FELJTON - PAVELIĆ UNOSI OGROMNO BOGATSTVO U ARGENTINU: Jovović je još 1947. planirao Pavelićev atentat, pošto je znao da se krije u Vatikanu

ODLUČILA sam se da napišem i produbim otvorenu ranu koju mnogi radije ignorišu ili zaborave, ranu politike genocida Ante Pavelića nad srpskim narodom i manjinama poput Jevreja, Roma i onih koji se nisu slagali sa sadističkom politikom i istrebljenjem u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.

Blagoje Jovović sa prijateljima u Rimu,25. avgusta 1946, Foto Iz knjige "Srpski heroj u vučjoj jazbini"

Uverena sam da narod ne može napredovati ako nije iskren i pomiren sa svojom prošlošću i evo jednog dela istorije koju mnogi ignorišu i decenijama prećutkuju, a koji je važno preispitati. Iz političkih razloga krilo se ono što se dešavalo u NDH, od 1941. do 1945. godine, da je bilo potrebno da se jame u koje su ustaše gurale Srbe, zacementiraju sa mrtvima u njima, nakon što su pronađene. Nije im obezbeđen ni pristojan grob. Tek početkom 1991. godine, pedeset godina nakon ubistava, mnogi od tih bunara su otvoreni a ljudski ostaci su izvađeni da bi bili dostojanstveno sahranjeni.

Imala sam prilike da vidim nekoliko ovakvih jama u Hercegovini krajem 2023. godine, kao što je jama Jagodnjača u Rožnom Dolu, gde su ustaše za vreme NDH mučile, pobile i 223 Srba iz Popovog polja i okoline bacile u te jame. Posetila sam i Korićku jamu, gde su 4. i 5. juna 1941. godine ustaše bacile 134 ljudi srpske nacionalnosti. U tim trenucima mogla sam da izmerim količinu užasa koji su doživeli: bačeni u jame odmah bi umirali ili patili u agoniji, okruženi leševima komšija, prijatelja, sopstvene rodbine, braće, dece, roditelja, trudnica, baka i deka i, u mnogim slučajevima, male dece i beba. Čitave porodice su stradale na različite načine u NDH. Jame su bile samo jedna od tehnika i načina kojima su ustaše ubijale Srbe.

Otkrivam neke od tih događaja, da mogu da stavim u kontekst, crno na belo, pojavljivanje Blagoja Jovovića, čoveka rođenog krajem 1922. godine u Kosiću, crnogorskom selu, koji je tokom rata video stradanje mnogih svojih rođaka, iako niko od njih nije stradao od ustaške ruke; što dodatno uveličava lik ovog srpskog heroja HH veka, jer pokazuje da njegovi postupci nisu bili motivisani osvetom, niti interesima slave ili lične dobiti, što pokazuje pedesetogodišnje ćutanje... Atentatom koji je počinio 9. aprila 1957, zajedno sa Milom Krivokapićem, na Antu Pavelića, prekinut je život ustaškog poglavara, od dva metka koja su prodrla u njegovo telo i od čega je preminuo 1959. godine.

Jovović je vrh ledenog brega jednog istorijskog perioda, od početka Drugog svetskog rata, do dolaska ratnih zločinaca, nacista i ustaša u Latinsku Ameriku različitim putevima koje su osmislili zlokobni ljudi poput Krunoslava Draganovića i Vatikana.

BLAGOJE Jovović je, kao Srbin iz Crne Gore, morao da se bori i brani svoju zemlju i granice od nacističkih i fašističkih nasrtaja, sve do pred kraj Drugog svetskog rata, prvo kao vojnik u kraljevskoj vojsci, zatim kao deo mešovitih snaga, komunista i četnika,  i konačno, u sastavu četničkih snaga. Septembra 1947. odlazi iz đenovske luke u Argentinu, tražeći budućnost, siguran da se, dok je Tito na vlasti, neće vratiti u svoju zemlju. Ono što u to vreme nije znao je da će on biti deo istorije. Dok je bio u Italiji 1947. planirao je da izvrši atentat na Pavelića, pošto je dobio informaciju da se krije negde u Vatikanu. Međutim, nije uspeo da sprovede plan. Nikad nije ni slutio da će mu sudbina, kada se ukrcao na brod "Santa Fe" koji je išao za Buenos Ajres, pružiti novu priliku da ga pronađe u Argentini, nekoliko kilometara od mesta gde će se nastaniti.

Niti je znao, dugi niz godina, da je poglavnik stigao u Argentinu 1948, godinu dana posle njega. Kada mu se pružila nova prilika, nije je protraćio. Krenuo je za Pavelićem i ruka mu nije zadrhtala kad je ispalio dva metka u telo hrvatskog firera i dovela ga do agonije, sve dok nije u tajnosti preminuo, uz Frankovu zaštitu i Crkve, u Madridu.

Blagoje Jovović se pojavljuje kao heroj u jednom istorijskom posleratnom periodu, u kom su se u svetu odvijale velike razmene na polju kulture. Mnogi su emigrirali iz svojih zemalja u potrazi za boljom budućnošću. Drugi su bežali od pravde zbog zločina koje su počinili tokom rata. To je slučaj sa nacističkim i ustaškim vođama koji su nakon rata stigli u Argentinu. Na putu razumevanja ideološkog i političkog pozicioniranja Blagoja Jovovića prilikom atentata na Antu Pavelića, bitno je postaviti pitanje ne samo da li je Jovović pripadao Udbi i da li je to činio u nečijoj službi, nedoumicu koju u u svojim tekstovima raskrinkavam, ili koji su bili motivi za likvidaciju hrvatskog poglavnika; ali je potrebno prvo pažljivo pogledati i drugu stranu medalje, zašto je Pavelića režim Huana Dominga Perona u Argentini tako štitio, kao i toliko drugih ustaša koji su sačinjavali njegovu vladu, zašto im je Peron dao stanove i poslove na javnim pozicijama, koji je bio njegov razlog da ih skloni u Vrtni grad Lomas del Palomar, nekoliko kilometara od centra Buenos Ajresa, kao i u druge argentinske gradove, kao što su Bariloće ili Kordoba, i zašto je Peron izabrao Antu Pavelića za jednog od svojih glavnih savetnika za zastrašivanje ljudi i državno nasilje.

VAŽNO je, takođe, razmisliti o tome iz kojih razloga vlada maršala Tita nije preduzela nikakvu odlučnu akciju da ga uhvati. Važno je napomenuti da ne samo da je Peron izabrao jednog počinioca genocida, da ga podrži u njegovoj strukturi kontrole i represije nad građanima, već i da su nekoliko diktatora u Latinskoj Americi, poput Pinočea u Čileu i Alfreda Stresnera u Paragvaju takođe u te svrhe koristili ratne zločince. U Boliviji, Klaus Barbi je uspeo da se afirmiše kao biznismen, nakon što je bio špijun CIA i kome su pomogli da se skloni u tu zemlju. U odsustvu je u Francuskoj osuđen na smrt. Josef Mengele, anđeo smrti, dobio je ličnu kartu u Paragvaju 1959. godine, nakon što je podneo dokaze da ima pet godina boravka u zemlji. U slučaju Čilea, Valter Rauf, jedan od najtraženijih ratnih zločinaca, radio je za Pinočea u Upravi nacionalne obaveštajne službe... Razlika između Pavelića i ovih drugih ratnih zločinaca je u tome što je on bio ideolog srpskog genocida, etničkog čišćenja i verskog pročišćavanja, šef marionetske države nacističke Nemačke, a ne samo izvršilac zločina, što naravno ne oslobađa nijednog njihove izopačenosti, odgovornosti i osude.

Teško je razumeti pitanje zašto je Peron igrao tako podlu ulogu u svojoj državnoj politici. Pavelić i njegove ustaše su u kolonama automobila napustili Zagreb, natovareni nebrojenim ukradenim bogatstvom. Pored toga što je Peron svoju državu fašistički ustrojio, pošto ga je Musolinijev fašizam fascinirao još otkad je putovao Italijom pre početka rata, kao i Nemačkom tokom rata, Peron je bio još više zapanjen brojnim bogatstvom koje su nacisti i ustaše na različite načine unosile u Argentinu. Taj posao prenosa kapitala odvijao se još pre završetka rata, iz dana u dan.

Peron se oslanjao na dve ličnosti iz argentinske katoličke crkve za siguran transfer ratnih zločinaca u zemlju: jedan je bio Antonio Kađano, koji je bio biskup grada Rosarija, i koji je krajem 1945. imenovan kardinalom, poslat u Italiju i koga Peron imenovao za predstavnika svoje vlade pred Svetom stolicom, što je značilo da je on svoj plan za prebacivanje i odabir zločinaca predstavio u Rimu papskoj komisiji za pomoć. Za kratko vreme uspeo je da preporuči podugačku listu zločinaca koji bi trebalo da uđu u Argentinu.

Druga ličnost na koju se oslanjao je bio Santjago Kopelo, kardinal u Buenos Ajresu, koji je 1947. imenovan za predstavnika argentinske vlade pred Vatikanom. Što se tiče ustaša, Dominik Mandić se pobrinuo da se novac sakrije, da ga raspodeli i da pristupa bogatstvu koje je Pavelić poneo iz Zagreba u vidu ogromnog nakita i novca.

SAUČESNICI IZ VATIKANA

U SVOJ ovoj igri strategije i saučesništva, Vatikan i dominantna uloga koju je imao u prikrivanju ubica i ratnih zločinaca ne mogu se ostaviti po strani. Da bismo razumeli kako je moguće da je Pavelić imao toliku podršku u vršenju genocida u NDH, kao i u etničkom čišćenju i verskom pročišćenju koje je smislio, moramo razumeti ključnu ulogu koju je imala crkva, kao saučesnik i počinitelj u ovim masakrima. Zanimljivo je posmatrati, kao ideju, kako je Pije XII dočekao poglavnika i njegove ustaše u Vatikanu kada je formirana njegova marionetska država.

 SUTRA: KORPA SRPSKIH OČIJU ZA HRVATSKOG FIRERA 

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - ISTORIJA POMAŽE U POTRAZI ZA ISTINOM: Mnogi nacistički i ustaški zločinci u Južnoj Americi nikad nisu otkriveni

29. 11. 2024. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - TITOV POKRET PREUZIMA VODEĆU ULOGU NA BALKANU: Priličan broj američkih agenata radio je za NKVD, Sovjeti tako znali šta se događa

28. 11. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije