SVETSKI VALCER OD FUTOGA DO PARIZA: Štraus je na koncerima u Zemunu i Beogradu dirigovao u srpskoj narodnoj nošnji

NAJPOZNATIJI valcer na svetu „Na lepom plavom Dunavu“ Johana Štrausa melodija je koju, prema „Ginisovoj knjizi rekorda“, zna da otpevuši najviše stanovnika Zemljine kugle.

Foto: "Vikipedija"

Većina njih ubeđena je da je Johan Štraus Mlađi tu melodiju komponovao u svome stanu u Beču u ulici Praterštrase br 54, ali se razočaraju kada odu u glavni grad Austrije, gde je Dunav širine otprilike kao Sava u Beogradu (oko 300 metara) i uopšte nije plav. Za nas iz Srbije osmeh nam se, međutim, široko razvuče kada čujemo da je melodiju valcera „Na lepom plavom Dunavu“ Johan Štraus mlađi, nazivan i „kralj valcera“, komponovao u malom mestu pored Novog Sada - Futogu. Kako se dogodilo da Štraus od 2850 kilometara dužine Dunava ( druga evropska reka po dužini - iza Volge, koja teče 3530 km ), odluči da valcer komponuje baš u Futogu, govori nam sledeća istinita  priča.

Štrausu je dugo trebalo da se u prestonici Austrije uopšte probije kao kompozitor i vođa orkestra, zbog toga što se njegov otac Johan Štraus Stariji plašio njegovog talenta i sputavao ga, još od dečačkih dana. Otac se ponašao kao da mu je neprijatelj, čak ga je naterao da radi kao činovnik u banci i nije mu dozvoljavao da uzima privatne časove violine, a sam nije želeo da mu pomaže. Zbog takvog odnosa sa ocem, Štraus je relativno rano počeo da pokazuje znake nervnog rastrojstva. Postao je poznat tek posle očeve smrti (1849), pa je 1863. u Beču najzad postavljen za „direktora carskih balova“. Ipak, nervni napadi su se nastavili, pa je jedva dočekao poziv Bohuslava Hoteka, iz redova češkog plemstva, tada austrijskog ambasadora u pokrajini Virtemberg, u sadašnjoj Nemačkoj, koji je 1867. pozvao Štrausa da dođe i provede neko vreme u njegovoj porodičnoj vili u Futogu kod Novog Sada.

ŠTRAUS, koji je tada imao 41 godinu, rado se odazvao pozivu, jer je, kako je ostalo zapisano u novosadskim analima, i kao mladić dolazio u taj grad. Koliko je Štraus tačno boravio u Futogu, u trenutku pisanja ovog teksta ne znamo, ali mora da je to bilo krajem leta ili u ranu jesen, kada je Dunav tu posebno lep i u njegovoj vodi se, iza jedne velike okuke, na mestu najbližem od zgrade vile Hotekovih, posebno lepo mešaju boje sunca i okolnog zelenila. To mogu da provere čitaoci ovog teksta, jer zgrada, u kojoj je bila vila, sada pripada Srednjoj poljoprivrednoj školi u Futogu.

Samo da napomenemo da su Bohuslav Hotek i njegova supruga Vilhelmina bili roditelji Sofije Hotek, nesrećne supruge austrijskog princa Franje Ferdinanda, nastradale u atentatu, koga je 28. juna 2014, na Ferdinanda izvršio Gavrilo Princip. Gavrilo je na suđenjima jasno priznavao da je nameravao da ubije Ferdinanda, ali je više puta ponovio da nije namerno pogodio Sofiju, niti bi ikad ugrozio jednu ženu.

Foto "Vikipedija"

Kada se vratio u Beč, Johan Štraus je prerađivao delo, prvo za koncert „Bečkog pevačkog saveza“ zakazan za 15. februar 1867. godine, kada je premijerno i izveden. Premijerno izvođenje nije prošlo sa mnogo aplauza, možda zato što je to veče bilo rezervisano za horske kompozicije, a „Na lepom plavom Dunavu“ je bila orkestarska. Da popravi stvar, bečki pesnik Jozef Vejl je naknadno dopisao reči, ali je Štraus odlučio da kompoziciju ponovo preradi, isključivo za orkestarsko izvođenje, jer su ga pozvali da je izvede na Svetskoj izložbi u Parizu, čije je otvaranje bilo zakazano za 1. april te 1867. godine. Valcer „Na lepom plavom Dunavu“ je, u stvari u Parizu doživeo svoju pravu premijeru i dočekan je aplauzima zbog njegovog posebno svečanog tona i raspevanosti.   

PARIZ je tada, od aprila do oktobra, bukvalno bio prestonica sveta, pa je događaju kao što je bila Svetska izložba bio potreban jedan tako zanosni, svečani, valcer. Ima još razloga zašto je Johan Štraus Mlađi u Parizu lepo dočekan. Jedan od njih je da je još kao mladić podržao Revoluciju 1848. i više puta javno svirao „Marseljezu“ (zbog čega je, kažu, bio i hapšen), ali i to da je u jednom delu svoje karijere postao impresioniran kompozicijama francuskog kompozitora Žaka Ofenbaha i, pod njegovim uticajem, počeo da komponuje komične opere.

Kada su novinari javili o uspehu „direktora austrijskih carskih balova“, pristiglog u Pariz iz Beča, odmah su počeli da stižu pozivi za gostovanja, pa je Štraus sa celim orkestrom, još dok je izložba u Parizu trajala, održao koncert 1. jula u Njujorku, a 21. septembra, više od mesec dana pred završetak Pariske izložbe, održao koncert pred prepunom salom u Londonu, u Kovent gardenu. U Londonu je „Na lepom plavom Dunavu“ izveden i u njegovoj horskoj verziji.

Novosadski listovi su svojevremeno pisali da je Johan Štraus Mlađi, u Novi Sad, prvi put došao sa 22 godine, 1847. godine gde je održao svoj prvi veliki koncert, pred prepunom salom. Jedno veče nije bilo dovoljno, pa je kralj valcera i naredne noći zabavljao Novosađane. Samo dve decenije kasnije, on je postao svetska zvezda, a njegove kompozicije i danas su poznate i cenjene. Listovi iz Novog Sada su, svojevremeno pisali da je Štraus iz tog grada poneo nekoliko uspomena pretočenih u vrhunska dela. Komponovao je „Sećanje na Novi Sad“ (Erinnerung an Neusatz), fantaziju koja je nastala na osnovu srpskih narodnih motiva. Nažalost, ova kompozicija je izgubljena, i nije sačuvana nijedna kopija. Navodno, Štrausu su se veoma dopale ovdašnje pesme, pa je često pevušio čitajući srpske pesmarice.

Foto: "Vikipedija"

POD  pokroviteljstvom kneza Miloša Obrenovića, u vreme kada je u Beču boravio kao izgnanik, Štraus je komponovao više kompozicija na srpske teme koje su izvođene na veoma posećenim srpskim i slovenskim balovima. Na ovim balovima viđeniji gosti bili su Miloš i Mihailo Obrenović, jedanput, čak, Njegoš, Vuk Karadžić i njegova ćerka Mina i mnogi drugi. Tako su nastali "Srpski marš" (Serbische Marsch), "Srpski kvadril" (Serben-Quadrille) posvećen mladom knezu Mihailu Obrenoviću, Aleksandrov kvadril (Alexander-Quadrille) posvećen tadašnjem srpskom vladaru Aleksandru Karađorđeviću...

"Neka je Bogu fala, da se jedan put i srbske arije počeše sredstvom muzikalnih nota po belom svetu raznositi, i od stranih naroda poznavati i uvažavati, koje mladoj našoj Srbadiji u Beču, črez nji gdin-u Štrausu (sinu) imamo blagodariti. Gospodin Štraus mlađi namerava podunavske zemlje posetiti, gdi bi dobro bilo da ga Srbi sa našim arijama bolje upoznadu, i da mu tu na ruke idu." - pisale su 1847. godine "Srbske narodne novine" iz Pešte. Štraus je te godine sa svojim orkestrom nastupao ne samo u Novom Sadu, već i u Zemunu, gde je je dirigovao obučen u srpsku narodnu nošnju, Beogradu i Pančevu.

„Hvala t' Nemče što visprenim umom
Srbske pesme u muziku slažeš
Izvodeći igre blagorodne
Beč se s njima a i daljni Pariz
Naslaždava na piru veseli
Jošt kad b' reko odkud ti ta miso?.
(Aristid Nikolić, Oda Johanu Štrausu Mlađem, 1847).

SUTRA: SPEKTAKULARNI SPOMENICI SVIH  MEĐUNARODNIH IZLOŽBI

Preporučujemo

Feljton

0 4

SAČUVANI PAVILjONI DRŽAVE KOJA NE POSTOJI: Jugoslovenski paviljon iz Montreala danas je Pomorski muzej u gradu Grand Bank

23. 01. 2024. u 18:00

Feljton

0 4

TRIJUMF VIDOVDANSKOG ISTORIJSKOG MITA U RIMU: Italijanska kraljica Jelena, ćerka kralja Nikole, 1911. govorila je pesme o Kosovu

21. 01. 2024. u 18:00

Feljton

0 5

SRBIJA IZLOŽILA MALO ČUDO - PRETEČU RAČUNARA: Strani dopisnici puni reči hvale – Srpski paviljon najbogatiji po zdanju i najlepši po stilu

20. 01. 2024. u 18:00

Društvo

0 3

SRBIJA JEDINA MONARHIJA NA PETOJ IZLOŽBI U PARIZU: Naš paviljon smatran za jedan od najuspešnijih 1889. godine

19. 01. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije