SVETSKA IZLOŽBA DONOSI PROFIT I POSAO ZA SVE NAS: Srbija imala najveći broj glasova u sva četiri kruga glasanja za EKSPO 2027.

DAN posle objave u medijima da će Beograd biti domaćin Međunarodne specijalizovane izložbe „Ekspo 2027“, na koncertu japanskog pijaniste u sali Kolarčeve zadužbine u Beogradu 23. juna 2023, čestitke piscu ovih redova počeli su da direktno upućuju prisutni Japanci, diplomate iz Ambasade Japana i poslovni ljudi, predstavnici japanskih firmi u Srbiji.

Foto: Novosti

Za Japance koji borave u Srbiji to je bila vest dana za našu zemlju na početku prošlog leta, a meni su čestitali kao dugogodišnjem dopisniku Tanjuga i izveštaču iz Japana, koji je, u tom svojstvu, često pisao i o privrednim temama. „Biće mnogo angažovanja i posla za sve nas“, rekao mi je u pauzi tog koncerta i novi ambasador Japana u Srbiji, njegova ekselencija gospodin Akira Imamura, koji je tek bio stigao u Beograd i u tom trenutku još nije bio predao akreditive predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Druga serija čestitki te iste večeri sačekala me je kod kuće, hrpa mejlova, većina pristiglih iz Tokija, Kjota, Kumamotoa i drugih japanskih gradova. Prijatelji iz Japana radovali su se zbog nas, ali želeli su i da me obaveste da i Japan ima razloga za radovanje, jer su učesnici 170. samita Generalne skupštine Međunarodnog biroa za izložbe (BIE), onog istog tela koje je izabralo Beograd za domaćina, doneli odluku da se   „Ekspo 2025“ održi u japanskom gradu Osaki ( trećem po veličini japanskom gradu – iza Tokija i Jokohame ).

JAPANCIMA je posebno bilo interesantno to što je je Srbija, uprkos velikoj konkurenciji gradova iz SAD, Tajlanda, Španije i Argentine, imala najveći broj glasova u sva četiri kruga glasanja, a oni koji su taj skup u Parizu pratili uživo, zapazili su da su u kampanji Beograda u kandidaturi za  „Ekspo 2027“, pored predstavnika Vlade Srbije i Grada Beograda, učestvovale i mnoge poznate ličnosti iz Srbije, među njima najpopularniji u Japanu teniser Novak Đoković i violinista Stefan Milenković.

U Japanu, inače, postoji veoma širok krug ličnosti, bivših diplomata sa mandatom u našoj zemlji, članova njihovih porodica, profesora univerziteta, ranijih beogradskih „đaka“, lektora za japanski jezik, koji su bili angažovani na Filološkom fakultetu u Beogradu, umetnika koji su posećivali Srbiju, izlagali svoja dela ili organizovali koncerte i druge umetničke nastupe, japanskih građana u braku sa građanima Srbije, koji u toj dalekoj zemlji, iz čistog entuzijazma, promovišu Srbiju. Veliki broj njih te iste večeri mi se direktno javio mejlom, ili preko svojih naloga na „Fejsbuku“.

FOTO: Novosti

JAPANCI vole međunarodne skupove i izložbe, privredne i ostale, sportska i druga takmičenja, jer su, vekovima izolovani na svojim dalekim ostrvima, shvatili njihov značaj za komunikaciju sa svetom, posebno posle Olimpijskih igara u Tokiju 1964. i Međunarodne izložbe  „Ekspo“ u Osaki 1970. godine. Posle dugog perioda u kome je za Japan bio rezervisan položaj „svetskog parije“, zemlje zaboravljene posle Drugog svetskog rata, zbog toga što je bila jedan od njegovih vinovnika i zato što je iz rata izašla poražena, Japan je 1964. u Tokiju mogao da se predstavi svetu kao država u ekonomskom usponu i kao veoma organizovana zemlja.

Japanci su dočekali strane posetioce pristigle povodom Olimpijskih igara u Tokiju 1964. superekspresom šinkansen, vozom najbržim na svetu, a iz Tokija je prvi put u svetu krenuo satelitski prenos „ za celu Zemljinu kuglu“ ( baš jednog od sportskih događaja ). Posle Tokijske olimpijade svet su počeli da osvajaju prvo japanski borilački sportovi, a onda i novi trend zdrave ishrane, umetnosti i veštine, kao što je uređivanje vrtova, aranžiranje cveća - ikebana i još mnogo toga. 

Još veći uspeh za Japan  (bar tako oni misle) bilo je održavanje Svetske izložbe „Ekspo“ u Osaki 1970, šest godina posle Olimpijskih igara u Tokiju. Na izložbi je, računajući i Japan, učestvovalo 77 zemalja, 32 izložbena paviljona bila su podignuta na površini od 330 hektara, a ukupno je izložbu, od 15. marta do 13. septembra (pod parolom „Progres i harmonija za čovečanstvo“)  posetilo 64.218.770 ljudi . Prosečno je izložbu dnevno razgledalo 350.000 posetilaca, a rekord posete postavljen je 5. septembra, ukupno je u tom samo jednom danu ( subota ) bilo 836 000 posetilaca. Rekord posete „Ekspo“ posle Japana tek je prevaziđen nedavno u NR Kini, na EKSPO Šangaju 2010. godine.

I TOKIJSKA  Olimpijada i „Ekspo“ u Osaki bili su prvi put održani događaji te vrste u Aziji, pa je Japan tako dobio priliku da zauzme neku vrstu pozicije lidera kontinenta, a poslovična japanska tačnost i umeće organizacije predstavili su jednu zemlju koja želi da zauzme najviša mesta u svetu i na ekonomskom planu. Posle dugog perioda rezignacije i zamora ratom, Japan je najzad ponovo imao energiju da radi, proizvodi i živi, što je dokazao, jer od te dve godine počinje i era japanskog ekonomskog uspona.

Ukupni finansijski efekat Međunarodne izložbe „Ekspo 1970“ u Osaki bio je 3,5 triliona jena (u regionu Osake bio je 1,1 trilion jena, a tada se 360 jena menjalo za dolar). Samo u izgradnji paviljona i uređenju celog prostora učestvovalo je direktno 220.000 ljudi, a u celoj zemlji angažovanje se računa na milione učesnika. Odmah posle završetka izložbe osnovana je fondacija koja dodeljuje finansijska sredstva za projekte širom sveta. Prema saznanju autora ovog teksta, najmanje dva projekta poslednjih godina prijatelji Srbije iz Japana realizovali su u našoj zemlji uz pomoć sredstava iz Fondacije „Ekspo“ u Osaki 1970. godine.

Mnogi došljaci u Japan u vreme Olimpijskih igara u Tokiju, a kasnije i za vreme „Ekspo“ u Osaki, nisu mogli da shvate kako su Japanci za tako kratko vreme posle Drugog svetskog rata mogli da ostvare toliki napredak. Mnogi kažu da je tajna, između ostalog, i u dugom radnom vremenu i činjenici da zaposleni na poslu i posle radnog vremena često satima ostaju zajedno. To im daje priliku da se dobro upoznaju i da, kad treba, zapnu i učine nemoguće.

JEDAN japanski lekar, koji je oko deset godina proveo u SAD, posle decenije odsustva vratio se u Japan i zaposlio u luci grada Kobea, blizu Osake, u karantinskom delu, gde se proveravao uvoz životnih namirnica i drugog. Svakoga dana dolazio je tačno na početak radnog vremena na posao, ali je bio začuđen kada je video da su uvek svi, svi osim njega, bili na radnim mestima. I to svakoga dana. Jedanput ga je pozvao direktor luke i zapitao: „Vidim da Vi svakoga dana tačno na vreme dolazite na posao?” „Da”, ponosno je rekao lekar. „Ali, Vi verovatno primećujete da smo svi, uključujući i mene, uvek na svojim radnim mestima kada Vi uđete?” „Da, to sam primetio”, zbunjeno je rekao lekar. „Molim Vas da od sada dolazite na posao ranije, Vi odlučite koliko ranije će to biti, ali je veoma važno da budete tu ranije, pre početka radnog vremena”, rekao mu je direktor. „Ali, na mom radnom mestu ima veoma malo posla, carinski prekršaji koji bi zahtevali moju pomoć ili intervenciju se retko događaju...,” insistirao je lekar. „Ništa ne brinite, važno je da dođete na posao ranije, da budete u skladu sa ostalima. A, ako već nemate posla, čitajte neku knjigu. Mogu i ja da Vam pozajmim neku od svojih knjiga”, mirno je zaključio razgovor direktor.

SUTRA: SVETSKA IZLOŽBA EKSPO STARIJA OD OLIMPIJADE

Preporučujemo

Politika

74 7

VUČIĆ: Sezona praznika polako prolazi, a mi bez stajanja nastavljamo da radimo na svim frontovima menjajući lice naše Srbije

14. 01. 2024. u 13:34

Politika

8 53

EXPO ĆE DONETI KVANTNI SKOK SRBIJI: Mali o značaju najveće svetske manifestacije u 2027.

07. 01. 2024. u 22:19

Politika

36 121

ZA TRI GODINE NAJVEĆE GRADOVE NEĆEMO PREPOZNATI: Vučić o projektima koji su pred Srbijom - "Sve da promenimo u zemlji"

07. 01. 2024. u 12:08

Politika

91 3

ODLIČNI SASTANCI SA TIMOVIMA ZA EKSPO I VAŽAN RAZGOVOR SA AMBASADOROM KINE: Vučić u dvorištu očeve kuće - Priroda je najlepša kada pada sneg

08. 01. 2024. u 13:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije