FELJTON - NAROD JE POČEO VEROVATI DA JE ŠĆEPAN RUSKI CAR: Šćepan je veštim postupcima širio oko sebe famu da je neka važna ličnost

ŠĆEPAN Mali se pojavio u Crnoj Gori, kako je rečeno, u jesen 1766. god.

Vladika nije verovao da je Šćepan ruski car, Foto "Vikipedija"

Najpre je boravio u Mainama gde se bavio travarstvom i lečenjem. I godina dolaska Šćepana Malog nije potpuno izvesna, iako na prvi pogled ne izgleda tako. U mletačkim dokumentima iz jeseni 1767. god. kaže se da se već godinu dana nalazi Šćepan Mali u Mainama. Takođe, vladika Sava, u pismu ruskom poslaniku u Carigradu od oktobra 1767. god. kaže da ima pola godine kako se Šćepan Mali pojavio u Crnoj Gori, što bi značilo da je došao u proleće 1767. god.  U jednom drugom pismu providuru u Kotoru, iz oktobra 1768. god., vladika Sava ističe da ima dvadeset pet meseci otkada se Šćepan nalazi u Crnoj Gori.

Prema ovom pismu on je došao u Crnu Goru 1766. Za Vasilija Brkića, pećkog patrijarha, odbeglog u Pipere, a nastanjenog u manastiru Stonjevići, Šćepan je došao u Crnu Goru odmah posle njega, dakle 1765. god.  Ovaj podatak patrijarh Vasilije, koji je bio savremenik događanja, izložio je u jednom pismu upućenom bečkom dvoru. U jednom ruskom dokumentu, kaže se da je Šćepan Mali bio u Crnoj Gori kada je Tarasov dola- zio, i da je sa njim razgovarao i da je upravo tada, Šćepan Mali došao na ideju da se proglasi za ruskog cara Petra III.  Kada se sve te činjenice uporede, može se zaključiti da je, ipak, tačno da je Šćepan Mali došao u Crnu Goru u jesen 1766. god, a car je “postao” godinu dana kasnije.

DOLASAKOM  u Crnu Goru Šćepan Mali je najpre boravio u Mainama. Nastanio se kod mainskog kapetana Marka Tanovića sa kojim se dobro sprijateljio. Tu je stekao određeni krug svojih pristalica. (Igumana Josifa Vukićevića, arhimanerita Teodosija Mrkojevića, kapetana Marka Tanovića i Vuka Markovića.)   Njegov ugled kao travara proširio se i izvan Maina i došao do Primorja. Lečenje travama raznih bolesti donosilo mu je dobre prihode. Od avgusta 1767. god. počela se širiti vest da je on ruski car Petar III, muž carice Katarine II koji je tajno ubijen 1762. god. Narod je verovao da car Petar III nije ubijen, nego je nekuda pobegao, pa se takva vest proširila i u Crnoj Gori. Pre ovoga, Šćepan je veštim postupcima širio oko sebe famu da je neka važna ličnost, ali nikome sem Vuku Markoviću i kapetanu Tanoviću, nije govorio da je car Petar III, i da je pobegao u Crnu Goru da bi se sklonio od svojih neprijatelja. Ta vest se brzo proširila u narodu, i to ne samo po Crnoj Gori i Boki nego po svim susednim krajevima. Pri tome, jedna grupa ljudi se zaklela da je Šćepan Mali ruski car.  Teodosije Mrkojević i Marko Tanović koji su bili u Rusiji u pratnji vladike Vasilija, tvrdili su “zalažući vlastitu glavu, da su u nepoznatom poznali Petra III koga su vidjeli kada je vladao i poslije kad je bio zbačen u Petrogradu”.  Njih dvojica su 25. septembra 1767. god. pred kapijama Budve, svečano objavili i pročitali njegov proglas kao ruskog cara kojim najavljuje novo doba.

NAROD je počeo verovati da je Šćepan Mali ruski car. Ljubav prema Rusiji i poverenje prema svemu što dolazi iz Rusije, ili je u vezi sa njom, bilo je mnogo jače od trezvenog razmišljanja ko je stvarno taj misteriozni čovek. Vest o dolasku ruskog cara u Maine brzo se širila Crnom Gorom. Svi, i narod i glavari, bez ikakve sumnje, primili su tu vest sa oduševljenjem i bez ikakve rezerve. Sastala se skupština narodnih glavara na Cetinju i jednoglasno donela odlku da Šćepana Malog proglase, kao ruskog cara Petra III, za gospodara naroda i države. O odluci skupštine Šćepan je obavešten od strane jedne delegacije, za to posebno sastavljene od 60 starijih i uglednijih ljudi, koja je sa Cetinja došla na Maine, gde se Šćepan još nalazio. Šćepan je tu delegaciju “primio" kao pravi gospodar.

Čak je, u početku, bio rezervisan da se prihvati svoga “gospodarstva”, sve dok se glavari ponovo ne sastanu na skupštini i ne zakunu da će prestati sa svim međuplemenskim sporovima i svađama, i da će uspostaviti mir i slogu. Kad to dogovore, on će im onda dati konačan odgovor. Takav njegov stav još više je uverio crnogorske glavere da je on car Petar III. Zatim je 30. septembra sazvan zbor glavara u Ćeklićima na kojem je, uz povike “živeo car”, Šćepan Mali prihvaćen kao ruski car.  Na zboru je, po želji Šćepana Malog, doneta odluka o plemenskom miru sve do Đurđev dana. Kako je svaku odluku glavarskog, morao da potvrdi opšti crnogorski Zbor, i on je sazvan na Cetinju za 13. oktobar i na njemu se skupio veliki broj od oko 4000 ljudi. Šćepan mu nije prisustvovao, već je bio u Mainama, a na Zboru je pročitana njegova poruka u četiri tačke: 1) Da se oproste međusobne krvne osvete; 2) Da onaj ko upotrebi oružje radi lične uvrede mora biti proteran iz zemlje; 3) Lopovi će, takođe, biti proterani, i 4) Kada ove mere budu sprovedene Šćepan će dopustiti glavarima da ga posete. Tada je izabran i novi guvernadur Jovan Radonjić. Na Zboru je još odlučeno da Šćepana nazivaju imperatorom.

ODLUKA glavara na Zboru u Ćeklićima, kao i opštecrnogorski Zbor, iznenadila je i samog vladiku Savu, koji u početku nije pridavao neki veći značaj svim tim pričama o ruskom caru. Ali, vremenom i on se počeo uveravati u priču o ruskom caru Petru III. Zbog toga je pisao ruskom poslaniku u Carigradu Aleksiju Obreskovu tražeći od njega istinu o Petru III, da li je zaista ubijen ili još živ. “A, ako je živ, to se sigurno nalazi kod nas u Crnoj Gori” - pisao je na kraju vladika Sava.  I pod pritiskom opšteg oduševljenja naroda Šćepanom Malim, a i sam sve više sumnjajući u svoje znanje o Petru III, stari vladika je došao u Maine u posetu Šćepanu Malom, da ga lično pozdravi kao gospodara. U razgovoru sa njim vladika Sava je rekao da je Petar III mrtav i da je to poznato celom svetu. Šćepan je na to odgovorio “možda ipak živi".

SVE VEĆE oduševljenje u narodu Šćepanom Malim primoralo je vladiku Savu da se odlučnije posveti tom pitanju. Posebno je bio uznemiren saznanjem da se Šćepan dopisuje sa pećkim patrijarhom Vasilijem Brkićem koji je boravio u Crnoj Gori. Veze Šćepana Malog i patrijarha Vasilija nisu ostale nepoznate vladici Savi. Vladika je posumnjao da Šćepan namerava da ga svrgne sa vladičanskog trona, a na njegovo mesto dovede patrijarha Brkića. Ali ni to mu nije smetalo da objavi kako je u liku Šćepana Malog prepoznao cara Petra III. Pored toga, stizale su i druge vesti nepovoljne po vladiku Savu. Sredinom januara 1768. stigla je vest da je Šćepan Mali dobio pismo od ruskog poslanika iz Carigrada u kome ga obaveštava da će u proleće stići u Crnu Goru ruska vojska i pomoći mu u njegovim planovima.

S DRUGE strane, Šćepan Mali je nastojao da pridobije vladiku Savu koji je, i pored svoje slabe ličnosti, ipak bio osoba koja je mogla da bude smetnja njegovom uticaju. Stoga je rešio da mu se približi. Na ruku su mu išle i određene okolnosti. Naime, smrću vladike Vasilija postavilo se otvoreno pitanje njegovog naslednika. Pitanje izbora novog vladike, saglasno tradiciji, bilo je pravo opštecrnogorskog zbora. Faktički, od vladike Danila to zvanje je bilo nasledno u kući Petrovića. Međutim, vladika Sava za svog naslednika odredio je svog sestrića Arsenija Plamenca, što je objavio narodu, ali objava nije dobro prihvaćena. Vladika Sava, zatim, šalje igumana Arsenija Plamenca “sa dvije stotine cekina” patrijarhu Brkiću u Pipere da ga posveti za vladiku. Najveći broj Crnogoraca energično je bio protiv ovog posvećenja, smatrajući Arsenija Plamenca nedostojnom ličnošću “koji je kadar da se poturči, čim njegove stvari ne idu prema njegovim izopačenim mislima”.  Nezadovoljstvo je bilo opšte, a posebno je bilo izraženo u Njegušima, u bratstvu Petrovića, koje je smatralo da vladičanska funkcija treba da ostane u njihovom bratstvu. U tom cilju, oni su svim plemenima Crne Gore uputili jedno pismo, a ono je preko Maina, Pobora i Brajića došlo do kotorskog providura.  Negodovanje i protesti povodom posvećivanja igumana Arsenija javili su se i kod pravoslavnog stanovništva u Boki Kotorskoj. Narod i sveštenstvo nisu priznavali ovaj izbor. 

VLADIKA U DILEMI

IAKO je vladika Sava bio u dilemi ko je zapravo Šđepan Mali, opšte oduševljenje naroda novim Gospodarom bilo je toliko da se stari vladika pomirio sa novonastalom situacijom. Nekoliko meseci kasnije širile su se najraznovrsnije vesti koje su učvršćivale uverenje u narodu da je Šćepan Mali, zaista, ruski car. Međutim, vladiku Savu je i dalje mučila neizvesnost o ličnosti Šćepana Malog, a još nije stizao nikakav odgovor iz Rusije.

SUTRA: VLADIKA ULUDO OPTUŽIJE ŠĆEPANA KAO VARALICU

Preporučujemo

Feljton

0 7

FELjTON - GENERAL JE SAM IZGRADIO JAKU OBAVEŠTAJNU MREŽU: Pre ili kasnije Francuzi će se ponositi Binelom, a ne pilotom koji je bombardovao

20. 12. 2023. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - NATO POKUŠAVA DA VRBUJE GENERALA: Političari hteli da iskoriste Milanovića za međustranačke obračune

19. 12. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije