FELJTON - ODANOST CRNOGORSKOG NARODA RUSKOM DVORU: Rusi su pokušavali da pravoslavno stanovništvo Balkana uvuku u rat sa Turcima

NOVI rat između Turske i Rusije omogućio je Crnoj Gori koliko-toliki mir, ozbirom da joj trenutno nije pretila opasnost od daljih turskih napada.

Knez Đorđe (Jurij) Vladimirovič Dolgorukov, Foto "Vikipedija"

Turci nisu pravili nikakav pritisak na Crnu Goru, naprotiv, belgerbeg se, posle završetka ranijeg turskog pohoda, obratio kotorskom providuru sa molbom da Mlečani otvore svoje pazare Crnogorcima.

Time su Turci imali nameru da umire Crnogorce, i dali im na znanje da u novom rusko-turskom ratu da učestvuju na ruskoj strani, obzirom da je taj rat imao odjeka među pravoslavnim stanovništvom na Balkanu, posebno u Crnoj Gori. Na drugoj strani, Rusi su uporno pokušavali da pravoslavno stanovništvo Balkana uvuku u rat sa Turcima. Mlečani su, međutim, strahovali od ruskih emisara koji bi se mogli pojaviti u njihovom susedstvu.

Njihova bojazan bila je opravdana, jer su već u maju 1767. godine Mlečani bili upoznati da su u Crnu Goru stigla trojica stranaca, koja su se srela sa patrijarhom Vasilijem Brkićem u Crmnici. Potom ih je primio na razgovor i vladika Sava i kod njega su se zadržali neko vreme. Nekoliko dana, po njihovom dolasku, vladika Sava je organizovao zbor u prisustvu patrijarha i Šćepana Malog. Zbor je održan u Đeklićima, i na njemu je rešeno da se potvrdi međuplemenski mir čije se narušavanje kažnjava smrtnom kaznom, da sveštenstvo počne sa molitvama za pobedu ruskog oružja, i da se počne sa četovanjem po Hercegovini. U tom cilju, skupljeno je 300 ljudi sa područja Cuca, Čeva, Bjelica i Velestova i oni su počeli sa upadima u oblast Hercegovine.

ČIM JE Turska objavila rat Rusiji, ruski dvor se angažovao na organizovanju ustanka pokorenih naroda Balkana, posebno pravoslavnog stanovništva.  Carica Katarina II je gramatom od 9. februara 1769. godine  poverila organizovanje ustanka na Balkanu Alekseju Orlovu, koji je u tom cilju boravio u Južnoj Italiji. Upućene su mu gramate sa originalnim carskim potpisom i 100.000 rubalja. Međutim, carica nije imala mnogo poverenja u snagu pravoslavnih naroda, a turskih podanika, smatrajući da su stanovnici Balkana obični avanturisti. Jedan od takvih, koje je smatrala varalicom i samozvancem bio je i Šćepan Mali.  (U privatnom pisu ruske carice Katarine II Alekseju Orlovu kaže se: “Potrebno je priznati da su u današnje vrijeme mnoštvo Grka, Srba i drugih jednovjernih avanturista počeli da vršljaju sa mnogim planovima, projektima i pregovorima”. Jedan takav “jednovjerni”, za Caricu, je bio i Šćepan Mali. Ona je pisala Orlovu i otvoreno izražavala sumnju da je Šćepan Mali, ustvari, Italijan Vandini koji je pokrao skupocene stvari sa ruskog dvora i pobegao.)

ZA RUSKI  dvor, Šćepan je bio samozvanac i varalica, ali su pravilno procenili razloge njegovog uspeha u Crnoj Gori. Oni su, pre svega, u činjenici da se on prikazivao kao ruski čovek videli “odanost ovoga naroda ruskom dvoru“, kako je o tome pisao ruski izaslanik iz Beča Galjicin.  Tu odanost Crnogoraca ruskom dvoru trebalo je iskoristiti u borbi protiv Turaka. U tu svrhu, ruska carica poslala je u Crnu Goru kneza Đorđa (Jurija) Vladimiroviča Dolgorukog sa gramatom i potrebnim instrukcijama vladici i Crnogorcima. Zajedno sa knjazom Dolgorukovim došlo je u Crnu Goru još desetak ruskih viših i nižih oficira i oko petnaestak vojnika, uglavnom Bokelja. Ukupno je bilo 26 ljudi koji su iz Italije, gde su primljeni u rusku službu, pošli za Crnu Goru. Ruska carica je po njima poslala znatnu količinu praha i olova, nešto hrane i novca. Njen plan je bio da Crna Gora postane baza odakle treba da se organizuje opšte hrišćanski ustanak na Balkanu, kako bi Turci deo snaga morali zadržati na tom prostoru, čime bi se smanjio broj vojnika koje bi mogli angažovati na frontu protiv Rusije. U gramati datiranoj od januara 1769. godine  carica Katarina pozdravlja vladiku, Crnogorce i Brđane i poziva ih u pomoć protiv “kletih atarjana”.

Pored toga zadatka Dolgorukov je imao dužnost da razotkrije Crnogorcima samozvanog cara Šćepana Malog i da tako njegovo pitanje konačno reši. Jer, njegova pojava u Crnoj Gori izazivala je dosta uznemirenosti na ruskom dvoru i među ruskim vladajućim krugovima. Zato je Dolgorukov dobio pored drugih važnih zadataka i ovaj da razjasni ličnost cara samozvanca i da dokaže crnogorskim glavarima da je on obična varalica.

SA SVOJOM pratnjom, Dolgorukov je stigao u Crnu Goru između 11-12. avgusta i iskrcao se kod Čanja, blizu Spiča.  Brodovi kojima je putovao Dolgorukov, sa svojom pratnjom, bili su bez zastave i nosili su prah i olovo i bilo je potrebno tri dana za iskrcavanje ratnog materijala.

Iz Spiča, sa svojom pratnjom, Dolgorukov se uputio u manastir u Brčelima gde ih je u ime vladike Sava i patrijarha Vasilija dočekao njihov izaslanik. Odatle su pošli na Cetinje, gde se Dolgorukov sa svojom pratnjom smestio u manastiru. Tu su ga posetili crnogorski glavari. Naredio je sazivanje zbora glavara na Cetinju na kojem je učestvovao i znatan broj glavara brđanskih plemena. Strahujući za svoju sudbinu, Šćepan je pokušavao da obmane narod, tvrdeći da oni nisu Rusi već mletački plaćenici. Dolgorukov je na to odmah reagovao i naredio da ga uhapse i pod stražom dovedu u Cetinjski manastir.

NA ZBORU koji je održan na Preobraženje, 17. avgusta 1769. god., kojem je prisustvovalo 2.000 ljudi, jedan od prvih poslova koji je trebao da bude urađen bio je da se dokaže da je Šćepan Mali varalica. Najpre je, u tom cilju, pročitana poslanica patrijarha Vasilija Brkića koji je razobličio Šćepana kao varalicu. U njegovoj poslanici je naglašeno da “on (Šćepan) nije taj za koga se izdaje nego da je neki varalica, protuva, smutljivac i neprijatelj narodni, i da Crnogorci treba da ostave tog čoveka, a svoju pogrešku da zaglade vernošću i odanošću ruskom dvoru od koga imaju očevidnu zaštitu i milost”.

Patrijarh, je, inače, Crnogorcima bio poznat kao veliki prijatelj samozvanog cara, pa je za neke ova njegova poslanica bila iznaneđenje, ali je on tako postupio zbog aktivnosti ruskih i mletačkih doušnika. Uz to, treba dodati da je poslanicu pročitao okupljenom narodu, na zahtev Dolgorukova, arhimandrit Teodosije Mrkojević koji je, ranije, Crnogorce uveravao da je Šćepan Mali, zaista, ruski car Petar III koga je upoznao kad je bio na njegovom dvoru u Petrogradu.

POSLE čitanja poslanice, Dolgorukov je, na molbu guvernadura i glavara, izdao pismenu potvrdu da je Šćepan Mali varalica, nepoznata i nepriznata ličnost u Rusiji. U potvrdi koju je potpisao na licu mesta Dolgorukov je napisao “... da ta varalica ne samo da nije onaj za koga se predstavio, nego da je sasvim nepoznat u Rusiji i da je taj samozvanac varalica i protuva”. Posle toga, pročitan je i na srpskom prepričan tekst gramate carice Katarine II kojom se hrišćanski narodi pozivaju na vernost Rusiji i sveopšti ustanak protiv Turske. Crna Gora je bila mesto na kojem bi prvo počeo ustanak kojem bi se kasnije priključila hercegovačka i brdska plemena.  Iako većina prisutnih glavara na tom Zboru, kako kaže G. Stanojević, nije mogla shvatiti “ovo krasnorečivo carsko pravoslovlje”  veoma su dobro shvatili poziv na borbu protiv Turaka. Svečano su se zakleli na vernost ruskoj carici i prihvatili poziv za borbu i savezništvo. Skup je završen svečano, pucanjem iz pušaka i podelom 500 dukata.

STRADNjE ZBOG RUSA 

PRILIKOM iskrcavanja ruske delegacije, na čelu sa knezom Đorđem (Jjurijem) a Vladimirovičem Dolgorukovim i njegove pratnje,  došlo je do sukoba u Spiču između pravoslavaca i katolika. Prve su podržavali pravoslavci iz Crne Gore, a druge Turci. U tom sukobu naselje je teško stradalo, većina kuća popaljeno, a stanovništvo se razbežalo. Do smirivanja situacije je došlo na intervenciju Dolgorukova čime je on pokazao da vlada situacijom u Crnoj Gori.

U SREDU 3. JANUARA: RUSKI KNEZ I ŠĆEPAN UPRAVLjAJU CRNOM GOROM

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - MLEČANI POKUŠAVAJU DA OTRUJU ŠĆEPANA: Šćepan je slutio da mu Mlečani rade o glavi i ni od koga nije primao jelo i piće

27. 12. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije