Feljton

FELJTON - OBRAZOVANJE MLADEŽI BILO JE PRIMARNO ZA EMIGRACIJU: U Beogradu je 21. juna 1936. godine pušten u rad novi Dom ruskih ratnih invalida

Piše: Drago Delić

04. 03. 2024. u 18:00

ZA RUSKU emigraciju obrazovanje je bilo primarna delatnost, pa su se najpre osnivale škole. U Beogradu je već 1920. godine otvorena Srpsko-ruska gimnazija u Njegoševoj ulici u zgradi Treće gimnazije.

ФЕЉТОН - ОБРАЗОВАЊЕ МЛАДЕЖИ БИЛО ЈЕ ПРИМАРНО ЗА ЕМИГРАЦИЈУ: У Београду је 21. јуна 1936. године пуштен у рад нови Дом руских ратних инвалида

Posle dve godine premeštena je u Pedagoški muzej u Uzun Mirkovoj, a kasnije u Ruski dom u Kraljice Natalije. U školskoj 1921/22. godini u ovoj gimnaziji se školovalo oko 270 učenika, od čega su 152 upisana te godine došla iz takozvane Krimske avakuacije, koja je preko Carigrada stigla u Beograd. Tokom trajanja gimnazije do 1944. godine, nju je završilo oko 1.000 ruske dece, a približno toliko iz raznih razloga nije došlo do kraja.

Već 1920. godine osnovan je Ruski dečji dom u zgradi Druge ženske gimnazije u ulici Kraljice Natalije za predškolsu i školsku decu do četvrtog razreda. Nastava je bila na ruskom jeziku po programu i udžbenicima iz carske Rusije. Kada je izgrađen Ruski dom u istoj ulici, škola je preseljena u tu zgradu. Ruski dom je postao sedište brojnih udruženja i društava te je u tom smislu njegova uloga u predratnim godinama bila dragocena za ruske emigrante. U njemu su delovali Ruski naučni institut, Rusko dramsko pozorište, Rusko-srpska gimnazija, Ruska narodna biblioteka.

Neke elitne srednje škole nastavile su da rade, samo su sticajem nesrećnih okolnosti promenile mesto delatnosti, čemu posvećujemo posebnu pažnju.

IAKO se puno vodilo računa o zapošljavanju, materijalni položaj mnogih emigranata bio je težak, naročito za one koji su došli kao invalidi ili su oboleli i postali nesposobni za rad. Zato je značajan deo aktivnosti bio usmeren na socijalnu politiku. U Beograduje je 21. juna 1936. godine pušten u rad novi Dom ruskih ratnih invalida na Starom Đermu u ulici Čiča Ilije 4. To je bio savremen objekat sa 550 metara kvadratnih, a osim soba za invalide imao je i zdravstvenu ambulantu i kancelarije. Podignut je od priloga članova Udruženja vojnih invalida i njihovih prijatelja, i uz podršku Beogradske opštine i Ministarstva socijalne politike. U Hopovu i Pančevu je funkcionisao Dom za decu ruskih izbeglica, koji se finansirao iz donacija ruske emigracije i srpskih ustanova i pojedinaca.

Društvo za ruske domove za stare, koje su osnovale ugledne beogradske gospođe na čelu sa Milom Simić, otvorilo je u junu 1938. novu zgradu Ruskog doma za stare sa ambulantom, na Avalskom putu. Pre toga stare i siromašne ruske izbeglice živele su u susednim skromnim barakama i iznajmljenom prostoru u Lozničkoj ulici, koje su i posle otvaranja nove zgrade nastavile da rade manjim kapacitetima. Dom je imao menzu, a stanari su plaćali smeštaj i hranu po povlašćenim cenama. Broj stanara se kretao oko 150, a u vreme otvaranja ovog doma bilo ih je oko 100. Društvo ruskih domova za stare izdržavalo se participacijom stanara, dobrotvornim prilozima i donacijama.

BEOGRAD je bio sedište ruskog duha i misli u zagraničju što potvrđuje i odabir glavnog grada Kraljevine za održavanje Kongresa ruskih naučnika u rasejanju, od 16. do 21. septembra 1928. godine. Kongresom je predsedavao Vladimir Koreničevski sa engleskog Instituta za eksperimentalnu medicinu iz Londona.

U ime Srpske kraljevske akademije nauka, skup je pozdravio akademik Aleksandar Belić, kao i predstavnici vodećih naučnih i kulturnih društava. Sa Kongresa je upućen pozdrav naučnicima u sovjetskoj Rusiji od kojih ih je delila „velika razdaljina, muke i patnje”.

Cilj Kongresa, kako je istakao Koreničevski, bio je da se pokažu rezultati naučnog rada Rusa u svetu i da se, koliko je to moguće, predupredi pad nauke i naučnog rada u otadžbinii, pre svega kroz pomoć ruskoj omladini u egzilu da dobije odgovarajuća mesta u institutima i naučnim ustanovama zemalja u kojima borave. Za to su, kako je istakao, naišli na razumevanje država u kojima se zadesila ruska emigracija.

I tokom Kongresa i kroz njegove poruke vidi se da se još računalo na to da će proterani Rusi moći da se vrate u otadžbinu, ali kao slobodni ljudi koji svojim stvaralačkim radom mogu da doprinesu razvoju Rusije. Na Kongresuje osnovan Ruski naučni institut koji su činili ugledni univerzitetski profesori, ne samo Rusi, nego i Srbi. Do Drugog svetskog rata bio je veoma aktivan subjekt naučne saradnje ruskih i srpskih istraživača i profesora i jačanja kulturnih veza dva naroda. Osnovan je i Ruski kulturni odbor, čiji je zadatak bio da organizuje gostovanja ruskih naučnika i kulturnih stvaralaca po Evropi i u Jugoslaviji, kao i izdavanje knjiga i publikacija.

Kongres je radio u nekoliko sekcija, od medicine do bioloških, pravnih i društvenih nauka. Imao je puno referata, a po svom sadržaju i kvalitetu bio je jedan od najznačajnijih u Evropi i svakako veoma važan za razvoj srpske i jugoslovenske nauke.

Razmotrene su i teme iz srpske istorije. A.V. Solovjev, profesor beogradskog univerziteta, održao je predavanje o starim ustavima južnih Slovena s osvrtom na Dušanov zakonik. Na Kongresu je potekla ideja da se osnuje Institut za proučavanje Rusije, koja je realizovana posle dve i po godine, u martu 1931. godine.

NIJE prošlo ni nedelju dana, a u Beogradu je održan još jedan veliki kongres ruske dijaspore. Sama činjenica da je u Beogradu krajem septembra 1928. godine održan i Kongres ruskih pisaca i novinara u zagraničju govori o tome koliko su veze između stvaralaca u oblasti kulture bile na visokom nivou.

Savez ruskih pisaca i novinara u Jugoslaviji osnovan je 1925. godine, a njegovi počasni članovi bili su ugledni srpski književnici, naučnici, političari, među njima Gligorije Božović, Aleksandar Belić, Milan Grol, Ljuba Davidović, Slobodan Jovanović, Momčilo Ninčić, Radovan Košutić, Branislav Nušić, Nikola Uzunović, Jovan Cvijić.

Predsedavajući Kongresa bio je Vasilij Nemirovič Dančenko, a u Beograd su došli tada najpopularniji ruski pisci: Mark Aldanov, Dmitrij S. Mereškovski, Jevgenij Čirikov, Aleksandar Ivanovič Kuprin, Boris Zajcev. Skup pisaca pozdravio je u ime Vlade ministar prosvete Milan Grol, rektor Univerziteta Čedomir Marković, predsednik Beogradske opštine Kosta Kumanudi, književnik Veljko Petrović, predstavnici vodećih kulturnih društava i organizacija. Intervju sa Mereškovskim objavljen je kao glavni tekst na naslovnoj strani „Politike“, a i druge novine su ovom skupu posvetile veliki prostor. Održano je više svečanih skupova, a učesnike i njihove domaćine dva puta primio je kralj Aleksandar Karađorđević. Na početku je organizovao prijem za sve učesnike, a pred kraj svečani ručak za uže rukovodstvo. Tom prilikom kralj je dodelio najveća državna odlikovanja nekolicini ruskih pisaca.

Na Kongres su došli skoro svi veliki pisci u izbeglištvu, osim Ivana Bunjina, koji je svoj dolazak u Beograd odložio za neku drugu priliku. Obećanje je održao, u Beograd je došao u avgustu 1937. godine, kao prvi ruski nobelovac. Najprestižniju svetsku nagradu dobio je 1933. godine. Bunjin je u Beogradu ostao nekoliko dana, posetio je Avalu i Topolu. Iako su mu domaćini preporučili da poseti Dubrovnik i Makarsku, Bunjin je sve vreme proveo u Beogradu. Jedino je otišao na Oplenac da oda poštu kralju Aleksandru, velikom pokrovitelju ruskih umetnika.

RUSKI PISCI U BEOGRADU

NA KONGRESU ruskih pisaca i novinara, koji je održan u Beogradu, održana je svečana akademija povodom stote godišnjice rođenja jednog od najvećih svetskih pisaca - Lava Nikolajeviča Tolstoja. Osnovan je Sveruski savez pisaca i novinara sa sedištem u Beogradu, koji je postao sedište ruske misli i pisane reči u rasejanju. Sama odluka da se kongres održi u Beogradu, pored velikih centara ruske emigracije: Pariza, Praga, Nice, Sofije, govori o odnosu ruske književne elite prema Srbiji. Doneta je i rezolucija o stanju štampe u sovjetskoj Rusiji,u kojoj se ističe da su sloboda štampe i misli ugušeni, a "pisci i novinari stavljeni u uslove bespravlja, bede i pune zavisnosti od nasilja vlasti".

SUTRA: RUSKI DOM CENTAR KULTURNE SARADNjE