FELJTON - PANIKA U EVROPI ZBOG POJAVE ŠĆEPANA MALOG: U Carigradu su kolale vesti da je Rusiji primila Crnu Goru u njeno podanstvo

CARICA Katarina II, odmah, po prijemu izveštaja od ruskog poslanika iz Beča Dimitrija Galjicina, o Šćepanu Malom, bjavila je pismo svim evropskim pograničnim gubernatorima.

Carica Katarina II je navodno organizovala ubistvo cara Petra III, Foto "Vikipedija"

U tom pismu, naredila je pograničnim službama da pooštre kontrolu nad zapadnim granicama Rusije da se niko ne “uvuče" u zemlju. “Osobito pazite, naređuje carica, na putnike koji dolaze iz Crne Gore i njenih susednih oblasti, naročito na popove, da se pod njihovim likom ne uvuče ta varalica u našu zemlju".  S druge strane, carica Katarina je preduzimala mere ne samo da zaštiti svoju zemlju od nepoželjnog samozvanca, nego i da tog samozvanca ukloni iz Crne Gore. U tom cilju, ona je naredila savetniku ruskog poslanstva u Beču Đorđu Merku da, sa caričinom gramatom i ostalim potrebnim instrukcijama, preko Mletačke Republike, otputuje u Crnu Goru i ukloni Šćepana Malog, i da joj o tome podnese detaljan izveštaj. U carskoj gramati,koja je, inače, izvorno pisana na ruskom, a kasnije je prevedena na italijanski jezik,  koju je Merk poneo sa sobom,  traži se od Crnogoraca da uklone Šćepana Malog iz svoje sredine. 

(Prema Marku Dragoviću, u instrukcijama Đorđu Merku carica naređuje:

1) Da u Beču dobije preporuke mletačkog poslanika za Senat da otputuje u Veneciju, a odatle u Crnu Goru;

2) Ako ne uspije da dođe do Crne Gore da na bilo koji način uruči gramatu vladici Savi i drugim glavarima;

3) Ako dođe u Crnu Goru da detaljno upozna Šćepana Malog i tamošnje prilike i da preduzme sve mere “da bi samozvanac na ovaj ili onaj način bio protjeran, ne samo iz Crne Gore, no i da mu onemogući na ovaj ili onaj način da nastavlja da obavlja ma gde bilo svoju goropadnu ulogu".)

U RUSIJI  se mnogo očekivalo od Merkove misije i sa pažnjom se pratio razvoj događaja u Crnoj Gori. Tim pre, što je već poslanik Obreskov uputio pismo vladici Savi u kome ga obaveštava da je Šćepan varalica. Zatvaranje vladike Save i njegovih pristalica, takođe, u Rusiji je ostavilo mučan utisak. Sve su to bili događaji koji su povećavali interesovanje Rusije za Crnu Goru i sasvim je bilo razumljivo što se očekivalo da će Merk uspeti u svojoj misiji da ukloni Šćepana Malog i zavede red u Crnu Goru.

Posle prijema instrukcija i gramate, Đorđe Merk je preduzeo aktivnosti na izvršenju caričinih naređenja. Putuje u Beč, gde dobija preporuke mletačkog poslanika, zatim u Veneciju u nameri da produži za Kotor. Međutim, Mletačka Republika nije dozvolila ruskom izaslaniku da preko njene teritorije pređe u Crnu Goru.

MLETAČKA Republika je bila uverena da su njeni interesi ugroženi u tom regionu, jer je sav pravoslavni narod u Primorju sa oduševljenjem pozdravio “ruskog cara” i nosio mu darove na poklon. Zbog toga je pojačala kontrolu i nadzor nad opštinama i njenom Primorju, i vrlo oštro kažnjavala svaku njihovu vezu sa Crnom Gorom i njenim “carem”. Takođe, da bi dokazala Turskoj da ona nema ništa sa tom “ruskom igrom” u Crnoj Gori, Mletačka Republika ju je stalno obaveštavala šta se tamo događa, pripisujući i izmišljajući Šćepanu Malom i takve planove kakve on nije imao niti je pomišljao na njih. “Ovaj car, kaže jedan mletački izveštaj turskoj vladi, ima namjeru da digne ustanak na Balkanu i da kao ruski čovjek i za ruske interese stvori jednu balkansku državu na štetu dobro shvaćenih interesa Turske i naše (tj. Mletačke) Republike”.

Dakle, Merk je u aprilu krenuo preko Mletačke teritorije sa pasošem koji je dobio od mletačkog poslanika u Beču, ali je zaustavljen u Veneciji, gde nisu hteli da mu izdaju potrebne isprave za dalje putovanje, bojeći se, kako je rečeno, sukoba sa Turskom. Ruski izaslanik u Beču bio je iznenađen ovim stavom Mlečana i protestvovao je kod mletačkog poslanika.  Istovremeno, od svoje vlade tražio je uputstva da li Merk da čeka u Veneciji ili da bude opozvan.  Merk je i dalje u Veneciji insistirao kod Mletačkog Senata da dobije dozvolu za put, ali je odbijen sa obrazloženjem da Senatu nije poznato da li je Porta upoznata sa ruskim namerama.  Senat je, pored toga, nalazio i druge izgovore da onemogući Merka na putu za Crnu Goru.

U NEMOGUĆNOSTI da putuje državnim brodom, Merk je 5. jula uspeo da privatnim brodom stigne u Kotor, ali su mletački službenici već bili dobili naređenje da mu po svaku cenu spreče odlazak u Crnu Goru.  (U jednom svom izveštaju Kolegiju inostranih dela od 20. avgusta, Merk ističe da su na njega stalno motrili mletački “žbiri" i da čak ni na ulici nije mogao ni sa kim da razgovara jer je bio praćen. ) Posle deset dana zadržavanja u Kotoru, Merk je pokušao da carsku gramatu dostavi preko Dubrovnika, ali ga ni tamo nisu pustili. Uz to, Venecija je uporno pokušavala Merku da prikaže da njegov odlazak u Crnu Goru predstavlja opasnost po život, i on se neobavljena posla, preko Venecije, vraća u Beč.  (Neki izvori kažu, kad je odlučio da se vrati u Veneciju Mlečani su mu “sa zadovoljsšvom stavili na raspolaganje brod Ilije Florija iz Prčnja".)

Treba napomenuti da su se o Merkovoj misiji brzo širile vesti. Još pre njegovog dolaska u Kotor, Crnogorci su saznali da neka visoka ličnost iz Rusije treba da stigne u Crnu Goru. Njegov dolazak u Kotor i misija koju je trebao da izvrši bili su poznati i skadarskom paši, iako su Mlečani pokušavali da prikažu njegov dolazak u Kotor kao privatnu posetu. Međutim, Porta je bila obaveštena sa raznih strana o pravom cilju Merkove misije, tako da nisu verovali Mlečanima.  (  O stvarnom cilju Merkove misije Turska je bila prvo obaveštena od strane francuskog poslanika u Beču.) S druge strane, Mlečani su bili obavešteni da je Turska predala protestnu notu ruskom poslaniku u Carigradu optužujući ruski dvor “da su buntovni stanovnici Crne Gore pre nekoliko godina predložili Rusiji da stupe u njeno podanstvo, da su tada uputili jednog svog vladiku u Rusiju s molbom za pokroviteljstvo” i da je Rusija prihvatila molbe Crnogoraca.

CRNOGORCIMA je, takođe, bilo poznato da je Merk stigao u Kotor i da je stvarni cilj njegovog puta dolazak u Crnu Goru. Zato su Crnogorci, na zboru u Njegušima 18. jula 1768. god., protestvovali kod mletačkog providura što ga Mlečani zadržavaju očekujući da donese dobre vesti.

Posle Merkovog povratka u Beč, ruski poslanik Galjicin uputio je jedno pismo patrijarhu Vasiliju i vladici Savi. U pismu ih obaveštava o neuspehu Merkove misije, i ističe njihovu dužnost da ako hoće i dalje da uživaju carsku zaštitu i milost treba da uklone Šćepana Malog.

Avgusta meseca 1768. god, prerušen u grčkog trgovca, Arhimandrit Avakum Milaković dolazi u Beč, gde ga ruski poslanik Galjicin uverava da je Šćepan Mali obična varalica.

Zadatak koji nije izvršio Merk poveren je arhimandritu Milakoviću koji je sa carskom gramatom trebao da dođe u Crnu Goru. Uputio se iz Beča za Trst gde je bio sprečen da ide dalje. U Trstu je pronašao nekog poverljivog čoveka koji je obećao da će gramatu odneti u Crnu Goru, ali je bio uhapšen. Arhimandrit Milaković je, zatim, gramatu vratio Maruciju u Veneciji i stupio u rusku službu. Kasnije je učestvovao u misiji Dolgorukova u Crnoj Gori (o čemu će kasnije biti reči), bio je vojni sveštenik u ruskoj floti i za usluge ruskom dvoru dobio je penziju od carice Katarine.

VENECIJA SE PLAŠI RUSA

ČELNICI  Mletačke Republike su mislili da se događanja oko Šćepana Malog izvode po nagovoru, ili, bar znanjem Rusije u čemu su videli opasnost za svoje interese. Ali i ne samo to, Mlečani su se bojali da Turci ne shvate da je i Mletačka Republika saučesnik u toj “ruskoj igri” sa Šćepanom Malim, pa da bi izbegla da se ne zameri Turskoj odlučno je sprečila prolaz Đorđa Merka, ruskog izaslanika, jer nije znala šta se upravo hoće i kakve namere ima kad dođe u Crnu Goru.

SUTRA: MLEČANSKI POKUŠAVAJI DA LIKVIDIRAJU ŠĆEPANA

Preporučujemo

Feljton

0 4

FELjTON - NAROD JE POČEO VEROVATI DA JE ŠĆEPAN RUSKI CAR: Šćepan je veštim postupcima širio oko sebe famu da je neka važna ličnost

23. 12. 2023. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - TRAVAR KOJI JE POKRENUO CRNU GORU IZ UČMALOSTI: Šćepan Mali nije bio samo nepismeni trava. Unapređivao vlast male crnogorske drža

22. 12. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije