FELJTON - TAJNI POKRET ZA DIZANJE PRVOG SRPSKOG USTANKA: Petar I NJegoš je ruskom caru predlagao stvaranje Slavenosrpskog carstva

TREBA razlikovati pitanje da li je srpska revolucija 1804. bila organizovana unapred, od pitanja da li je izvršena organizacija. Drugim rečima, mora se voditi računa da su neke organizacije u tom pogledu vršene, ali da nisu uspele.

PRIPREME Petar I Njegoš je prihvatio ideje o ustanku, Foto "Vikipedija"

Organizacija za pokretanje revolucije su postojale. Grčki izbeglica Riga od Fere (Faraios) stvorio je 1797. jednu zaveru za stvaranje velike grčke države, u saradnji sa pobunama drugih balkanskih naroda. Tu organizaciju nazivaju (Filiki Etaireaia) Heterijom, a pod tim je imenom 1814. bio stvoren moćan tajni pokret, jedno vreme sa 200.000 ljudi. Riga od Fere je ranije boravio u Vlaškoj, bio je u kontaktu sa Rusima, a 1793. u Beču pokušava da pokrene jedan grčki list. U projektu tajne organizacije 1797. on ne pominje Srbe, ali se ipak smatra da su dvojica od kasnijih vođa srpske revolucije 1804. bilo njeni članovi. Posredovali su u tom povezivanju kaluđeri manastira Hilandara.

Napoleonovi emisari iz Italije rasturaju proglase Rige od Fere po grčkim pokrajinama.

Neki nastavnici u grčkoj gimnaziji u Zemunu su sumnjičeni da pripadaju ovoj tajnoj zaveri, ali još niko nije optužio i nekog srpskog zaverenika da je imao prste u tom tajnom poslu, sem budućih vođa pobunjenih seljaka.

Može se govoriti o organizovanju srpske revolucije 1804, a istraživači su ustanovili da se zaista i pripremala pobuna u Hercegovini. Te se pripreme vrte oko mitropolita Petra I Njegoša na Cetinju. On je obavešten o promenama koje je Napoleon stvorio u Italiji. U Ankoni je 1797. bio ustanovljen jedan „ustanički komitet“, koji planira da prebacuje svoje izaslanike na Peloponez. Do dolaska francuskih mornara, na Krfu je 1797. postojala jedna učena Academia degli Assicurati, ali se brzo preobražava u političku družinu Društva prijatelja (Sciete des amis). Taj naziv podseća na istoimenu tajnu zaveru Rige od Fere. Petar I u maju 1798. šalje u Peterburg svog izaslanika Savu Ljubišu iz Paštrovića, sa predlogom o samostalnoj srpskoj državi.

KAD JE počela srpska revolucija 1804, čovek zagrebačkog biskupa Maksimilijana Vrhovca, kanonik Vinko Vlatković, putovao je po Dalmaciji i sedam meseci pratio razvoj prilika. Vlatković je u Dubrovniku susretao izaslanike mitropolita Stratimirovića i mitropolita Petra I. [...] Kad je nakon dve godine Vlatković umro, biskup Vrhovac je lično u razgovoru sa bečkim carem sugerisao njegovog naslednika i pobrinuo se da se Vlatkovićevi spisi diližansom prebace šefu policije u Beč. [...] (Kad je u maju 1807. Karađorđe provalio na Sjenicu, starešina odreda od 800 crnogorskih dobrovoljaca mu je došao u pomoć, a njegov izveštaj crnogorskom vladiki je vladičin sekretar poslao biskupu Vrhovcu u Zagreb u celini.)

Iako je izraz „Slaveno-serbi“, koji se upotrebljava u prepisci mitropolita Stratimirovića i mitropolita Petra I, bio preuzet iz srpske ranije tradicije, treba obratiti pažnju da su u tome mogli biti ohrabreni od prijatelja po masonskoj i intelektualnoj zajednici o jedinstvenom slovenskom narodu... Na isti način se mora zaključiti da je Petar I bio protivnik mogućnosti da Austrija može postati pokrovitelj nad srpskim narodom Crne Gore, Hercegovine i Dalmacije. Kada je 1798. ustanovio na Cetinju „Zakonik obšči crnogorski i brdski“, on je u poruci ruskom caru rekao da će ta ustanova raditi protiv Turske i Austrije. Njegovo prijateljstvo sa biskupom Vrhovcem nije imalo podlogu istih ciljeva.

Petar I je prihvatio ideje o ustanku za stvaranje Slavenosrpskog carstva, pa je 1803. odaslao u Rusiju arhimandrita manastira Pive, Arsenija Gagovića. Formalno je podsticaj došao od mitropolita Stratimirovića. Ruskom caru je predlagano ujedinjenje srpskog naroda sa Rusijom, ili stvaranje samostalnog carstva, na čijem čelu bi bio jedan od ruskih velikih kneževa. U jednoj poruci igumanu manastira Dečani, 10. januara 1804. Petar I poručuje da će se „Crnogorci i sa beogradske strane Srbi“ dići na oružje. To je trenutak za koji on nije znao, kada janjičari ubijaju sve viđenije srpske kneževe i prvake, a mesec dana potom se diže veliki ustanak.

DA SE radilo  o organizovanju pobune, vidi se po izveštaju kanonika Vinka Vlatkovića od 21. avgusta 1805, u kome on kaže da je u Hercegovini izvršena regrutacija ustanika, na celom području od crnogorske granice do reke Neretve kod Metkovića, Počitelja i Konjica. U spiskove je bilo upisano 19.000 vojnika, podeljenih u 43 odreda sa harambašama na čelu. Organizacija je izvršena preko igumana pet manastira: Zavale, Duži, Dobričeva, Žitomislića i Pive. Kad se ustanak u Drobnjacima 1805. oteo i počeo bez odobrenja, rečeno je da su ga organizovali sveštenici i seoski knezovi. Ruski car je krajem 1803. naredio arhimandritu Gagoviću da bude u vezi sa ruskom flotom u Kotoru, u slučaju da se prilike u Turskoj komplikuju. Imao je novac i oružje za pripremanje ustanka. Kasnije je otkriveno da je po planu 12.000 ustanika predviđeno u Dalmaciji i 130.000 u susedstvu.

Od 1798, konačno od potpisivanja ugovora 3. januara 1799, Turska i Rusija su saveznice i njihove flote zajednički deluju na Jonskim ostrvima. Crna Gora je automatski postala saveznik Turske i 1805. joj platila godišnji tribut, što znači da je priznala sizerenstvo turskom sultanu. Ustanak koji je na turskoj strani pripremljen u snazi od 19.000 vojnika, trebalo je da posluži kao instrument velike balkanske pobune protiv Turske. Kako je rat protiv Turske počeo tek u decembru 1806, napadom Turske na ruske pozicije na Dunavu, ta golema ustanička snaga u Hercegovini je trebalo da čeka taj srećni trenutak. Treba zamisliti nestrpljenje seljaka, sa pripremljenim konjima, torbama suve hrane i oružjem, da carev plan u Peterburgu počne.

U ISTO vreme, ruski emisari su radili na organizovanju pobune u Dalmaciji protiv francuske vlasti. Tamo je sredinom 1806. izbio jedan veliki ustanak sa središtem u samoupravnoj oblasti Poljica. U zaključku bi se morale istaći dve bitne stvari:

- Ustanak je od kraja 1803. bio organizovan sa ciljem da počne u trenutku kad dođe do rata Rusije i Turske. Rekonstruisana  je organizacija 19.000 seljaka samo u Hercegovini. Ostaje nejasno šta je rađeno u Srbiji.

- Ideja i planovi o uspostavljanju Slavenoserbskog carstva se nije odnosila na organizovanje pobune samo pravoslavnih Srba, nego i katoličkih Srba u Dalmaciji. U isto vreme se planirala pobuna na turskoj strani.

Racionalistička filozofija da naciju sačinjava zajednica jezika je ovde došla do izražaja. Ne treba da se nagađa da je to sugerisao Šlecer u svojoj prepisci, jer kod obrazovanih Srba oko vremena Temišvarskog sabora ona je osnovno polazište u shvatanju bića srpskog naroda. Do oslobođenja Srbije 1815. nikome nije jasno šta znači reč Srbija.

Središte i neprikosnoveno vođstvo srpskog naroda je bilo u Južnoj Ugarskoj. U poimanju običnog savremenika, Srbija je bila izgubljeno područje na jugu, Kosovo i delovi Makedonije, Crne Gore i Bugarske. Beogradski pašaluk je tek 1791. u tekstu mirovnog ugovora nazvan Srbijom. Turci ga tako nisu nazivali, nego Krajinom, ili „Lazvilajeti“ po knezu Lazaru sa Kosova 1389. godine.

POVOLjAN TRENUTAK

USTANAK 1804. je bio organizovan, ali ta organizacija nije pokrenula narod da krene u vatru. Ta je organizacija bila stvorena da čeka povoljan trenutak, kad dođe do rata sa Turskom. Zbog toga što je ustanak u Hercegovini 1804. bio visoko organizovan, upravo zbog toga nije ni uspeo. On je počet tamo gde se prethodna organizacija nije mogla istraživanjem ustanoviti, iako se nagoveštava da je pre masakra nad srpskom elitom u januaru 1804. postojala i tu. Ovo je, naravno, logična pretpostavka, bez pokrića sa arhivskim otkrićem, sem rečenice u pismu Petra I igumanu dečanskom da će se i sa beogradske strane udarati na Turke. Tajno organizovanje revolucije ne znači da je ona i vođena od strane te tajne organizacije. U Hercegovini i Dalmaciji je to vođstvo u cetinjskom manastiru Petra I Njegoša. U Srbiji se ne zna za njega.

SUTRA:VEHABIJTSKI POKRET UTICAO NA IZBIJANjE PRVOG USTANKA

Preporučujemo

Feljton

0 4

FELjTON - PESNICI REVOLUCIJE NE DIŽU, NEGO IH OBZNANjUJU: Turska i Austrija bile su protiv toga da Srbija dobije status elementarne državnosti

01. 02. 2024. u 18:00

Feljton

0 30

FELjTON - SVAKI SRPSKI SELjAK ZNAO JE ZA DINASTIJU NEMANjIĆA: Srbi, redak narod koji je imao svest o svojoj istoriji, bez knjiga, da odatle uči

31. 01. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - DUBOKI KORENI RELIGIJE KAO VODODELNICE NACIJA: Srpska revolucija zbog Napoleona izgubila mogućnost da na zapadu nađe saveznika

29. 01. 2024. u 18:00

Društvo

0 4

FELjTON - OBIČAN SRBIN JE IMAO RAZVIJENU SVEST O SEBI: Strani pisci, poznavaoci Srba, isticali su odanost veri kod običnog, neukog sveta

30. 01. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije