FELJTON - TEATRALAN I RAZMETLJIV LAŽNI CAR ŠĆEPAN MALI: Postoje podaci da je o Šćepanu pisao i italijanski pustolov Đakomo Kazanova
SRPSKI patrijarh Vasilije Brkić, koji je dugo vremena proveo u Crnoj Gori sa Šćepanom Malim objasnio je šta znači ime Šćepan Mali na sledeći način: “Stefan na grčkom znači krunisan i da on sebe naziva najmanjim da bi se što više unizio, ali samo u onom smislu u kojem je to i po Jevanđelju zapoveđeno: Ko se smiri uzneće se, a ko se uznese smiriće se”.
Pobožnost Šćepana Malog koja je bila očigledna i izražena, i koju je pred svima javno ispoljavao nekada i neobičnim rečima, njegova briga za obnavljanje manastira i crkava u Crnoj Gori, kao i njegova pisma Dubrovačkoj Republici, koja je počinjao naslovom “Slava bogu i Svetom Jerusalimu”, pokazuju da je to mogla da radi obrazovana osoba. S druge strane, o njegovom obrazovanju nema nikakvih podataka, osim da je po svedočenju nekih savremenika govorio nekoliko jezika. (Arhimandrit Avakum Milaković, koji se često sastajao sa Šćepanom Malim kaže da je pored srpskog i hrvatskog govorio nemački, francuski i italijanski jezik. I, Sebastijan Marozini, na osnovu nekih izveštaja koje je dobijao, tvrdio je da mu je izgovor slovenski, da govori nemački i da je na tom jeziku govorio sa vojnikom koji je služio u austrougarskoj vojsci. Govorio je francuski i ruski.
Zanović kaže da je govorio više jezika sa otmenošću i lakoćom. Bilo je i onih koji su govorili da Šćepan zna samo bosanski i turski...)
SVAKI njegov govor bio je svečan i počinjao je spominjanjem božjeg imena. Bio je teatralan i izrazito razmetljiv. Jednom prilikom, na velikom saboru u Virpazaru, na konju je ušao u jezero da bi ostavio utisak na okupljeni narod, a uoči dolaska Dolgorukova u Crnu Goru jašući na konju Cetinjskim poljem razmahivao je sa isukanom sabljom. Javno se hvalio svojim boravcima u Beču i drugim evropskim zemljama, a u očekivanju ruske flote u Sredozemlju dvogledom je neprestano gledao na pučinu. Međutim, ispod te teatralnosti i razmetljivosti krila se velika kukavica. Tako je npr. jednom prilikom na Budvanskom polju u pratnji 40 ljudi, pokušao da otme neke konje i stoku, ali “čim su na njih zapucali, varalica se dao u panično bekstvo sa takvom zbunjenošću da je sa konja pao u jedan jarak”.
(Suprotno mišljenje iznosi Rastislav V. Petrović, koji kaže da Šćepan Mali nije bio kukavica kako je prikazan u istoriografiji i književnosti. To dokumentuje tekstom iz engleskog godišnjaka iz 1768. god., koji je pohvalno pisao o hrabrom držanju Crnogoraca i Šćepana Malog u borbi s Turcima. Neki turski general “otvoreno je priznao da su se Stefan i njegove pristalice borile sa najvećom odlučnošću”, a Šćepan Mali, piše u časopisu, svojim držanjem nije osramotio izbor onih kojima je komandovao. Imao je sreće da se spase iz ove krvave borbe i sa ostatkom svojih pristalica povukao se u nepristupačne delove planina ...)
O ŠĆEPANU Malom nisu pisali samo njegovi savremenici, koji su dolazili u kontakt sa njim, nego i drugi stranci. Zato treba napomenuti što je o Šćepanu Malom pisao francuski istoričar M. Šodon u svojoj knjizi “Demaskirane varalice i kažnjeni uzurpatori” ili „Istorija nekoliko avanturista koji su širom sveta, preuzimajući titulu cara, kralja, princa, ambasadora, tribuna, mesije, proroka, itd. život završavali zaboravljeni ili umrli nasilnom smrću“. U knjizi, pored mnogo “istorijskih” ličnosti koje su, koristeći razne načine, dolazile na presto i čija je hrabrost inspirisala mnoge pesnike, autor jedan broj stranica se posvećuje i govori o Šćepanu Malom. Pri tome, autor podseća da je Petar III, naslednik carice Jelisavete, zbačen sa prestola 6. jula 1762, a za novog suverena proglašena je carica Katarina II. Petar III je umro sedam dana posle i njegova vladavina je bila skoro zaboravljena “kada je krajem 1767. jedan avanturista došao na pomisao da ga oživi. Ovaj novi Dimitrije, pod izgovorom da štiti pravoslavnu veru, podigao je ustanak u jednom delu Turske Albanije, u nekoliko naselja Mletačke Republike i u svim naseljima provincije Crne Gore. Ovaj prevarant, poznat pod imenom Šćepan Mali, bavio se lekarskom profesijom u toj maloj provinciji. Prirodno inteligentan, lepe pojave, bogat, verovao je da može da se proglasi carem Petrom Trećim; tvrdio je da je u ono vreme namerno širio glas o svojoj smrti, ali da je našao način da pobegne iz tamnice. Zahvaljujući svom imenu i podržan od kaluđera, pravoslavnih šizmatika monaha, koji su imali snažan uticaj na narod, postigao je da bude priznat za cara, ne samo od naroda, već i od episkopa i od svih drugih slojeva društva.
Tamošnji narod, piše dalje Šodon, veoma je privržen Rusiji, s jedne strane zbog istovetne religije, a s druge strane što su ruski vladari uvek pronalazili načina da tamo sačuvaju svoj snažan uticaj. Šćepan Mali, koristeći sve te pogodnosti, nije, dakle, imao teškoća da se tamo održi neko vreme”.
RATOVAO je sa Turcima i u tim ratovima je imao uspeha. Ali, novi nemiri i sukobi koji su nastali uznemirili su rusku caricu i Portu i ona je dala na znanje vladici Crne Gore da će mu uskratiti milostinju koju je izdašno davala svake godine crkvama i njihovoj zemlji, ako on i kaluđeri ostanu privrženi varalici. Malo po malo narod ga je napustio, a vojnici koji su ga podržavali izručili su ga da bude odveden u Moskvu. Ovaj događaj se dogodio septembra 1769. godine.” (Ova zadnja rečenica istorijski nije tačna. Na osnovu svih poznatih i pouzdanih izvora Šćepan Mali nije napuštao Crnu Goru do svoje smrti.)
Navedena knjiga, svakako, ne predstavlja potpun rad, bar kada je u pitanju deo o Šćepanu Malom, ali ona pokazuje šta se sve pisalo o njemu, a posebno od strane jednog autora koji je u to vreme bio poznat i cenjen. Takođe, sama činjenica da se ime Šćepana Malog u toj knjizi našlo među 46 drugih, manje ili više, poznatih istorijskih ličnosti potvrđuje ranije izrečenu konstataciju o vanredno velikom interesovanju Evrope u odgovoru na pitanje ko je Šćepan Mali.
Pod uticajem te knjige i njene popularnosti, a posebno zbog velikog interesovanja evropskih zemalja da se sazna ko je samozvanac koji se pojavio u Crnoj Gori pod imenom Šćepan Mali, već pominjani, Stjepan Zanović objavio je knjigu o Šćepanu Malom. Pre nego što je objavio knjigu, Zanović, koji je, verovatno, poznavao Šćepana Malog, napisao je pismo pruskom kralju u kojem kaže: “Sire, ja sam Šćepan Mali. S pomoću sretnoga slučaja i snagom čudotvorstva u jednom kraju, gde gotovo nitko ne zna ni čitati ni pisati, našao sam sredstvo da se neshvatljivom srećom izbavim iz labirinta, u koji sam ušao s tvrdom nakanom: ili pobijediti ili umrijeti. Protivnici moji i cijela Evropa drža me mrtvim. U Carigrad beše poslata jedna odrubljena glava u dokaz moje smrti. Stanko Klazomunja, Grk iz Koreje, koji me je izdajstvom imao žrtvovati turskoj osveti postao je sam žrtvom moje pažljivosti, a njegova glava je pala umesto moje”.
Inače, nepobitna je činjenica da je najveći deo teksta iz knjige Stjepana Zanovića o Šćepanu Malom bio doslovno prepisan iz navedene knjige M. Šodona. Ima čak i podatak da je 10 godina pre knjige Stjepana Zanovića, njegov savremenik italijanski pustolov i avanturista, poznat kao Đakomo Kazanova, u jednoj knjizi na nekoliko stranica pisao priču o Šćepanu Malom.
BLIZAK SA NARODOM
ŠĆEPAN je uvek bio okružen naoružanom pratnjom. Ljudi su ga ljubili u ruke i noge, a nikog nije primao u svoje odaje ispred kojih su bili naoružani stražari. Zatvarao je i kažnjavao ljude koji su negativno govorili o njemu. Šćepan Mali je imao određenih osobina koje su odgovarale patrijarhalnom mentalitetu Crnogoraca. Sa narodom je bio blizak, i kako ističu njegovi savremenici učestvovao je u igrama koje je upražnjavao običan narod. Jednom prilikom se, čak, kladio u nekoj igri bacanja kamena u odelo sa nekim seljacima u Brajićima i pošto je pobedio uzeo im je odelo (ruho). To su bile osobine koje su potvrđivale kod Crnogoraca uverenje da je on car Petar III.
SUTRA: MISTERIJA O ŠĆEPANU KAO POTOMKU BALŠIĆA
Preporučujemo
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom
SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
21. 11. 2024. u 09:47
Komentari (0)