FELJTON - TAJNI PAKT NEMAČKE I SSSR PROTIV VERSAJSKOG UGOVORA: Zajedničku proizvodnju oružja Sovjeta sa Nemcima dogovarao je Lav Trocki

SREDINOM maja 1945. godine, sovjetska vojna kontraobaveštajna služba privela je majora nemačke armije Nidermajera, a nešto kasnije i bivšeg komandanta 41. tenkovskog korpusa, general-pukovnika Hofmajstera i, takođe bivšeg, vođu nemačke vojno- avijacijske misije u Rumuniji, general-pukovnika Herstenberga.

Nemački car Vilhelm II lično je odlikovao Oskara fon Nidermajera, Foto "Vikipedija"

Sva trojica bila su neposredno uključena u organizaciju i razvoj saradnje između Sovjetskog saveza i Nemačke u vojnoj oblasti tokom 20-tih i 30-tih godina. Ova stranica ruske istorije do danas je vrlo malo istražena. O tome kako su Nemci na teritoriji SSSR-a, u tajnim školama, zvanično pripremali svoje vojne pilote, tenkiste i hemičare, govori ovaj tekst.

Političari, diplomati i vojni stručnjaci koji su strpljivo radili nad Versajskim ugovorom, potpisanim 28, juna 1919. godine, smatrali su, ne bez osnova, da će tu biti kraj nemačkoj vojnoj mašineriji i da je njena rekonstrukcija nemoguća. Shodno tekstu petog paragrafa ugovora, razoružavanje Nemačke svodilo se na sledeće; armija ne sme imati više od 100.000 ljudi, a koristiće se isključivo da održava red unutar zemlje; oficirski korpus - svega 4.000; generalštab se raspušta I njegovo ponovno oformljavanje se ne dozvoljava. Strogo su određeni i količina i oblici naoružanja, a njegova proizvodnja ograničena je na određene fabrike. Nemačkoj je bilo zabranjeno da poseduje velikokalibarsku artiljeriju i tenkove. Nije bila dozvoljena ni proizvodnja i kupovina podmornica.

SVA OVA  ograničenja su morala biti strogo kontrolisana od strane specijalnih međusavezničkih komisija, koje su imale svoje filijale i opunomoćenike u različitim nemačkim oblastima.

Međutim nemački oficiri su se prilično brzo izlečili od sindroma pobeđenih. Polazili su od toga da država bez snažne armije i nije država u pravom smislu, a da bi to postala, Nemačkoj su potrebne vrhunski obučene i dobro naoružane divizije i armije. Predstojao je ogroman posao, pažljivo skrivan od neželjenih pogleda. Njime su se bavili službenici vojnog ministarstva i generalštaba koji je i dalje postojao u ilegali.
Kao prvo, u vojnu službu je trebalo pozvati bivše oficire, raštrkane po raznim firmama, kancelarijama i građanskim učilištima, a poziv je, pre svega, trebalo uputiti oficirima generalnog štaba.

Kapetanu Nidermajeru se nije dalo da završi studije na Minhenskom univerzitetu. On je 1920. godine imenovan za ađutanta vojnog ministra Heslera, a krajem godine je postao rukovodilac tajnog referata za nemačko-sovjetsku vojnu saradnju kod glavnokomandujućeg pešadijskim vojnim snagama, generala Fon Sektea. General je bio dobro upoznat sa prethodnom Nidermajerovom karijerom, i nije sumnjao da je on pouzdan čovek i da će sa uspehom izvršavati i najdelikatnije zadatke.

BIOGRAFSKI podaci: Oskar fon Nidermajer, rođen 1885. godine, u gradu Frajsmigu (Bavarska), sin arhitekte. Službu u nemačkoj armiji počeo 1905. godine, u artiljeriji. Po završetku vojne škole učestvovao je u naučnoj (čitaj: obaveštajnoj) ekspediciji u Persiji, Indiji, Egiptu, Palestini i Siriji. Pre Prvog svetskog rata bio je u tajnoj misiji u Francuskoj. S početkom bojevih dejstava generalštab ga upućuje na Bliski istok sa ciljem da ubedi Avganistan da uđe u rat na strani Nemačke, i da organizuje ustanički pokret protiv Engleza u Iranu, Beludžistanu i Indiji. Po obavljenom poslu, vratio se u Nemačku juna 1916. godine. Primio ga je kajzer Vilhelm, dobio je najviši orden i počeo je da radi u Generalštabu. Govorio je šest stranih  jezika.

Širok krug interesovanja, sposobnost snalaženja u složenim vojno-političkim pitanjima, iskustvo obaveštajca i dobro poznavanje ruskog jezika, predodredili su dalju Nidermajerovu specijalizaciju. Prema instrukcijama Fon Sekta, koncentrisao se na praktičnu realizaciju postignutog dogovora između nemačkih i sovjetskih predstavnika i razvoj vojne i vojnoekonomske saradnje. Generalni štab Nemačke je smatrao da će u saradnji sa Rusijom uspeti da reši važna pitanja kao što su: održavanje neophodnog nivoa znanja i navika starih oficira i priprema novih kadrova; spasavanje vojne industrije od potpunog uništenja; sprovođenje istraživačkih i konstruktorskih poslova u pravcu proizvodnje osnovnih oblika naoružanja, pre svega tenkova, aviona i podmornica.

Sve to je bilo potrebno izvršiti neprimetno, mimo sistema kontrole od strane zemalja-učesnica Antante. Zbog toga su sovjetsko-nemački kontakti u vezi s vojnim pitanjima bili održavani u najvećoj tajnosti.

...GODINE 1921. u sovjetskoj misiji u Berlinu „zaposlio se“ novi saradnik Neiman (Nojman). U misiji se nije pojavljivao i o njegovom postojanju znao je samo ograničen broj ljudi. Stvar je bila u tome što su dokumenta na ime Neiman bila izdata Oskaru fon Nidermajeru radi tajnih odlazaka u Sovjetsku Rusiju.

Rusku granicu je prvi put prešao u leto 1921. godine. Evo kako je sam opisao cilj i sadržaj svog putovanja na jednom od saslušanja 1945. godine: „Moram da kažem da sam u Rusiju stigao kao lični izaslanik nemačkog vojnog ministra, sa zadatkom da otkrijem mogućnosti razvoja teške i vojne industrije na teritoriji Rusije. Prvi put sam u Moskvi boravio dve-tri nedelje i o navedenim pitanjima razgovarao sa Trockim, Rikovim i Čičerinom.” Nidermajer je obišao niz fabrika za proizvodnju oružja, u koje je trebalo da stignu nemački stručnjaci i vojne narudžbine.

Na putovanju su ga pratili V. L. Kop (rukovodilac sovjetske misije za poslove sa ratnim zarobljenicima, faktički neoficijelni ambasador u Nemačkoj), koji je sa njim doputovao iz Berlina, i zamenik narkoma inostranih poslova L. M. Karahan. Na završetku posete Nidermajer se susreo sa predstavnicima zainteresovanih narkomata i sa njima usaglasio neka od pitanja dalje saradnje.

U TO VREME Oskar Nidermajer je dobio unapređenje i bio imenovan za člana komisije vojnog ministarstva, a radio je i u sektoru za obnovu i razvoj industrije.

Na jednom od saslušanja 1945. godine, izjavio je da je upravo on dao inicijativu svom ministarskom rukovodstvu da se proizvodnja oružja razvija prevashodno u Sovjetskoj Rusiji i da se svi oni koji imaju finansijska sredstva i neophodne stručnjake upute upravo tamo. Naglašavamo da su predstavnici nemačkog generalštaba u to vreme vodili pregovore o organizaciji proizvodnje naoružanja u Španiji, Mađarskoj, Finskoj i nekim drugim zemljama. Primerice, izneta je pretpostavka da se proizvodnja podmornica može obavljati u Finskoj, a da je Mađarska pogodna za razvoj hemijske industrije.

Već su bili postignuti dogovori sa švajcarskim firmama Bofors i Erlikon i holandskom firmom za proizvodnju aviona Foker.

Ali Nidermajer, čije su ideje bile potpuno u skladu sa namerama glavnokomandujućeg Rajhsvera fon Sekta, insistirao je na proširenju saradnje upravo sa Rusijom.

Hemijsko oružje, tenkovi, avioni

PREGOVORI između Sovjetske Rusije i Nemačke vođeni su u drugoj polovini 1921. godine prilično intenzivno i na različitim nivoima. Radi. preciziranja i detaljne analize eventualnih problema, nemačko vojno ministarstvo je uputilo Oskara fon Nidermajera-Neimana u Moskvu. Njegov zadatak je bio da sa sovjetskim vojnim ličnostima utvrdi najbolju lokaciju fabrika koje bi proizvodile avione, tenkove i hemijsko oružje.

 SUTRA: TAJNE NEMAČKE OFICIRSKE ŠKOLE U SOVJETSKOJ RUSIJI 

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - IDOL PETERBURŠKIH SALONA PRODIRE U NAPOLEONOV ŠTAB: Černišev je u rusku prestonicu poslao masu tajnih dokumenata izuzetne važnosti

06. 06. 2024. u 18:00

Feljton

0 6

FELjTON - NEVIDLjIVI FRONTOVI FRANCUSKO-RUSKOG RATA: Tajni "vojni agent" Aleksandar Černišev po Evropi i formirao razgranatu obaveštajnu mrežu

05. 06. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - ŠEZDESET NEPOTKUPLjIVIH GENERALA IZ RUSKE ARMIJE: Aktivnost francuske špijunaže naterala je Ruse da stvare spoljnoobaveštajnu službu

04. 06. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije