u Argentinu ušao 6. novembra 1948. pod lažnim imenom Antonio Serdar, čamcem iz Brazila, sa pasošem Međunarodnog Crvenog krsta, iako u registru ulaska u zemlju stoji kao Aranjoš Pal. Po mišljenju Džekišove u njenom izveštaju, 4. januara 1950, sekretar hrvatskog Karitasa je izjavio da je Antonio Serdar bio građevinar i da se nalazio u zemlji od 1948. Od 1948, Pavelić je pod identitetom Serdara pravdao svoje boravište pečatiranom potvrdom koju je odobrio arhiepiskop Buenos Ajresa. Dana 20. januara te godine, jednim dokumentom se potvrđivalo da su firma pod imenom Madelem, komercijalno i industrijsko udruženje, kao i takozvani Antonio  Serdar izvodili zidarske i radove cementiranja i montaže mašina. Njegova lična karta, kao Antonio Serdar, bila je pod brojem 4.304.761 a izdata je 1. februara 1950.

Treba zapamtiti da je 1950. godine u Argentini donet Zakon o amnestiji za one koji su nezakonito stigli pre te godine, a isprave su im dobavljene vrlo brzo. Činjenica da postoji potvrda firme da Pavelić obavlja zidarske radove bio je dobar način da se on prikrije integrišući se u društvo kao običan radnik, ali to nije bilo ni blizu istini. U NDH je zaradio neprocenjivo bogatstvo. Poglavnik je ceo svoj život posvetio izdavanju naređenja, a da pritom ne uprlja ruke.

GRAĐEVINSKI PREDUZIMAČ

ARGENTINSKI istoričar i novinar Abel Basti  pisao je da Pavelić poseduje niz zgrada koje pripadaju njegovoj građevinskoj kompaniji, ne samo u Buenos Ajresu, već čak i u gradu Mar del Plata. Basti je obavio intervju sa izvesnim stolarskim radnikom, Ernanom Ansimom, koji je bio Pavelićev čovek od poverenja, pošto je za njega obavljao poslove na izgradnji zgrada u Mar del Plati. Basti i Ansinovo svedočenje pouzdani su dokaz o Pavelićevom građevinskom poslovanju, ne samo u gradu Buenos Ajresu, već i u drugim gradovima u zemlji.

 SUTRA:PAVELIĆ VLASNIK ZGRADE SIMBOLA BUENOS AJRESA 

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - VATIKANSKI ZAVOD KRIJE USTAŠKE RATNE ZLOČINCE: Posle rata u Italiji Blagoje Jovović je sarađivao sa britanskom obaveštajnom službom

03. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - KORPA SRPSKIH OČIJU ZA HRVATSKOG FIRERA: Stepinac je znao za zločine, a Seneka je govorio, "Onaj ko ne prijavi zločin, podržava ga"

02. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - PAVELIĆ UNOSI OGROMNO BOGATSTVO U ARGENTINU: Jovović je još 1947. planirao Pavelićev atentat, pošto je znao da se krije u Vatikanu

01. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - DOKAZ O RAĐANjU NOVIH OBILIĆA I PRINCIPA: NATO bombardovanje Srbije i Crne Gore pogodilo je Blagojevo umorno srce

30. 11. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije