FELJTON - BELOGARDEJAC U ZATVORU ZA VREME INFORMBIROA: Profesor Voronjec je bio vrhunski stručnjak za racionalnu potrošnju energije

Piše: Drago Delić

12. 03. 2024. u 18:00

ALEKSANDAR Vasiljevič Solovjev (1890-1971) slavista i vizantolog, profesor Rimskog prava i Srenjovekovnog srpskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

ФЕЉТОН - БЕЛОГАРДЕЈАЦ У ЗАТВОРУ ЗА ВРЕМЕ ИНФОРМБИРОА: Професор Вороњец је био врхунски стручњак за рационалну потрошњу енергије

Slovljeva knjiga je obogatila srpsku istoriografiju, Foto Vikipedija

Preveo je sa ruskog i francuskog značajna dela, istraživao Dušanov zakonik, heraldiku južnih Slovena i numizmatiku, oblasti kojima se bavio zajedno sa profesorom Fjodorom Taranovskim. Bio je i profesor u Rusko-srpskoj gimnaziji. Objavio je mnoge radove iz ovih oblasti, a posebno su važne knjige „Postanak i značaj Dušanovog zakonika”, „Odabrani spomenici srpskog prava”, „Istorija slovenskih prava”.

Neka njegova dela imaju neprocenjivu vrednost za Srbiju. Pronašao je neke, do tada nepoznate srpske povelje na Svetoj Gori i u Paštrovićima u Crnoj Gori. Objavio je delo „Nepoznati kandidati na srpski presto g. 1774“, „Srpske zakonske kompilacije 17-og veka“, „Zakonodavstvo Stefana Dušana, cara Srba i Grka“, a zajedno sa Vladimirom Mošinom „Grčke povelje srpskih vladara“  u knjizi „Izvori za istoriju Južnih Slovena” u izdanju SKA 1936.godine.

Posle Drugog svetskog rata prešao je na Pravni fakultet u Sarajevu, gde je bio i dekan.

Dao je značajan doprinos razvoju srpske heraldike i istorije srpskog prava, a njegova „Istorija srpskog grba“ jedno je od najvažnijih dele u srpskoj istoriografiji. Prvi put je objavljeno u Australiji 1958. godine pošto Solovjev, zbog izgnanstva iz zemlje nije bio politički podoban u Jugoslaviji. Tako značajno delo, kod nas je objavljeno tek 2000. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, a kasnije i od strane drugih izdavača.

„Službeni glasnik“  je Solovjeva svrstao u ediciju„Klasici jugoslovenskog prava”, što po delu koje je ostavio svakako jeste.
Objavio je oko 200 članaka i studija u vodećim stručnim časopisima i novinama. Ovaj zaslužni velikan srpske nauke u vreme Informbiroa, uhapšen je i osuđen na 18 meseci zatvora koji je proveo u Sremskoj Mitrovici. Optužen je i kažnjen zbog toga što je, navodno, posedovao tekst Rezolucije Informbiroa i što je tokom okupacije objavljivao neke izvode iz svojih dela. Posle zatvora je morao da napusti zemlju, otišao je u Ženevu, gde je sa suprugom Natalijom davao časove ruskog jezika i prevodio dela ruskih klasika na francuski jezik. Posle je uspeo da dobije mesto profesora slovenskih jezika na univerzitetu u Ženevi i nastavio je da se bavi proučavanjem srpske heraldike. Umro je u Ženevi, gde je i sahranjen, a njegovi potomci su se odselili u Ameriku.

KONSTANTIN  Petrovič Voronjec (1902-1974) profesor Mašinskog fakulteta, član SANU imao je plemićko poreklo, a otac Petar Vasilijević Voronejc takođe je bio profesor iz iste oblasti, Mehanike fluida na Kijevskom univerzitetu. Rođen je u Kijevu, a u Beograd dolazi kao bivši vojnik Bele garde. U Beogradu je završio Prirodno-matematički fakultet i doktorirao iz mehanike kod eminentnih profesora svetskog glasa - Mihaila Petrovića (Mike Alasa), Milutina Milankovića i Antona Bilimoviča. Prvi posao dobio je u Gimnaziji u Kruševcu, potom je otišao na usavršavanje u Pariz, gde takođe doktorira na Sorboni iz oblasti fluida. Posle rata je izabran za profesora Mašinskog fakulteta, gde je radio do penzionisanja. Držao je predavanja na mnogim fakultetima u Jugoslaviji iz Mehanike fluida i doprineo stvaranju novih visokostručnih kadrova. Smatra se rodonačelnikom u svetu poznate beogradske škole mehanike fluida.

Za dopisnog člana SANU izabran je 1958, a za redovnog 1963. godine. Tradicija ove porodice je nastavljena, pa je i Konstantinov sin, Dimitrije K. Voronjec, bio profesor iste grupe predmeta na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Predavao je na prestižnim univerzitetima u inostranstvu i bio član stručnih međunarodnih tela iz oblasti termodinamike, termoenergetike, racionalne potrošnje energije, mehanike, procesne tehnike. Autor je oko 20 knjiga i monografija i blizu 200 naučnih i stručnih radova. Kao strani gost bio je i predavač po pozivu u domovini njegovog oca Rusiji.

VLADIMIR  Aleksejevič Mošin - paleograf, vizantolog, slavista, jedan je od istaknutih ruskih emigranata koji su svojim radom zadužili sve južnoslovenske narode i ostavio dubok trag u njihovoj kulturi. Njegov rad na opisu i sistematizaciji spomenika slovenske pismenosti ostao je neprevaziđen do danas i proteže se na ceo južnoslovenski prostor.

Rođen je u Sankt Peterburgu 1894. godine. Bio je dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, pripadnik Brusilovljeve armije, najpre u Galiciji na području Lavova i Jaroslavlja, nagrađen je medaljom Sv. Georgija, kasnije je prekomandovan na Kavkaz i za taj deo ratovanja dobio je orden Svete Ane četvrtog stepena i orden Svetog Stanislava.

U Kraljevinu SHS došao je sredinom građanskog rata u Rusiji. Diplomirao je na Zagrebačkom univerzitetu. Živeo je u Zagrebu, Koprivnici, Pančevu, Beogradu, Skoplju, Podgorici. Prva decenija života u Kraljevini vezana je za Zagreb, gde je i doktorirao 1928. godine. Bio je rukovodilac Arhiva Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti.

Od 1931. godine predavao je vizantologiju na Univerzitetima u Beogradu i Skoplju, ali trag je ostavio u praktičnom radu na klasifikaciji i arhiviranju vredne dokumentacije.

ZA VREME Drugog svetskog rata radio je kao profesor u rusko- srpskoj gimnaziji u Beogradu, a posle rata vraća se u Zagreb gde radi kao naučni saradnik JAZU na sistematizaciji materijala istorijskog Arhiva. Materijal je sistematizovao kroz dve zbirke - slovenskih rukopisa i onih na latinskom jeziku. Njegov posleratni rad u JAZU obeležen je osnivanjem naučne biblioteke Istorijskog instituta i specijalne laboratorije za restauraciju i konzervaciju rukopisa.

Organizovao je mali tim sa dvojicom ruskih inženjera - Vladimirom Pavlovičem i Ivanom Ribkinom - i tako je nastao prvi savremeni aparat za konzervaciju retkih starih knjiga i zapisa u novoj Jugoslaviji. Po njihovom idejnom rešenju firma „Elektrotehna“ je veoma uspešno proizvodila taj aparat. Uradio je sistematizaciju rukopisnih zbornika u arhivima Dubrovnika, Kotora, kao i kataloški opis ličnog arhiva velikog pravnika i državnika Valtazara Bogišića. Smatra se osnivačem jugoslovenske paleografske nauke.

POSEBNO je značajan njegov rad na proučavanju i analizi srednjovekovnih rukopisa i pečata Hilandara. Uradio je katalog hilandarskih rukopisa i dokumenata za Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Zbog toga je više puta odlazio na Hilandar, sam ili zajedno sa profesorima Univerziteta Aleksandrom Solovjevim i Georgijem Ostrogorskim. Taj trio bliskih prijatelja i velikih naučnika sačinio je najobuhvatnije istraživanje srednjovekovne srpske i vizantijske istorije, prava i paleologije, svaki u svom domenu interesovanja. Sa profesorom Solovjevim, Mošin je napisao naučni rad „Grčke povelje vladara srpskih”, nakon dužeg istraživanja u Grčkoj i uz stručnu pomoć profesora latinskog jezika pančevačke gimnazije Antona Sovrea. Opsežna istraživanja Hilandara sadržana su i u radu „Dokumenti iz svetogorskih arhiva”, objavljenom 1939. godine.

Mošin je počeo rad na rečniku srednjovekovnog srpskog jezika na osnovu poznatog rečnika Đure Daničića, ali taj rad je posle pet godina prekinut zbog Mošinovog odlaska u Skoplje da je osnovao slično arheografsko odeljenje za područje Makedonije. Na kraju, Mošin je na poziv Crnogorske akademije nauka krajem sedamdesetih godina uradio katalogizaciju zbirke starih knjiga i rukopisa koja je zahtevala posebnu stručnost i poznavanje tog posla.

BEOGRADSKA KOLELCIJA

VLADIMIR Aleksejevič Mošin  ostavio dubok trag u  našoj kulturi. Pri Narodnoj biblioteci Srbije formirao je Arheografsko odeljenje za opis i registraciju slovenskih rukopisa. Tako je nastala posebna beogradska kolekcija kopija sa preko 30.000 starih rukopisa sa teritorije Srbije ali i i znakova iz 15. veka sa prostora Dubrovnika, Zadra i Dalmacije. Sve što je mu je  bilo na raspolaganju sistematizovao je i razvrstao sa tumačenjem u kartoteci kopija po tipovima, albumima i hronološkom redu.

 SUTRA: BEOGRAD  CENAR RUSKIH PISACA U IZBEGLIŠTVU 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

SA NJIM JE NEMOGUĆE BITI PRIJATELJ, ALI NISMO NI NEPRIJATELJI: Đoković šokirao svet pričom o Rafi Nadalu